Варг Викернес: Историја Плаве Европе или модерног паганизма

Историја Плаве Европе или модерног паганизма

- Мари Кашет (супруга Варг Викернеса)

Један другачији поглед на неке хероје...

Један од омиљених цртаних стрипова које сам волела док сам била дете, јесу Штрумфови. Док сам била дете постојало је веома добрих стрипова који су се поистовећивали са дечијим страховима. Наивно дете се брзо могло пронаћи у њима, наравно, са веома брзим успехом.

Међутим, када сам одрасла схватила сам да Штрумфови говоре много више само уколико то желимо да приметимо. Као све добре приче, ово је такође једна врста древне приче, такорећи прича која може да се прича пред спавање деци и у којима она уживају, да је се сећају, управо зато јер су уживали у томе; у исто време. Та прича едукује редитеље који разумеју њено значење. Ко је рекао да едукација деце је било понижавајуће?

Сада и једна моја анализа као одрасле особе.

Штрумфови имају све што има једно Европско дете. Они су савршен Европске душе и Европских очију (ПЛАВО – НАИВНО). Они су Богови, они нису засебне особе, они су заједница. Они су асексуални. Они представљају све аспекте европске личности, као и прича о седам патуљака. Могу бити шаљивџије, мрзовољни, срећни, стидљиви, затупљени, итд., они су све то, али никада нису зли. Вели Штрумф је приказ Европске филозофије. Он је стоик. Страст не допире до њега, хладнокрвно проналази решење за све проблеме. Увек делује ако може; а ако не може, онда не приказује узнемирење. Он је мудри Европљанин. Сократ или Сенека. Мудрост.

Штрумфови су мали, колико и њихова похлепа. Они су чаробно благи и честити. Живе у хармонији и чине сасвим мало промена у животу, иако Велики Штрумф може да измишља свакакве ствари, он је моралан и не види интерес у томе. Умереност.

Они живе у хармонији док год су сакривени од злог Гаргамела и његове Мачке. Мачка која се зове Azraël (Израел), Анђео Смрти.

Гаргамел, чије ћемо име простудирати касније, је типичан портрет Јеврејина. Још интересантније је то што је живео у кући која је изгледала као Цркву, и он је био као монах. Тај монах, који није имао косу на врху главе, веома уобичајено у 15. веку, када су у Цркву били наваљивали Јевреји, то је на неки начин скривена „кипа“ (традиционална јеврејска капица – прим. преводиоца). Некако личи на обрнуту капу овде у Европи, коју су скидали у нечијем присуству или када улазиш у нечију кућу, продавницу и тиме показујући да ништа не скриваш испод ње: гестикулација је очигледна; нема ништа испод мог шешира, ја нисам опасан, ја сам часна особа, говорим истину. Напротив „кипа“ (стварна или симболична) је постављена на врх главе како би спречила Бога да те види („Кипур“ – опоравак). Она сакрива твоје грехе. Али зашто не би волео да те Бог види? Па због твојих грехова. Да ли још увек не разумете? Увек можеш да се сетиш првобитног греха. Можеш ли?

Едип можда? Фројд? Асоцира ли вас то на нешто? Да, јер ако је првобитни грех сада заборављен (у односу на 15. век), и пре ного што предложимо да живимо без да смо осећамо кривицу због нечег, као Штрумфови, они су желели да створе још један грех. Тиме они осигуравају, да та лажна кривица од нас прави робове, и осигурава и то да ми морамо њима дати свој новац, како би поправили штету који произилази из греха (као што то Црква). То је још један лажни Едипов комплекс и као и цела та психологија. Дете, када је рођено, жели само да буде храњен од своје мајке и да је сексулано злоставља (или његовог оца). Ако мислите да је ово карикирање, или сте можда мислили да је у питању Талмуд, онда можете слободно прочитати Фројда, и установити да после тога никада неће слушати ни једног психијатра.

Хајде да се вратимо Гаргамелу. Он константно жели да украде штрумфове, јер су му потребни како би направио филозофски камен, како би могао да прави злато. Гаргамел је део друштва учењака који очигледно није свестан својих злих активности. Чини ли вам се то познато? Ако вам се чини, онда разумете метафору. Гаргамел види себе као великог и мoћног, и његове похлепе немају границе. Он нема морала, он нема врлина, он је потпуно обузет похлепом, и то је једина ствар која га инспирише да ствара или проналази. Он није паметан, он је само неморалан: ако нешто има користи за њега, и ако може то да уради, он ће то урадити. Без скромности, без морал. Он чак због тога и своју мачку истуче.

Штрумфови увек траже и чувају своје ортаке од Гаргамела. Они су часни и храбри. Можемо видети да су морални, али морате разумети суптилност, они неће дати свој други образ непријатељу: увек ће се борити против непријатеља, чак и ако џин (због своје похлепе и моћи). Они ће се борити и са вилама ако је потребно и искористиће своју интелигенцију, глупост и похлепу свога непријатеља да би победили радозналу мачку Azraël (Израел), и његовог господара Гаргамела.

Гаргамел или Гаргамела?

Гаргамел (мушки род) нас несумљиво упућује на Гаргамелу (женски род) на мајке (морате да запамтите да се јеврејство наслеђује по мајчиној линији) из књиге Gargantua од Франсоа Ребле (Gargantua, 1534, Francois Rabelais). Гаргамел је стара француска реч која значи „грло“.

Због чега „грло“? Похлепа. Peyo је вероватно био један од неколицине који је разумео књижевна дела Ребле-а. У ствари ти мали, плави и веома модерни богови одвели су нас у један временски период који је веома сличан нашем: ренесанси. Шта се то дешавало пре? Мислим да је Варг погодно описао да: Паганске филозофске школе, после Антике биле су затворене један за другим. Знање, и уметност је била забрањена, астрономија је била бачена у отпад, медицина је била класификована као отпадништво, и наши добри и часни Европски научници су били забрaњени као зли чаробњаци.

Мрачно доба, најгоре од свих до сада, заједно са бандитима (циганима) који су свуда лутали. Ви обично мислите да је то романтично? Али онда нисте видели реалност цркве. Сваки напор је био учињен да се убије Европско знање, како би криминал цветао, и жене нису могле да излазе саме. Делује познато? Једина забава која је била допуштена, и једина могућа едукација за децу, била је јеврејска пропаганда. Делује ли вам познато?

Већина посвећених или дисидената су били стерилизовани (послати у манастир) или убијени. Делује ли вам познато?

У међувремену кукавице су угојене, током свих ових година, они су јели толико пуно да су постали огромни, прави џинови. Огромни Пантагруел (Pantagruel, 1532. Rabelais ) он једе салату и он чак непримећује да је у салати појео човека (ходочасника, хахах). Делује ли вам ово познато? Ови џинови у Ребеловим делима су слика директног смртног непријатеља (ради се о шали на рачун „Античких Јевреја“ и о томе како они често цитирају сами себе, како су они наводно велики професори, чак и ако њихова имена уопште не постоје). Али ти џинови такође приказују људе коју су били немилосрдни од стране непријатеља. Преко сазнања из Антике, јављају се као џиновски препород, да би постали поново мали (равнодушни, мање похлепни).

Да, буђење је дошло са одбацивањем Јудео-Хришћанске културе. Често чујемо да Кристофер Колумбо (1451-1506) није био талентован истраживач, али је био Јеврејин који је био избачен из Шпаније. Штрумфови су морали сами себе да спашавају. Европа се пробудила. Свуда су хероји прво били цензурисани (Ребел), чак су користили зналачке преваре да маскирају своје критичаре, и онда је све почело.

Дакле, шта је са Краљем Сунца (Луј XIV из Француске, 1638-1715)? Данас они воле да га критикују у књигама историје које наша деца добијају у школи ( све је то написано од Јевреја који су мрзели Краља Сунца), да ли је заиста то тако? Louis Dieudonné, звани Аполо (Балдр) (!), Краљ Сунца (Луј XIV) је био побожан... паганин. Он је критиковао цркву и покушао је да умањи њену моћ. Он је био частан човек и свако може да дође и посети га у Версају са оружјем (сада би то било потпуно отпадништво, јер су га наши лидери су превише кукавице и превише омражени). Он је изградио Версај јер је желео да нешто подари (ван контроле цркве) Француској на чега су Француска може бити поносна (и на чега је Француска и даље поносна). Овај замак је пун Паганских симбола и Хришћански симболи су одсутни. Ремек дело.

Луј XIV као Аполо

Можда ћете ви боље разумети због чега су га мрзели, када је забранио мешање расе, избацио Јевреје из својих колонија и послао их на бродове и ошишао њихове жене. Он је дао сав њихов посед племићима (и повратио је назад своју земљу), а затим и дао уточиште некима од њих. Делује ли вам ово познато? (Code Noir): Најстрашније књига икада написана, како многи кажу ...

То је управо био разлог зашто је довео племиће у Версеј, како би могао да их контролише. Они су наметнули строгу етикету и моралност. Племство је било под утицајем Јудео-Хришћанске Цркве, и морао је да се врати на прави пут, како би узео власт коју је црква имала над њима. Луј XIV је преузео Паганску културну политику од 1661 до 1675. године. Он је хтео да интегрише дух Европског паганизма у Римокатоличку цркву и да спере сву јеврејштину из тога.

На жалост, велики део његовог посла је уништено са Француском Револуцијом, када је „буржоазија“ истребила велики део Француског племства. Имајте на уму да је постојао прави Холокауст о коме мало ко зна: Шуани.

Један од мојих предака се борио на страни „Шуана“ је заправо био погођен од стране ових „револуционарних“ издајницика, али то је већ друга прича...