Пад Човека, део III
Варг Викернес
Као што је објашњено овде, припитомљене животиње су сломљена створења. Агрикултура је исто тако имала интересантан ефекат на човека: припитомљавањем животиња човек је припитомио и самог себе. Савремена људска бића су скучена у неприродне средине, у “кавезe” у градовима, у којима је човек морао да измисли канализацију, само због тога да би се отарасио нагомиланог људског отпада, који је резултат његовог неприродног живота. Данас, људи су постали толико припитомљени да више не подижу сами своју децу, већ их у обдаништима, школама, факултетима, ТВ-ом, радиом и другом “забавом” “тренирају” за њихове будуће робовске задатке, баш као што се и животиње тренирају за одређену врсту задатака. Потомство се вакцинише и прослеђује на доместификацију. “Тренира се”, баш као што тренирамо псе, само за комплексније задатке.
Човек је заробљен у злокобни круг, све од почетка агрикултуре и ако се ускоро не избави из њега, биће то његов крај. Баш као што и припитомљене животиње нису способне да преживе самостално, без човека, јер су припитомљавањем сломљен и квалитет човека је већ драматично опао током година и у једном тренутку ће да буде толико слаб да неће моћи да преживи без лекова, витаминских инекција итд. Једног дана када се деси нешто непредвиђено, нпр. нестанак лекова, то ће да буде крај човечанства.
Помешани, неспособни, хендикепирани, слаби, глупи и немоћни људи ће нестати са лица Земље.
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар