Доминик Венер - Варг Викернес
Велики француски Паган и Европљанин, Доминик Венер, починио је данaс самоубиство у Нотр Дам-у у Паризу, како би пробудио његове успаване саплеменике и упозорио их на опасност са којом се Европа суочава у вези са такозваним "мулти-културализму" и нихилизмом.
Његово опроштајно писмо заслужује сву нашу пажњу;
Такође желим да подстакнем сваког да прочита његове текстове на његовом блогу.
Господин Венер је учинио самоубиство јер је осећао да је то најбоље за Европу. Надам се да ће његово пожртвовање инспирисати друге Европљане да делују, мада нећу никог охрабривати да учини нешто слично. Његово име ће бити упамћено и он ће се вратити у другом животу, како би наставио његову борбу за Европу. Живео Доминик Венер!
Велико хвала Аrcturus-у што ми је да линк ка његовом последњем писму.
П.С. Моја супруга је ово писмо превела са француског на енглески (писмо на србском први пут је објављен на сајту Тврђава):
Изабрао сам врло симболично место, катедралу Нотр Дам у Паризу, коју поштујем и обожавам: изградио ју је гениј мојих предака на месту још старијих култова призивајући наше древно порекло.
Док су многи људи робови својих живота, мој чин утеловљује етику воље. Дајем се смрти како бих пробудио успаване савести. Устајем против судбине. Устајем против отрова душе и против прохтева агресивних појединаца да униште темеље нашег идентитета, посебно породица, интимну основу наше вишехиљадугодишње цивилизације. И, док браним идентитете свих народа у својим домовима, устајем и против злочина који иде за заменом нашег народа.
Преовлађујући став не може не оставити иза себе своје отровне нејасноће, и Европљани морају сносити последице. Немајући религију засновану на идентитету, која би нас усидрила, ми делимо заједничко сећање које сеже све до Хомера, скуп вредности на којима ће бити поново рођена наша будућност кад раскинемо са метафизиком бесконачног, штетним извором свих изданака модерности.
Извињавам се унапред свима који ће патити због моје смрти, првенствено и највише мојој супрузи, мојој деци и мојим унуцима, као и мојим пријатељима и поштоваоцима. Али кад бол и шок прођу, не сумњам да ће разумети значење мог чина и искорачити из туге с поносом. Надам се да ће поднети то заједно. У мојим задњим записима наћи ће наговештаје и објашњења мојег чина."
Напомена преводиоца: Доминик Венер (1935.-2013.) био је француски историчар и есејиста. 1960-их ударио је темеље идеологији европске Нове Деснице, новог културно-политичког покрета насталог у Француској. Од 1970-их до смрти бавио се претежно историјским темама, објавивши 48 књига и више стотина научних радова и есеја у којима преиспитује историјске митове те износи оригиналне увиде у историјске процесе и догађаје. 2002. је покренуо и до смрти уређивао историографски часопис Nouvelle Revue d’Histoire.
Текст превео и приредио: М. Марковић
Нема коментара:
Постави коментар