Divide et impera
Варг Викернес
О национализму се, уопштено говорећи – бар међу нама – мисли као о решењу за јудео-хришћански интернационализам, као и за лево-оријентисане екстремисте. Национални понос. Национални идентитет. Национална култура. Национални језик. И тако даље.
Ми се боримо против интернационалиста који желе да униште европску расу, а национализам је супротност интернационализма, па зашто онда да не будемо националисти?
Међу нама се о десно-оријентсаном екстремизму, баш као и о национализаму, мисли као о решењу за лево-оријентисани екстремизам.
Ми се боримо против лево-оријентисаних екстремиста који желе да униште европски расу, а десно-оријентисани екстремизам је супротност томе, па зашто онда да не будемо десно-оријентисани екстремисти?
Овакав приступ проблемима нашега света је постао правило. Ми идентификујемо проблем , а затим користимо супротност тог проблема да му се супроставимо.
Сви се слажемо да не прихватамо сатанизам како бисмо се борили против хришћанства, због тога што схватамо да је сатанизам само лажно решење, направљено од стране јудео-хришћана да би се осигурало да се не боримо против њих и онога за шта се залажу: прихватајући сатанизам ми признајемо оно што раде!
Шта ако су десничарски “екстремизам” и национализам сличне конструкције, намењене да нас разоружају и чак и да нас натерају да се боримо на страни непријатеља?
Оно што је веома интересантно у овом смислу је то што велики број наших непријатеља, тј. непријтеља Европе, истиче национализам и десничарски “екстремизам” као њихов главни изазов, најопаснију ствар на свету, итд.!
Зашто бисмо им допуштали да нам говоре шта је најопасније за њих?
Молим вас, придружите ми се на путовању кроз време, назад у пре-хришћанску Скандинавију…. Наравно, да бисте ми се придружили, потребно нам је мало музике. Ни једна чаролија не ради без музике, а треба нам чаролија да бисмо путовали кроз време… и ум способан да ствара живописне слике. Попните се онда на тог коња и јашите назад у прошлост са мном…
Дајте мало времена чаролији да делује (…)
Па ево нас ту, у пре-хришћанској Скандинавији и шта можемо да видимо? Да ли видимо парламент састављен од супростављених грипа, које седе са “леве” и “десне” стране? Не. Да ли видимо икакве националне барјаке? Не.
Путујемо од онога што данас представља границу између Шведске и Норвешке и пратимо обалу у працу севера. Сусрећемо племена Рани, Рауми, Грани, Аугандзи, Еуниксит, Руги, Ароти и Адогит. Сви су они исте расе, говоре исти језик, имају исту културу, исту технологију, исту религију итд., нико од њих не мисли о себи као о “Норвежанима”. Исто тако, немају парламент у коме се различите политичке партије залажу за различите погледе; имају само појединце који о себи мисле као о делу исте јединице, племена, који желе да нађу најбоље решење за њихово племе.
Питамо се да ли је исто тако и у другим деловима Европе и због тога питамо једног од њих да нам помогне да стигнемо на оно место за које мислимо да је Ирскоа. На наше изненађење, они јако добро разумеју где желимо да идемо, због тога што већ вековима тргују са племенима која тамо живе, мада не препознају име “Ирска”. Док нас превозе дуж обале, у добро изграђеним бродовима, пролазимо поред племена која су у сваком смислу идентична њима, осим што можда говоре други језик и називају своја божанства именима на другом језику. После само недељу дана путовања безбедно стижемо у “Ирску”.
У “Ирској” имају другачију одећу, фризуре и украсе, али у сваком другом смислу су идентични “Норвежанима”. Путујемо широм “Ирске” и сусрећемо племена Робогди, дарини, Волунти, Блани, Менапи, Корионди, Водиае, Утерни, Иверни, Велабри, Лукени, Конкани, Аутеини, Нагнате, Ердин и Веникни. Нико од њих не мисли о себи као о “Ирцима”. Немају парламент у коме се различите политичке партије залажу за различите погледе; имају само појединце који о себи мисле као о делу исте јединице, племена, који желе да нађу најбоље решење за њихово племе.
Сва племена – у “Норвешкој” као и у “Ирској”, а и у другим областима поред којих смо прошли на нашем путовању – знају да имају исту религију, исту културу, иста божанства, исте обичаје, исту традицију, исте обреде и – можда најважније – исту крв и исти концепт Части. Они се не идентификују са „Норвешком“, „Ирском“, „Енглеском“, „Холандијом“, Немачком“, „Данском“ или „Шведском“ или било чиме сличним. Зашто би? Да ли било које „норвешко“ племе има било шта значајно заједничко са неким другим „норвешким“ племеном, што нема са било којим другим европским племеном? Да ли је садашњна мода ношења огрлица у „Ирској“, разлог да мислите лошије о њима него о нпр. племену Ерули – племену које живи у „Данској“ – које као и „Норвежани“ можда не носи огрлице?
Хајдемо да се вратимо у наше доба.
Племена су се често борила између себе, тако да није постојала „мирна коегзистенција“, због тога што је рат био важан део људског постојања; рат нам је требао да тестирамо наше мушкарце, једноставно да видимо да ли су вредни живота и нашег поверења. Они који су бежали из битке, у древној Европи, били су погубљени. Они нису торелисали кукавичлук! Племе је иступало уједињено, када се сусретало са спољним непријатељима, као што су Гали под Верцингеториксом у племену Аверни и јужни-Скандинавци под Арминусом у племену Керуски. И британска племена су се ујединила у борби против римских освајача, под командом Јулија Цезара. Можемо да претпоставимо да је ово било уобичајено; када је неколико племена било изложено истој претњи, они су се уједињавали и супростављали заједно. Наравно да јесу. Зашто не би?
Стално су стварани нови начини за обезбеђивање тога да се европска племена боре међусобно и да се не уједине и окрену против „знате-већ-кога“. Један од првих је био концепт „нација“. Да, јудео-хришћани се данас размећу овим: „Нису постојале нације пре хришћанства“, стално говоре – и једном и они говоре истину. Хришћани су створили нације Европе!
Сада, ако су они креирали нације, како је могуће да је национализамрешење за интернационализам? Хм…
Временом су створили и партијски систем и осугурали и то да се племена боре међусобно, унутар сваке нације. „Леви“ против „десних“, „либерали“ против „конзервативаца“ итд. Понекад се у овом систему свађају чак и људи унутар исте породице, око апсурдних и потпуно ирелевантних политичких питања, све због тога да би било обезбеђено да нико не видиправе проблеме у Европи. Политички концепт „левих против „десних“ је створен и због тога да би јудео-хришћани могли да уништавају Европу са минималном оптпором. Они који би требало да им се супроставе, уместо тога се боре између себе.
Сада, ако су они створили концепт „левих“ против „десних“, како то да „десно“ може да буде право решење за „лево“? Хм…
Европске „нације“ се боре против других европских „нација“, а унутар тих нација, политичке партије се боре једна против друге.
Шта нас то спречава да се ујединимо и боримо против правогнепријатеља?
Ја могу да набројим пар ствари, а национализам је свакако једна од њих („десничарски екстремизам“ је друга – а различите верзије хришћанства трећа). Европски националисти се боре не за њихову расу, религију и културу, већ за ове вештачке јудео-хришћанске конструкције које се називају „Немачка“ или „Норвешка“ или „Енглеска“ и тако даље.
Током Другог светског рата, норвешки и фински СС добровољци, јављали су својима у „Норвешкој“ и „Финској“ да је било нереално гледати како су њихове немачке колеге третирали Украјинце као говна само зато што су били друге националности (још једна верзија Хришћанства), иако су често били много више „Аријевци“ него они сами. Плави, плавих очију, витки илепи Украјинци су често били третирани као под-људски олош, само због тога што нису били „Немци“.
То су плодови овог национализма, који је нама представљен као солуција за интернационализам.
Украјински “Untermenschen”? Или прелепа браћа Украјинци? Ви ми реците…
Чак и ако се боримо против правог непријатеља, губимо ако то радимо као националисти или као „десничарски екстремисти“. Када се сви Европљани нађу пред заједничком претњом, као што смо сада и као што смо били последњих 2.000 година, морамо да се ујединимо и супроставимо заједно, стојећи раме уз раме. Ми нисмо у миру, па не можемо да себи приуштимо да се свађамо међусобно. Европа је под опсадом и морамо да се држимо заједно! Уједињени стојимо, подељени падамо. Ово је клише али је истина.
Једине политичке партије које треба да прихватимо су наша племена (тј. појединце који су фамилијарно најближи нама или једноставно Европљане који живе близу нас и оформимо нова племена)! Једина религија коју треба да пригрлимо је наша пре-хришћанска европска религија. Једина „нација“ коју треба да пригрлимо је наша европска раса/врста.
Национализам није супротан интернационализму! Десничарски екстремизам није супротан левичарском! Национализам је интернационализму и десничарски екстремизам левичарском, оно што је сатанизам хришћанству. Отарасимо их се! Пригрлите ваше европско наслеђе уместо њих! Одузмите им прилику да поделе па владају! Они немају шанси против уједињене Европе! Слава Сварогу!
Још прелепих Украјинаца!
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар