Пад Човека, део I
Варг Викернес
Хајде да на неко време уронимо у ову музику…
Пре око 12.000 година човек је почео да припитомљава животиње. Човечанство је одједном постало бројније и вероватно по први пут у људској историји, болести су почеле да се шире са животиња на људе. Припитомљавање је створило нов и неприродан однос између животиње и човека.
У овој ситуацији и животиње су се промениле. Као што је овде речено, створења различитих врста или под-врста не мешају се у природи, ако имају избора, пре свега због њихових генетских различитости, али и због различитог начина живота и географских локација. Припитомљене животиње су биле приморане да се паре са животињама са којима то иначе не би радиле, због тога што су морале или биле приморане од стране човека, који је желео да створи одређене особине код својих животиња.
Временом, припитомљене животиње су постале сломљене, неспособне да самостално преживе и постале су потпуно зависне од њихових људских господара. На пример, данашње краве производе доста млека, али оне би веома брзо умрле од упале вимена ако их човек не би музао сваки дан – због тога што производе превише.
Али зашто су почели да припитомљавају животиње?
Због тога што је било лакше и мање напорно него да лове дивље животиње.
Али зашто је човек одједном, пре око 12.000 година, желео да крене лакшим путем? Ни пре 40.000 година није био мање интелигентан, зашто се онда ово десило у овом тренутку?
Због тога што је европски човек, Неандерталац, био помало помешан са Африканцима, Хомо сапиенсима и негативни ефекти су били многи: губитак брзине и мишићне масе, слабљење скелета и смањење интелигенције. Лов је постао тежи за “нове”, помешане Европљане (Кромањонце). Исто тако, овај “нови” Европљанин” је био мање интелигентан од старог и није разумео да ће припитомљавање животиња да има толико драматичне и негативне ефекте.
Због тога што смо интелигентни и данас имамо “напредак”. Рецимо, производимо пестициде и на тај начин се ослобађамо проблема које имамо у агрикултури. Међутим, сада желимо да се отарасимо пестицида, јер смо схватили да чине више штете него користи. Ово говорим да бисмо схватили да смо некада били интелигентнији него што смо данас, раније вероватно не бисмо пронашли и користили пестициде, због тога што бисмо унапред схватили да то није добро. Неандерталци нису имали домаће животиње, можда због тога јер су били довољно интелигентни да схвате како то није толико паметно…
Тако да је временом, све глупље и глупље помешано људско биће, коначно завршило мислећи да је добра идеја да припитоми животиње, пре око 12.000 година.
Зашто су онда Неандерталци били довољно глупи да се мешају са Хомо сапиенсима? То не знамо, али наједноставније објашњење је то да су једноставно радили то из сажаљења. Јачи и интелигентнији Неандерталци су покорили племена Хомо сапиенса када су их напали у Африци, али су били доброг срца, као што су Европљани још увек, па када су отерали или поубијали афричке одрасле, нису могли да убију афричке бебе или их оставе да умру. Усвојили су ове бебе, вероватно знајући да ово није добра идеја и ту и тамо понеко усвојено дете би одрасло и било му је дозвољено да се пари са Неандерталцом. Женски потомци су били плодни… (то се често догађа када се помешају две различите расе). Током периода од 120.000 година конфликата у Африци, између Неандерталаца и Хомо сапиенса, у племенима Неандерталаца крв је мешана јер су они доносили овај женски афрички ДНК назад у Европу, када би се ледено доба завршило. И због свега овога, ми – Европљани – имамо у просеку 0,3% чисто афричког ДНК.
Мешање раса или под-раса никада није добра идеја. Оно је оставило већину европске расе, ако не сломљену, онда бар драматично смањеног квалитета и то смањење квалитета се временом проширило широм Европе.
Последњи који су потпали у ово расно назадовање су западна и северна европска племена, једноставно због тога што су живели најдаље од извора овог проблема; земље повезане са Азијом и Африком…
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар