Деца II
Варг Викернес
Чак и данас је могуће, ако живите далеко од градова у руралнијим срединама, да постигнете то да ваша деца имају здравије детињство. Ако желите можете и да их кућно-школујете.
Ипак, већина нас не може себи ово да приушти. Ми смо робови система, упетљани смо у џиновску паукову мрежу. Не можемо да се ослободимо. Више не можемо да преживимо самостално.
Или можда можемо?
Или можда они желе да ми верујемо у то, да чак ни не бисмо покушали?
Да ли вам стварно требају све ствари које купујете данас? Да ли вам стварно требају све услуге за које плаћате данас? Да ли вам стварно треба животни стандард који имате данас?
Мислим да не.
Ми – наша тела – можемо да се прилагодимо на доста ствари, много више него што смо свесни. Једино што прво треба да урадимо је да прилагодимо наше умове, остало ће само по себи да дође. Наравно, постоје границе до којих можемо да се прилагодимо, али ипак.
Нека од ствари на које смо данас навикли, не само да нас чине лењима и слабима, већ нас чине и слабоумним и несрећним.
Проводим доста времена изпред мог рачунара, у том смислу ја сам његов роб. Борим се да се ослободим. Свестан сам тога колико би мој живот био бољи ако бих се ослободио од ове направе, ако бих проводио све ово време радећи у башти, играјући се са децом, учећи ствари, размишљајући, трчећи, правећи ствари, одржавајући ствари… У неком смислу, свет око мене се распада делимично и због тога што нисам ту да водим рачуна о њему, онолико колико бих требао.
Ја сам роб овог модерног света и онога што он представља, не могу да се ослободим, због слабог финансијског стања или слабе воље, свеједно. Могуће је да ће промена, или чак и пад цивилизације, да ово промени на боље. Слава Сварогу!
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар