Јахање
ка Асгарду (Âsgarðr)
Варг
Викернес
Ако
желите да видите прошлост, све што треба да урадите јесте да затворите своје
очи и слушате музику.
Свака нота је корак уз мердевине или на степеништама, које не воде ни горе, ни доле, већ воде назад у време; ротирају се
слободно у празном свемиру, као метеор у даљини, или вртложна галаксија, а од
пењања на њих вам се врти у глави.
Време
је илузија људског ума које је једино способно да свати вечност само у једном тренутку, и кораци вас воде из ове илузије, истинском присуству. Можете
видети све, све што је икада било, али усредсредите се на нешто најлепше што
можете да замислите. Хармонија нашег свемира је видљива за нас. Лепота је ту у
нашим умовима. Све што је потребно јесте
да допустимо да лепота доминира нашим светом, баш као што доминира нашим
умом.
Европљани раде на томе да
створе лепоту тамо где раније није била, да уводе хармонију тамо где је нема, и
уводе смисао тамо где је све бесмислено.
Велико хвала Лаурију, што је
(два пута...) поделио музику са мном, коју сам искористио у овом тексту.
Текст превео: М. Марковић
Нема коментара:
Постави коментар