Ослобођење
Варг Викернес
Древно-европски концепт слободе је представљен паром скандинавских божанстава: Фреиром и Фрејом. Њихова имена су изведена из индо-европског корена *при-, који значи “љубав”, “ослобођење”, “слобода”. Они су близанци и деца Нјорда и Скади: мора и река које су уливају у море, да му се придруже. Ова божаства су нам позната из грчке митологије као Дионис/Бахус (“двоструко рођен”) и Афродита (“из пене рођена”) и из римске као Либер (=Бахус) и Либера (=Венера).
“A Bacchante” насликао Џон Рајнхард Вегелин:
Фреир је познат и као Веи и верује се да у тој улози прочишћава, чини светим, одваја добро од лошег – одваја жито од кукоља, тако да се изразим. Он је бог младалачке снаге, слободе и доброг здравља. Његова дом се зове Алфхеимр (“бели свет”, “свет вилењака”) и повезан је са руном Ингур (“пријатељ ливаде”), која представља слику пара који води љубав на ливади. Фреј је богиња љубави, слободе, младалачке лепоте и здравља. Њен дом се зове Фолквангр (“ливада људи”) и повезан је са руном Јера (“година”, “добра година”), која представља слику двоје људи које леже једно поред другога (у загробној хумци). Верује се да су Фреир и Фреја заједно, родитељи светлих вилењака: племенитих духова умрлих.
“Tanz der Mänaden”, насликао Ленс Корнелис:
Из свега овога можемо да видимо да је концепт слободе, у древној Европи, повезан са цикличним постојањем и кретањем воде. Слобода је рођена из мора; море испарава; формира облаке на небу и враћа се назад у облику кише. Киша се затим враћа назад у море кроз тло, углавном у облику реке – овај процес траје кроз целу вечност.
Аурора Бореалис, познатија у Скандинавији као “пут пчела” или “плес вилењака”:
Фрејина повезаност за Јера руном сугерира исто: руна представља богињу која чека унутар загробне хумке, да би ослободила иницијата смрти; он се поново рађа и излази из њене материце, загробне хумке и отада постаје вечан – повезан са својом хамингјом. И Фреирова повезаност са Ингур руном подржава ово; пријатељи ливаде су пчеле, које су, као што већ знамо, виђене као духови мртвих, као вилењаци – који живе у Фреировом “свету вилењака”.
“Вилењаци Ливаде”, насликао Нилс Бломер:
У европској религији не постоји потпуно ослобођење од тела, од физичког света, али постоји ослобођење ума и духа од ограничења физичког света. Не само да ће хамингја обезбедити продужетак постојања после увенућа и нестанка физичког тела у смрт, она повезује ослобођеног човека са нечим већим: са краљевством чини, краљевством о коме смртни (тј. неиницирани ) човек може само да сања. Ослобођени човек постаје бесмртни бог или богиња лично! Они или она постају ослобођени од смри, али још више од страха од умирања! Да; Хел (тј. смрт) је једино божанство које одговара пре него што је упитано, још чешће без да је упитано, али Фреир и Фреја вас ослобађају њеног стиска и обезбеђују вам вечну младалачку снагу, разум, лепоту и здравље, сваки пут кад ваше тело буде у загрљају смрти. Ослобођење од звих недаћа овог света и вашег страха од њих, не може се наћи на овом свету у коме живите, већ у вама; у божанствима Фреиру и Фреји! Слава Фреиру! Слава Фреји! Слава Одину!
Фреир и Фреја:
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар