Реквијем за Скандинавију
Варг Викернес
Као што сви знамо, Галија (тј. Француска) има дубоке корене. Северно од места на коме живим, налази се град стар 2.000 година, Лимож. Близу, на југу од места где живим, налази се Ласко, пећина са цртежима старим 17.300 година. Средњевековни торњеви, градови и замкови леже разбацани широм предела, а стари путеви урањају дубоко између поља. Европљани су овде живели стотинама хиљадама година. Моја сопствена домовина, Skanþeova земља поред мора (Skanþinawjo, тј Скандинавија), била је прекривена километрима-дебелим глечерима много пута од тренутка када је човек дошао у Галију. Глечери су натерали Европљане који су живели у Скандинавији да се селе јужно. Да: (поред других места у Европи) у Галију… Ни један човек не може да живи дуго у северној Европи током леденог доба. Чак ни Европљани.
Док ово говоримо, улазимо у ново ледено доба. Можда се то још увек не види јасно, али видеће се за можда 10 или 100 година. Све што знамо је то да ће глечери поново прекрити земљу бога лова Скантеа. Ово ће да се деси пре или касније, али ће наравно проћи неко време док глечери поново не прекрију већину земље. Видећемо како планински венци израњају из леда, као острва из белог океана. Такође ћемо да видимо и миграције народа: око 18 милина Скандинаваца примораних да се повлаче назад због леда… и Финци исто и Брити и сви други народи који живе на далеком северу или високо на европским планинама. Сви ће доћи доле, јужније…
Дегенерисана, изопачена, болесна, самоубилачка, не-европска прљавштина која са гаји у Скандинавији задњих неколико стотина година, неће бити ништа више до тренутак у историји скандинавских племена. Глечери ће је комплетно растурити и спрати у веома кратком времену – у заборав, где и припада. Ни један разуман човек неће пустити ни једну једину сузу за њом.
Са љубављу се сећам културних споменика који су важни за Скандинавију, који су хиљадама година трајали и утицали на племена која су ту живела. Ови европски споменици и оно због чега су ту, дубоко је урезано у нашу крв и кости, наше умове и духове и никада нас неће напустити; као што Галија никад неће напустити “француску” популацију староседеоца, или било које друге Европљане. Када их лед буде смрвио, ти споменици ће живети даље у нама и вратиће се када се и ми будемо вратили, једног дана, неких 12.000 година од сада; нашим копљима да ловимо ирвасе и другу ловину, сигуран сам…
Нека лед, ноћ и тама владају Скандинавијом неко време. Недостајаћеш нам и ми ћемо се вратити чим будемо могли. Увек се враћамо. Слатки снови. Лаку ноћ, Skanþinawjo! HailaR Skanþe!
У знак сећања на оно што је некад било:
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар