Божански Човек
Варг Викернес
За почетак мало одговарајуће музике.
Стварно слободан човек је онај који може да преживи и прехрани своју породицу, чак и када друштвене институције пропадну.
Народ би требао да буде направљен од оваквих слободних људи. То би га учинило одрживим, напредним и срећним. У таквом народу, ни један човек не би био роб другоме. Ни један човек не би био приморан да прихвати било какав облик понижавања да би преживео. Ни један човек не би имао потребу да клечи пред другима, ни у једном тренутку свог живота.
Не-клечећи човек:
Уместо да друштвеним институцијама буде циљ да поробљавају грађане (терајући их да зависе од њих када им затреба храна, здравствена нега, транспорт, инфраструктура итд.), требало би да штите њихове интересе од других људи и да штите правду. Ипак, оно што је још важније: друштвеним институцијама би требало да буде циљ да избаве човека из метафизичког вртлога нудећи му јавне религиозне церемоније и божанске службе.
Краљ би требао да буде високи свештеник; краљица висока свештеница, а њихове једине обавезе према народу би требало да буду везане за војску, закон и ред и јавну религију. Што се тиче осталог, свака породица би доносила одлуке за себе и тако остајала стварно слободна.
Краљ и краљица не би требало да буду изабрани гласањем, већ селекцијом на основу успеха у разним годишњим такмичењима; способни мушкарци би требало да се такмиче за краљевство у мајским играма, познатим у хришћанским временима као “витешки турнири” или као различити изазови за јунаке у бајкама, све са намером да се покаже ко је најбољи од свих; Браги. Краљев главни задатак би требало да буде да заштити краљицу и да очува њену невиност. Најздравије (тј. најлепше) девојке би требало да се такмиче у годишњој трци невеста (brûðlaup-у) за краљичину круну, такмичењу у коме се надмећу у вештинама, младалачкој лепоти и невиности.
Мајска краљица:
Краљ и краљица треба да буду венчани, али само симболично; краљица никад не би требала да крвари, а ако (када) се то догоди она би требало да буде замењена.
Мајски краљ:
Нова такмичења би требало да се одржавају сваке године, да би било осигурано да је краљ увек најјачи и најмудрији мушкарац у краљевству, најспособнији да штити краљичину невиност, а краљица увек најлепша, најздравија и најчеднија од свих девојака у краљевству.
Војска би требало да буде сачињена од самог народа; способни људи би требало да се одазову позиву када га краљ упути, а сваки би човек требало да буде одговоран за своју опрему и свој тренинг. Војна јединица би требало да буде састављена од свих способних људи у једном племену. Војска би требало да буде састављена од племенских јединица. И женама би требало да буде дозвољено да се придруже ратној кампањи, као деве штитоноше које би помагале мушкарцима на бојном пољу, доносећи све што им је потребно док се боре.
Одржавање реда и закона би требало да буде дужност (професионалне) краљеве гарде, засноване на части. Чедна краљица би требало да доноси одлике у свим правним питањима. Краљ би требало лично да води рачуна о одржавању своје гарде. Бити краљ не би требало да буде профитабилно; то би био терет који могу да носе само најспособнији и најуспешнији.
Храмови би требало да буду састављени од младих мушкараца и жена жељних да уче и бардова вољних да подучавају. Филозофија, музика, поезија, митологија и лепота уопште, би требали да буду главни приоритет; божанска хармонија ултимативни циљ! Свако племе би требало да изгради сопствене храмове. Млади мушкарци и жене не би требало да служе божанства заувек, већ би требало да се венчају после десетак година служења својим божанствима, када су око 17 година стари. Касније, када буду стари, могу да се врате у храм и служе као бардови.
Бунар мудрости:
Свако краљевство би требало да буде сићушно. Сва европска краљевства би требала да буду у Европској конфедерацији, која штити интересе сваког племена када је то потребно.
Европске нације би требале да буду састављене искључиво од појединаца који су блиски једни другима по крви, тако да би самим погледом једни на друге у нацији, знали да је узајамна веза јака. Никакво искрено поверење не може да буде успостављено између појединаца који не личе једни на друге. Никаква заједничка сврха и значење не постоји у нацији чији се чланови међусобно веома разликују. Човек треба да зна да ће његову децу, када он умре, да подижу други који су баш као он; часни пагански Европљани. Без овог сазнања, човек је мање вољан да ризикује свој живот за добробит племена.
Мајски краљ и мајска краљица:
Темељ целог друштва, као и свега у друштву, требала би да буде Част. Свако племе требало би да ради на стицању Части са себе. Индивидуална Част би требала да се стиче херојским делима, самопожртвовањем и изванредним индивидуалним постигнућима. Само добро и часно треба да се памти и гаји. Оно лоше што човек почини, треба да оде у сенку; не треба да се одржава у живим. Одбаците га у страну, у мочвару, нека иструне у заборав!
Без обзира на то како интерпретирате реинкарнацију, идеја да ће човек да буде поново рођен у свом роду, би требало да буде званично учење. Сваки појединац је по природи егоистичан и ако човек верује да ће да буде поново рођен у свом роду, он ће да се труди да обезбеди добру будућност својим наследницима, због тога што верује да ће да се врати на овај свет као један од њих.
Европски човек би требало да се врати на пут Старина, да би поново могао да постане бољим и поново почео свој успон на лествици божанског. Европски човек би требало да проучава божанску природу, да и сам постане божански!
“Филозофи говоре да постоје богови и да њихова воља усмерава васељену… Али још важнији задатак је да се открије природа богова. Радећи ово човек чини да његова природа постане ближа божанској и тиме удовољава боговима. Ако је верност божанска и он мора да буде веран; ако је то слобода и он мора да буде слободан; ако је то благотворност и он мора да буде благотворан; ако је то великодушност и он мора да буде великодушан. Да би направио божанску природу својом, човек мора да имитира богове у свакој мисли, речи и делу”.
(Епиктет)
Пут ка божанствености је отворен. Зашто би било ко од нас својевољно изабрао било који други?
Пут ка божанствености је тежак, али тегоба, бол, стрпљење и истрајност су оно што нас чини божанским! Нека остали из наших народа крену тим другим стазама, у ропство, евентуално и заборав. Они ће да нестану са лица Земље и из сећања човека. Таква је воља природе; живот је за оне који желе да живе, не за оне који желе да униште све што је њихово. Не проливајте сузе за њима; радујте се што су отишли!
Немојте да гледате свет у коме живимо као на злу коб, већ као на злу коб осталих и као шансу да добро учини своја дела; завас да поступате часно, када влада бешчашће! Патња нашег доба је труд који улажемо у ново и боље доба, Златно доба, које ће доћи због тога што мора да дође – као што је дошло раније, поново и поново. Оставите влажну и мрачну тамницу иза себе, оперите блато и муљ са ваших стопала и ступите у предивну пространу дивљину; слободну и плодну, препуну нових прилика. Хармонија. Свет се вратио у своју равнотежу, после две хиљаде година зиме и мрклог мрака. Сунце ће поново изаћи за наш свет, баш као што излази сваког јутра за сваког од нас. HailaR Sôwili!
Прошлост и будућност:
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар