Ритам Универзума
Варг Викернес
О сменама у природи обично мислимо као о променама, нпр. када се промене годишња доба то није стварно промена, после неког времена она се поново врате на исто. Тако да се догађају веома мале промене, или се чак и уопште не догађају (бар не значајне). Мислим да бисмо догађаје у природи пре требали да зовемо ритмом него променама, у смислу да не постоје промене у универзуму, само ритмови.
И ледена доба долазе и пролазе; трају око 100.000 или можда око 120.000 година, затим одлазе и остављају топао период, који траје око 10.000 или можда око 12.000 година. Посматрано у дужем временском периоду и ово није промена, само ритам. Ми тренутно живимо на крају топлог периода; наравно научници верују да су климатске промене проузроковане људском активношћу, али нису у праву. Улазимо у ново ледено доба, које ће да прекрије целу северну Европу глечерима, а климатске промене које ће ускоро да се десе, само ће да буду увод у ово. Човек нема утицаја на климу.
И шуме долазе и одлазе; глечери очисте земљу северне Европе, а када се повуку, оставе равнице које ће евентуално постати шуме поново. Када се то деси, смењују се шуме; нпр. брезове постају храстове, затим коначно и борове шуме. После тога, ледено доба се враћа, цео процес почиње поново. Без икакве стварне промене. Враћа се у свој изворни облик, у почетно стање. Ништа се стварно није променило милионима година… У том смислу, може се рећи да смо ухваћени у петљу и да не можемо да се ослободимо из ње.
Тако да су промене у нашем универзуму у ствари само ритам. Мада, постоји један изузетак у овом правилу: живот. Различита жива бића се мењају услед микро-еволуције, или се мењају, не зато што “мутирају” као што наводи прилично погрешна теорија макро-еволуције, већ зато што се мешају са другим врстама, као што сугерише моја жена и на тај начин се повремено рађају нове врсте. Нове форме живота.
Човечанство је жив ентитет, састављен од три различите врсте (Африканаца (Homo sapiens), Азијата (Denisova) и Европљана (Homo Neanderthalensis)), од којих се свака састоји од подврста (тј. раса) и свака од њих је мање или више помешана са друге две врсте. Савремене људске врсте и расе најбоље могу да се опишу као грешке природе, у смислу да је њихово стварање дошло услед деградације изворног човека. Највероватније је да је некада постојала само једна људска врста, али су се неки њени појединци из неког разлога мешали са другим створењима и изродили ужасна и гротескна створења, као што су шимпанзе, гориле и слична. Касније су друга људска бића мешала са овим створењима и изродила још више ужасних створења, као што су Црнци и аустралијски Абориџини; канибалистичка, окрутна, глупа, злобна и деструктивна створења, без вредности за универзум. Грешке. Наказе.
“Првобитни грех”, о коме можемо да читамо у Библији (ако икада протраћимо своје време радећи то), се највероватније односи на мешање врста, када се божански човек помешао са земаљским створењима и родио модерног човека; дефектно створење које није у могућности да се реши овог “првобитног греха”, зато што је у његовој крви. “Дефект” се преноси на следећу генерацију. Наравно, никакав “спасиоц” или “Бог” не може да нас спасе од овога; само ми сами то можемо, користећи средства еугеније и прихватајући Одализам, религију која нуди развијање божанског човека у нама.
Могуће је да ћете се побунити против термина “религија” и залагати се за научно решење? Добро, онда ја могу да кажем да је данашња наука само још једна религија, са екстремно религиозним терминима, као што су “Велики прасак”, базирана на претпоставкама и спекулацијама, без икакве праве научне позадине, у којој је све “сувише тешко да бисте схватили користећи само ваше логичке способности”, што значи да вам је остало само да верујете величанственим и моћним “научницима” (тј. свештеницима), да ће они то урадити за вас. Када не успеју то да ураде, само ће измислити нове ствари и нове термине, као што су “тамна материја” и “тамна енергија”, које нико не може да види или у било ком другом смислу перципира (баш као и “Бога”), ово користе да попуне рупе у својим веома погрешним и потпуно религијским хипотезама и теоријама. У овом контексту не постоји појам “наука”, све је то религија, базирана на веровањима, недокучивим ентитетима инадама и жељама човека – или чешће, јевреја.
Не, држаћу се искренијег прилаза и назваћу “моје” решење религијом. Да, ово није “моје” решење; нема ништа новог у ономе што говорим, све то је већ раније речено – безмало у античкој Грчкој – само је заборављено. Ја нисам аутор величанствене и прелепе слике; ја сам само један од људи који скупљају и уклапају делиће, које је расула (злобна) сила пре неког времена; ја радим на рестаурацији величанствене и прелепе слике, која је насликана пре много времена од стране других аутора. Божанствених Европљана у временима давно заборављеним. Од стране наших Предака.
У древним временима ми смо били величанствени, али сада смо укаљани, сломљени и увели, требамо прочишћење, требамо да се вратимо у изворни облик. Одализам је алата за поправку овога. Вас и мене. Ми се не клањамо и не молимо друге за помоћ, не молимо се измишљеним ентитетима прикуцаним за римску справу за погубљење, не скривамо се чекајући да нас смрт све спаси; ми поможемо сами себи, ми налазимо снагу у нама и ми видимо смрт само као кратак прекид у нашој мисији обнављања божанске Европе, овде на планети Земљи!
Слава Дајбогу! Слава Сварогу!
Венера, у очајном стању, потребна јој је репарација; неодстају јој боје и обадве руке:
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар