Чувари Паганских Шума
Варг Викернес
Сврха уметности је често предмет расправа, али шта год да мислите о сврси данашње уметности морате признати да је изворна уметност имала чисто чаробњачко-религиозну функцију. Сва уметност која је настајала, све од прве уметности пре неких 40.000 година, била је чаробњачко-религиозна 99% времена. Entartete Kunst („дегенерична уметност“) је строго модерна појава. Веома је кошер и позната је само последњих неколико векова. У ствари, само после 1789 године па на овамо, из разлога који неки од вас већ могуће знају.
Уметност не треба да вас провоцира, да тестира границе, да руши табуе или било шта слично. Ићи ћу толико далеко да тврдим да је изворна сврха уметности била чисто да служи чаробњаштву и/или да промовише религијско просветљење. Бардови су путовали земљом да би инспирисали друге, упутили друге, просветлили друге и да би осигурали опстанак религијских идеја у друштву – посебно у временима конфузије, ратова и других несрећа. Све слике, скулптуре, песме, као и представе, су биле посебно направљене за исту сврху. Древно друштво је било у великој мери религијско због тога што је религија била лепак који га је држао хармоничним и напредним. Уметници су били чистачи у духовном смислу, обезбеђивали су да се све одржава лепо, чисто и уредно. Ђубрету није било дозвољено да се гомила и прља умове и духове племена.
Такозвани уметници, данас служе не као чистачи ума и духа већ углавном – ако не и потпуно – као загађивачи ума и духа, који не само да се ваљају у ђубрету овог света, већ и додају на гомилу своју такозвану уметност. Не инспиришу, уместо тога они вуку друге на доле, у исту прљаву глиб где се и сами налазе. Они не упућују већ деградирају и изопачују. Они не просветљују, већ збуњују друге. Нећу вам дати примере такве уметности, нећу да каљам свој блог и стварам некоме од вас ноћне море, али сам сигуран да знате о чему причам – или бар препознајете такву „уметност“ (тј. ђубре) када је видите.
Када пригрлите уметност и одбаците дегенеричну уметност, не ради се о ограничености, расизму, ксенофобији, „анти-семитизму“, мржњи или било чему сличном. Не разликује се од прихватања уличних чистача и одбијања оних који бацају ђубре на улицу. Не бисмо смели да толеришемо те друге који само бацају ђубре и прљају наше улице, исто као што не смемо да толеришемо оне који прљају наше умове и духове са својом дегенеричном уметношћу. Боље нам је без ње.
Тврдићу да, ако уметничко дело не инспирише на величанственост, ако вас не учи нечему дубоком, ако вам не даје осећај религијског просветљења, онда то – једноставно да кажемо – није уметност. Уместо тога то је ђубре и требало би тако и да се третира. „Уметник“ који израђује ђубре, не би требао ни на који начин да буде награђен за ово.
Многим уметницима који имају добре намере, желим да – на професионалној основи, и сам као музичар – саветујем да размислите о ономе што радите. Да ли пратите вековима стару бардовску традицију чаробњачко-религиозног просветљења кроз уметност, или роните по гомили измета и вучете вашу публику у овај измет док им презентујете своју „уметност“? Да ли ваша ументост за вас представља ваш религијски зов или је само нека врста само-терапије за ваш сопствени болесни и уврнут ум?
У наше доба, прави уметници су прогоњени, због тога што желе да подрже нешто што је добро у друштву означеном (од стране мале групе великог утицаја) за уништење, али свима вама бих желео да поручим да не би требало да се плашите било чега.
Будите прави уметник и ширите уметност која инспирише, упућује и просветљује друге. Ако не радите ово можете да престанете да будете уметник и радите нешто друго уместо тога. Ако ви не радите ово, ко ће? То је сврха уметника. То је одговорност уметника! Ви – ми – сте светлост друштва, протерајемо таму која пада на наш свет када Сунце зађе на западу. Без вас хладна тама ће угушити наш свет и оставити разорену пустош, када Сунце изађе следећег дана. А изаћи ће. Једног дана непобедиво Сунце ће изаћи на истоку; протераће таму и осветлити сенке, отопити лед и оживети наша тела – и ослепети наше непријатеље и разоткрити их. Све до тада уметник мора да одржава бакљу упаљеном и да води наша племена безбедно кроз опасну таму; и одржава племе духовно и ментално недирнуто. Слава Сварогу!
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар