Мислили су да су слободни
Варг Викернес
Имали смо времена да добро промислимо о ономе шта
нам се дешавало у овом случају „терориста“, причали смо о томе са другима и
схватили смо да „француске“ власти нису имале никакав разлог да нас ухапсе.
Нисмо урадили ништа лоше и није било доказа који би тврдили супротно. Пуцњима из
пушака су отворили наша улазна врата, истраумирали нашу децу, бацили моју трудну
жену и мене у притворне ћелије и држали нас два до три дана, сместили нашу
преплашену децу код њихових бабе и деде, комплетно направили неред у нашој
архиви са важним документима и сличним стварима, одузели моје УСБ стикове и хард
дискове, конфисковали сво ватрено оружје, муницију, декоративне мачеве, мој
шлем, два копља, женине ножеве од кремена (?) и разне друге ствари, од којих је
већина имала велику сентименталну вредност за нас, и објавили су да ми више
немамо право да поседујемо никакву врсту оружја: све ово без икаквог
доброг разлога.
Да ствар буде још гора, баба и деда моје деце су
покушали да нам их одузму. Уместо да нам помогну у овим тешким тренуцима,
написали су писмо судији и покушали да отму нашу децу од нас, због тога што им
се није свидео наш стил живота и наше политичко-религиозне идеје. Када смо
требали да вратимо нашу децу назад, морали смо да идемо на суд и да се препиремо
и свађамо не би ли им судија рекао да их врате. На сву срећу то се и десило али
коштало нас је доста, енергије, бриге, чак и новца.
Када је то било завршено наш PayPal рачун је
замрзнут, очигледно због тога што је наш банковни рачун у HSBC затворен наредбом
из њихове главне дирекције у Паризу, а – поново – без икаквог разлога.
Мари мора да отвори нови PayPal рачун који је повезан са другим банковним
рачуном, да бисмо могли да продајемо „ForeBears“ ДВД и зарадимо за живот. Сада
имамо нови банковни рачун, то је сређено и сада Мари мора да проведе неколико
дана радећи на томе да пребаци све наше уплате (за изнајмљивање куће, мобилне
телефоне и сл.) на нови рачун – задатак који је у многоме отежан тиме што је
полиција оставила нашу архиву у великом нереду.
Природно је да смо љути и да нећемо да толеришемо
ово. Желимо да тужимо власти за хапшење без икаквог разлога, најбруталније
могуће и у дечијем присуству, као и за одузимање права за поседовање оружја,
исто без икаквог разлога. Мари има кривични досије бео као снег па нема никаквог
разлога да јој они одузму право и слободу да поседује оружје. Ја имам досије у
Норвешкој, из 1993 и 2001, али никад нисам починио било какво кривично дело у
Француској и могу да посудејем већину типова оружја, чак и у Норвешкој ако то
желим, па нису имали добар разлог ни да одузму моје право и слободу за
поседовање оружја. Посебно не под околностима под којима су они то урадили.
Једини проблем је то што ми не можемо себи да
приуштимо да их тужимо и не видимо друго решење за ово него да затражимо вашу
помоћ. Веома ми је тешко што ово морам да урадим, дуго сам водио борбу са самим
собом да бих се натерао на ово, али мислим да је то исправна ствар у овом
тренутку. Они су урадили све што су могли не би ли осигурали то да не можемо да
платимо тужбу, мислим да стварно желе да то не урадимо. Тражимо помоћ за
подизање тужбе од вас, појединаца који вероватно нису директно погођени овим
случајем, из разлога што верујемо да се ми не боримо само за наша права и
слободу, већ и за права и слободу сваког грађанина Француске, можда и других
европских земаља, који исто ризикују да буду овако третирани у будућности.
Морамо да саопштимо властима да нећемо ово да прихватимо и да то што раде није
легално. Не можемо да им дозволимо да тако злоупотребљавају моћ и извуку се са
тим. Овај пут су ово урадили нама, не знамо шта још могу да нам ураде у
будућности ако их пустимо да се извуку са овим, следећи пут можда буде ред на
вашег комшију. Или на вашег пријатеља. Или на некога из ваше породице. Или на
вас.
„Прво су дошли по комунисте,
а ја се нисам побунио јер нисам био
комуниста.
Затим су дошли по социјалисте,
а ја се нисам побунио јер нисам био
социјалиста.
Затим су дошли по синдикалце,
а ја се нисам побунио јер нисам био
синдикалац.
Затим су дошли по Јевреје,
а ја се нисам побунио јер нисам био Јеврејин.
Затим су дошли по католике,
а ја се нисам побунио јер нисам био католик.
Затм су дошли по мене,
али тада више никога није било да се побуни.“
(Martin Niemüller)
Ових дана прво долазе по пагане националисте и
мислим да неће долазити по Јевреје, али чак и ако нисте паган и/или националиста
можда ћете схватити да треба да се побуните за оне који то јесу. Тражим вашу
помоћ да се побунимо како због наших права и слободе тако и за права и слободу
осталих. Пре него што буде прекасно.
Ако желите и можете да приуштите да нам
помогнете финансијски, потребне информације можете наћи у овом
PDF-у. Када нови PayPal рачун буде у фунцији биће укључено „донирај“ или
„подржи“ дугме на вебсајту. Молим вас да то сачекате ако мислите да је то
најбољи начин. Чак и најмањи допринос ће нам помоћи, „много малих потока праве
реку дубоком“. Жалим што сам принуђен да вас замолим за ово, надам се да
разумете. Слава Сварогу!
PS. Сада имамо јефтин и лак начин да нас подржите
финансијски. Није PayPal, очигледно је да више не можемо да им верујемо,
већ нешто што је моја жена нашла а зове се bankeez. Сајт је на француском
језику али можете променити на енглески кликом на En у горњем десном
углу. Ако желите да нас подржите финансијски можете кликнути овде.
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар