О Утопији и Дистопији

Варг Викернес

Како их ја видим, пагански покрети, у свим областима политике, су развучени између две различите визије будућности: повратак животу који је у хармонији са природом и револуционизована и побољшана високо технолошка цивилизација. Постоје добри аргументи за обе ове визије.

Данас ћу навести аргументе за повратак животу који је у хармонији са природом. Не због тога што мислим да је ово једино решење, већ из разлога што мислим да заслужује нашу пажњу.

Скоро све што је у вези се данашњим друштвом, каквог га ја видим, је погрешно. Од високе политике до најситнијих детаља свакодневног живота. Скоро све је деструктивно, ако не из краткорочне перспективе онда макар из дугорочне. Ми буквално с****о у нашу пијаћу воду. Загађујемо земљиште на ком узгајамо храну коју једемо и ваздух који дишемо, воду коју пијемо а ништа мање и наше умове. Све то радимо само због тога што владари желе да зараде још више новца и због тога што не желимо да се одрекнемо овог лаког и очигледно удобног начина живота, направљеног од и за лење под-људе. Модеран начин живота је толико деструктиван да морамо да трошимо огромне своте новца и на здравствену негу, због тога што наша врста пати од бројних недостатака, што нас тера да трошимо још више ресурса, загађујемо још више и претварамо нашу врсту у још више дегенерисану, нездраву, уврнуту, изопачену, болесну, у ону којој је стално потребна медицинска нега.

Ова смртоносна замка је профитабилна малобројној елити која влада овим светом, па се из тог разлога ово стање и одржава. Брод плови према провалији али све док је то профитабилно путовање, капетан ће се претварати да је све нормално и да ће све бити у реду. Он не брине за судбину својих путника или свог брода. Он брине само за профит. И он ће исто умрети када брод падне у провалију али његова глад за златом га је ослепела и он више не може да види. Он ће пасти доле са нама осталима, држечи све наше злато у његовим рукама.

Неки причају о напуштању ове планете, бар у будућности ако не сада и тражењу неког другог места за живот – негде тамо. Из овог разлога они се залажу за опстанак на овом путу високе технологије, на коме смо сада. Жао ми је што ћу морати да вас разочарам али ово вероватно није могуће. Човек не може да преживи у свемиру због екстремне радијације. Тамо је као у микроталасној пећи и ниједан човек не може да тамо иде. Вероватно не бисмо чак ни могли да идемо даље од Ван Аленовог појаса зрачења. Да бисмо посетили чак и Марс, требају нам свемирски бродови који имају неколико метара дебеле оловне зидове да би посада преживела. Што се даље иде радијација је јача. Па хајде онда бар у овом посту да се претварамо да смо заглављени овде, на нашој планети. Нема начина да је физички напустимо. Икада.

***

Будућност данашњег човечанства, ако наставимо истим путем, је готово сигурно ништа друго да хаос, неконтролисани злочин, глобални рат, глад, природне катастрофе и ужасно погоршање опшетег здравља и квалитета живота – и евентуално само-индукована масовна смрт, за многе расе чак и изумирање. Природа ће у једном тренутку да поврати назад оно што смо узели од ње и људска врста ће бити редукована на мала племена која преживљавају, изолована вековима. Нпр. Неандерталци у Европи, Денисованци у Азији, Хомо сапиенси у Африци. Технологија ће да постане синоним за смрт и деструкцију, колапс у технолошкој производњи у комбинацији са овим анти-технолошким погледом на свет ће вратити човечанство у камено доба. Свако ко не буде довољно конзервативан да прихвати овај нови начин размишљања и живљења ће бити погубљен – вероватно за „богохуљење“. Они ће да буду сматрани за превише опасне да би остали у животу.

У циљу заборављања ужасне и деструктивне технологије, мудраци ће представљати њихову пропаганду на врло живописан начин, користећи метафоре и нискотехнолошке или нетехнолошке представе да би их њихови слушаоци разумели. Ове приче ће бити познате као митологија.

Могуће да ће временом, рецимо после 300.000 година, Неандерталци, који су и били одговорни са вискотехнолошке и нискотехнолошке иновације, полако почети поново да откривају оно шта су њихови далеки преци знали, али то ће трајати дуго времена и за то време они ће живети у хармонији са природом и биће срећни, јаки и мудри.

Можда ће, због одсуства метала и електрицитета, неке од чаробњачких способности о којима често сањамо или замишљамо да су их имали наши преци, изаћи на површину (поново?) овде у неандерталској Европи и помоћи да се одржи тренутно стање. После свега: ако имамо чаробњаштво коме треба технологија?

Ја овде причам о будућности, или у ствари о прошлости? Или о и једном и другом? Ви ми реците… Слава Сварогу!

Повезани постови овде и овде.