Недодирљиви Анархисти
Варг Викернес
„Екстремисти“
као ја су прогоњени од стране полиције, власти и медија, због тога што без
срама изражавамо нашу љубав према свему добром и европском. Они не желе ништа од
тога! Они не желе да се такве „екстремистичке“ идеје шире и уништавају њихове
планове за тотално уништење Европе.
Постоји група правих екстермиста, овде у
Европи, који исто као и власти раде на уништењу Европе, сваке европске нације и
њене културе посебно, насилним средствима. У ствари, они су чак и финансијски
подржани од стране европских влада. Они врше регрутацију и промовишу своје идеје
преко пропагандних постера као што су ови:
NB! Желим да нагласим да ја ни на који
начин не подржавам поруке ни једног од ових постера и да сам их укључио у пост
само да бих показао да анархисти и комунисти имају криминалане умове.
Сада замислите да сам ја, европски националиста и
паган, направио постере са сличним слоганима као што су они на горе наведеним
постерима, са рецимо „Смрви Јевреје“, или „Анти-јеврејска акција“ са сликом
некога ко баца молотовљев коктел, или „Ако не можеш да убедиш интернационалисту
упознај његову главу са плочником“, или „Једини добар Јеврејин је мртав
Јеврејин“ или онај стваран „Сви моји хероји убијају полицајце“, итд., итд.,
итд.; био бих ухапшен у периоду од неколико дана и одведен директно у затвор –
или могуће чак и у менталну институцију, у којој би ме држали годинама.
Па реци те ми, драги Европљани; зашто је овим
насилним мрзитељима, који раде активно на уништењу свега што сматрамо
драгим, дозвољено од стране „наших“ влада да и даље раде ово? Они отворено
изјављују да ће разбити наше главе о плочник, да ће веома радо користити насиље
као средство да нас уклоне са улица. И да, запамтите, сви они који не клече пред
статуама Лењина и не читају Карл Маркса свако вече пре него што оду на спавање,
виђени су као „нацисти“ од стране ових људи.
Где је полиција? Зашто ове битанге нису ухапшене
и послате у затвор или у менталну институцију где и припадају? Зашто се тајна
полиција користи за терорисање на пример породица сурвивалиста, који једино хоће
да осигурају опстанак Европе и праве европске културе, када су људи као поменути
анархисти на слободи?
Шта није у реду овде? Зашто је овима трговцима
мржње дозвољено да говоре и раде шта им се свиди? Зашто су они и онај који их је
направио недодирљиви? Чак и ако се бранимо од њихове неиспровоциране
агресије ми смо они који су послати у затвор. Зашто?
А да, ипак разумем. Они су Sturm Abteilung
социјалиста, који се користе да физички сломе оне који протествују против
њиховог европског геноцида и да остале застрашивањем натерају на покорност.
Сада, да вас подсетим на једну једноставну
чињеницу: они чине мање од 1% целе европске популације, па ако хоћемо, ми
преостали који чинимо 99%, можемо лако да се одбранимо од њихових напада.
Стварно нема потребе да се потчињавамо ичему што они говоре. Устаните,
Европљани, будите поносни и браните се када сте нападнути од стране ових
битанги, исто тако браните и друге који су нападнути са њихове стране, ако сте
ту када се то догоди. Не дозволите да 1% застрашивањем држи 99% у
покорности.
Могу да додам да када сам имао 20 година, често
(просечно неколико пута недељно!) сам нападан на улицама у Бергену, од стране
имиграната и интернационалистичких силеџија, али чак иако ниједном нисам побегао
или се повукао, веома ретко сам морао да се тучем сам против њих. Видите,
најчешће пре него што бих имао времена да урадим било шта, пријатељски норвешки
грађани – потпуно нормални, модерни, са кратким фризурама, тип радника/студента
без криминалног досијеа – скочили би на силеџије и разбили их. Ово се
дешавало после периода у коме сам злобно нападан у медијима током неколико
месеци, па су сви у Бергену знали како изгледам и сви су знали ко сам и шта сам.
Тако да сам био у великој мери изложен и подложан оваквим нападима.
Када бих седео у пабу или клубу исти тип људи,
потпуно уобичајени Норвежани, прилазили су ми – знајући да сам под константним
нападима – и говорили ми да ако ми треба помоћ, само да им дам сигнал и они ће
доћи да ми помогну. Колико год да бизарно звучи, изпијао сам своју соду са
групом до осам високих Норвежана који стоје пет метара од мог стола, који не
раде ништа до да ми чувају леђа и сваки пут када би ми неко пришао морао сам да
им дам знак да ли је у реду или не, у супротном би скочили на њега или њих у
секунди.
До дана данашњег, изненађен сам и веома дирнут
овом солидарношћу нормалних Норвежана према „паганском и национаналистичком
екстремисти“, и вечно сам захвалан свима онима који су ми помогли. Поносан сам
на њих, моје земљаке Норвежане и мислим да се могу искористити као веома добар
пример како друштво може да функционише и како националисти могу да се заштите
од државно-спонзорисаних, криминалних, анархистичких и комунистичких силеџија.
Охрабрујем све, широм Европе да се угледају на њихов добар пример; помозите свим
националистима који су нападнути од стране ових силеџија! Помозите онима који
штрче да би обезбедили будућност за вас и за вашу породицу.
Хвала свима вама који сте ми помогли, физички,
1993 године у Бергену. Много вам хвала. Никада нећу заборавити. Слава
Сварогу!
Превео са енглеског Александар Маслар
Извор:
Нема коментара:
Постави коментар