Варг Викернес: Благословени Умови I

Благословени Умови I

Варг Викернес

За почетак мало полу-одговарајуће музике…

Од како сам их први пут открио, са око 12 година, заволео сам pen & paper fantasy role-playing игре. Пошто сам у стварности био „излечен“ од свих интересовања за литературу од стране образовног система у Норвешкој, интересовање за овакве RPG, поново је запалило моју жељу за читањем књига. Због MERP (Middle-earth roleplaying игре), Хобит је постала прва књига коју сам прочитао својевољно и свидела ми се. Од 12-те до 19-те године, скоро сав новац сам трошио на RPG књиге, а од 12-те до 17-те и све слободно време – и већину времена које сам требао да трошим на испирање мозга (тј.„образовање“) – на читање ових књига или играње RPG-а са мојим друговима.

Због овог хобија могао сам да решим напамет све математичке задатке које је мој старији брат добијао у вишој школи, на тесту који је трајао 2 сата, док сам још увек био у средњој школи. За ово ми је требало око 5 минута (отприлике колико је мом брату требало да одвеже пертле и окачи јакну) и сви моји одговори су били тачни.

Због овог хобија могао сам да прођем све испите из енлеског језика у средњој школи, упркос чињеници да сам прескочио 2/3 часова. Добио сам највише могуће оцене, а мој наставник енглеског (који ме је једва видео на часовима) био је веома изненађен.

Због овог хобија почео сам да читам о митологији, древној историји, религији и бајкама и схватио важност нашег сопственог, европског наслеђа, нечег о чему уопште не учимо у школи.

Због овог хобија могао сам да ванредно полажем своје испите на вишој школи, док сам био у затвору и осим писаног енглеског и усменог норвешког (које сам једва положио…мој писани енглески је очигледно лош, а није ме интересовала политички коректна „литература“ коју су хтели да изучавамо у оквиру усменог норвешког, па нисам ни заслужио боље) добио сам веома добре оцене – већину највиших могућих оцена.

Тако да, индиректно због овог хобија, било ми је дозвољено да похађам ИТ течај техничке школе у Трондхајму (ванредно), а касније и студије универзитета у Тромсеу, где сам у кратком периоду студирао античку грчку филозофију, латински и енглески, све док нисам био пуштен из затвора – у том тренутку пожурио сам кући, нисам се никад освртао назад.

У школи нисам научио готово ништа; скоро све што знам сам сам научио, најчешће као резултат интересовања за RPG.

Добро; што се овога тиче не говорим стварно истину; научио сам доста тога у школи. Научио сам да презирем социјализам. Научио сам да мрзим социјлизам. Нучио сам да проблеме решавам тучом и насиљем, што немилосрдније и бруталније то боље. Научио сам каквог је укуса неправда. Научио сам да се борим са досадом. Научио сам да презирем феминисте. Научио сам да презирем слабе и глупе. Научио сам да се борим са сопственом нелагодношћу док гледам како друга деца пате. Научио сам да преживим у саобраћају (идући до школе и назад сваког дана). И научио сам неколико песама које се ругају Исусу и Хришћанству. Уживали смо док смо их певали, нпр. „Glade Jul, heng i og pul, så får du barn til neste Jul“ („Сретан Божић, почните да се ј****е и добићете децу за следећи“) или „Santa Lucia, dreit oppi lia“ („Света Луција се посрала горе у брдима“), у свечаној сали, док су нас хришћанско-социјалистичка, феминистичка ђубрад (тј. наставници) покушавали да натерају да певамо хришћанске песме. И радили смо то, али као што можете да видите, са мало промењеним текстом (из неког разлога сећам се јасно ових песама). Тако да сам научио неке ствари у школи…

Могао сам да научим и да говорим лажи, улизујем се професорима, да се претварам да плачем како бих добио оно што желим, да се плашим силеџија, да толеришем малтретирање од стране наставника и тако даље, али нисам. Уместо тога, никада нисам волео своје наставнике и гледали су ме као тврдоглаво, проблематично, арогантно дете и као и самог силеџију, због тога што сам пребијао друге силеџије – у ствати веома често – и нисам бежао у страху када би учитељи долазили да ме казне због овога (никад нису уложили било какав труд да би сазнали због чега су туче почеле; у совјетској Норвешкој једноставно увек кажњавају онога који је победио [као што сада знам, овај тренд се наставља и у „правном“ систему]).

Остао сам ментално здрав, за разлику од многих или чак већине деце, која пролазе кроз овај деструктиван систем. Остао сам свој и после пролазка кроз њихову смрдљиву, пропагандну машину, која је направљена да би производила цигле за зидање зидова, унутар којих нас држе затвореним. Нисам се уклапао у њихов зид. Остао сам право људско биће, права индивидуа, која може да размишља својом главом. Наравно, можда су ме многи видели као досадног и узнемиравајућег, због тога што се оно што сам радио и говорио није се уклапало у њихове А4 умове, али то је сасвим у реду.

Надам се да ће и многи други остати своји, пошто буду изложени ужасима образовног система. Направио сам свој RPG, прожет политичким некоректностима и могућностима за играче да науче и енглески језик и основну математику; потпуну могућност за децу свих узраста да науче да размишљају својом главом, нађу сами решења, развијају сопствену машту на начин на који желе и постану права људска бића, која се не уклапају у зидове хебрејског храма, већ постоје ради сопственог добра и добра њиховог сопственог народа – ради хамингје, које ће можда једног дана постати део.

Мој RPG се зове MYFAROG, акроним за “Mythic Fantasy Roleplaying Game” и вероватно ће да буде издат или крајем ово године или почетком следеће. Садржи могућност и за оне који желе да играју игру и за оне – као ја – који уживају у читању књига са правилима, схватању система и сагледавања ствари из различитих перспектива. Приказана је и наша европска религија (прилагођена игри) наравно, детаљно, попуњавајући многе празнине које су остале непопуњене после књиге Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia. Може се гледати и као исправка грешака ове књиге.

Још увек несломљено лажима (дете које се само школује…):