Када Деца плачу
Варг Викернес
Од 16-тог јула ове године па све до данас, када
је министарство унутрашњих послова злоупотребило француску тајну полицију да терорише
моју породицу, највероватније због личне користи, моја двоипогодишња ћерка
није имала ни једну једину ноћ нормалног сна. Током дана, она се прибија уз
своју мајку као да јој живот од тога зависи, а увече Мари проводи бар један сат,
понекад чак и три,четири сата, да би је успавала. Моја ћерка се одједном плаши
мрака. Плаши се да буде сама. Плаши се да спава у свом кревету. Плаши се да буде
одвојена од своје мајке. Често се буди без разлога и почиње да плаче. Такође,
прича о томе како је полиција покушала да „уништи наш дом“ (како она каже), када
су пуцали у наша врата и на силу пробили пут у кућу – без доброг разлога.
Пре неколико недеља, када сам причао испред куће
са новинаром који ради за руски сајт, мој шестогодишњи син почео је да плаче, да
би после постао и хистеричан, све због тога што је мислио да је то полиција и да
ће ме поново одвести.
Једне ноћи време олује са градом, сво троје деце
се пробудило, вриштећи и плачући, због тога што су мислили да је то полиција
која је дошла да поново ухапси њихове родитеље.
Наравно, све ово није ништа у поређењу са тим што
деца многих морају да трпе; деца многих Француза, која живе у предграђима често
(!) доживљавају да „омладина“ малтретира, пљачка, боде и силује њихове родитеље,
проваљује у њихове куће, пали њихове аутомобиле и разбија њихов намештај. Тамо
нема полиције да их заштити. Забрањен им је улазак. Такође, нема ни ватрогасаца
а ни медицинских радника. „Омладина“ их је све отерала, понекад и под претњом
оружја.
„Омладина“ Француске
Господине Валс, можда би требало да користите
тајну полицију, као и друге полицијске снаге, тако да помажу Французима који
живе у овим ужасним предграђима, уместо тога што тероришу невине породице које
живе мирним животом на селу и уместо тога што пишу казне за прекорачење брзине
не би ли још више смањили дефицит државног буџета? (Али очигледно се чини да
можете себи да приуштите напад на Сирију…)
Овде у Европи, бар у западној и северној,
полицајци су скоро увек добри, храбри, праведни и пожртвовани на дужности, скоро
сви они су постали полицајци да би чинили добро, да би помагали другима, да би
штитили своје заједнице, а исто тако, бар по мом мишљењу, да би били узор
другима. Они раде оно што што су витезови радили у средњем веку, што је краљева
стража радила у паганској прошлости. Они желе да раде оно што би полицајци и
требали. Зашто их не пуштате?
Моја ћерка још увек не спава, иако је 0:22, лежи
на поду, на тепиху, поред њене мајке, трудећи се колико год може да не заспи.
Одбија да легне и у њен и у наш кревет. Жели да буде са својом мајком. Уплашена
је. Баш као што су и многа европска деца данас, због политичара који
злоупотребљавају њихову моћ зато што имају сопствене, посебне задатке – који
су у апсолутном конфликту са интересима европских народа.
Знам да је полиција, војска исто, између чекића и
наковња и разумем да ће ствари за њих постати још горе пре него што нешто учине
у вези свега овога, али верујем да ће они, када дође право време за то, служити
правди и због тога поново постати добри момци, витезови и хероји у нашим очима.
Слава Сварогу!
Полицијски дух
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар