Wotan; id est furor!
Варг Викернес
Изворни текст
Као и сви остали који су живи данас, ја сам рођен у свету који вене, и у животу сам морао да газим свој пут кроз до појаса дубоко море отпада; кроз свет обликован од стране злих паразита. Значи, ја нисам чист колико бих волео да будем. Нити способан колико бих желео. Ја сам само сенка мојих предака.
Европа у рушевинама;
Као што неки од вас већ знају, ја нисам веома добар човек. Често грешим и често залутам. Године ме више чине слабим него што ме чине мудрим. Ја нисам толико скуп свих мудрости које сам сакупљао током живота, колико сам кулминација свог беса који сам стварао, све због просте чињенице да имам очи и видим свет у коме живим, и уши, па чујем шта је око мене изречено – и не најмање битно, зато што имам савест која ми говори када је нешто погрешно. Веома погрешно. Не погрешно као да је реч у књизи погрешна, већ погрешно као да је цела књига написана од лажи, написана на погрешном туђем језику, прљавим туђим писмом.
Не дивљење и љубав, за оно што је било некада, овде у Европи, или за оно што би требало да буде; већ углавном бес када видим да нешто није како би требало да буде, тера ме да се борим и даље – за опстанак биолошке Европе и свих њених позитивних карактеристика.
Можемо да волимо свет и нашу врсту колико год хоћемо, и тој је у реду, али тако нећемо променити ништа. Не требају нам Фреје које сакупљају цвеће или даме које плешу, мушкарци и жене који се држе за руке или смеју на ливадама; не требају нам традиционалне приче препричаване по пећинама или забавне бајке за децу; не треба на нам невероватна уметност или архитектура. Ми, даме и господо, смо под нападом, већ хиљаду година, и ми требамо – очајнички требамо – само бес и агресију, сву коју можемо да створимо. Ми не требамо малу лепу свећу да осветлимо наше дневне собе, већ дивљу, беснећу, пламтећу ватру да спали све што стоји на нашем путу док марширамо ка будућности Европе – а бес је оно што ће највише хранити нашу ватру!
Один значи бес! Один; исти стари бог кога знамо толико добро из такозваног „Викиншког доба“; када су наши преци разумели да им треба сав бес који могу сазвати да би се борили и бранили европску Европу! Бес! Пре и изнад свега; БЕС!
Призовите сав бес који можете да нађете; отворите сва сакривена и тајна скровишта у самом себи, отворите их и пустите напоље сав бес наших предака! Сав наш бес! Ослободите Одина! Пустите бес на овај зли свет!
…али радите у тајности, у сенкама само; где ни један човек не може да види, у тами ноћи, тамо где наши непријатељи већ бујају. Сусретните и победите звер на месту где обитава. Опустошите јазбину вечних губитника!
…и носите оклоп закона, док ово радите.
Ја сам бесан. Сви ми би требали да будемо. HailaR WôðanaR!
«Не троши више своје време расправљајући о томе какав би добар човек требао бити. Буди то!»
Марко Аурелије
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/
Варг Викернес
Изворни текст
Као и сви остали који су живи данас, ја сам рођен у свету који вене, и у животу сам морао да газим свој пут кроз до појаса дубоко море отпада; кроз свет обликован од стране злих паразита. Значи, ја нисам чист колико бих волео да будем. Нити способан колико бих желео. Ја сам само сенка мојих предака.
Европа у рушевинама;
Као што неки од вас већ знају, ја нисам веома добар човек. Често грешим и често залутам. Године ме више чине слабим него што ме чине мудрим. Ја нисам толико скуп свих мудрости које сам сакупљао током живота, колико сам кулминација свог беса који сам стварао, све због просте чињенице да имам очи и видим свет у коме живим, и уши, па чујем шта је око мене изречено – и не најмање битно, зато што имам савест која ми говори када је нешто погрешно. Веома погрешно. Не погрешно као да је реч у књизи погрешна, већ погрешно као да је цела књига написана од лажи, написана на погрешном туђем језику, прљавим туђим писмом.
Не дивљење и љубав, за оно што је било некада, овде у Европи, или за оно што би требало да буде; већ углавном бес када видим да нешто није како би требало да буде, тера ме да се борим и даље – за опстанак биолошке Европе и свих њених позитивних карактеристика.
Можемо да волимо свет и нашу врсту колико год хоћемо, и тој је у реду, али тако нећемо променити ништа. Не требају нам Фреје које сакупљају цвеће или даме које плешу, мушкарци и жене који се држе за руке или смеју на ливадама; не требају нам традиционалне приче препричаване по пећинама или забавне бајке за децу; не треба на нам невероватна уметност или архитектура. Ми, даме и господо, смо под нападом, већ хиљаду година, и ми требамо – очајнички требамо – само бес и агресију, сву коју можемо да створимо. Ми не требамо малу лепу свећу да осветлимо наше дневне собе, већ дивљу, беснећу, пламтећу ватру да спали све што стоји на нашем путу док марширамо ка будућности Европе – а бес је оно што ће највише хранити нашу ватру!
Один значи бес! Один; исти стари бог кога знамо толико добро из такозваног „Викиншког доба“; када су наши преци разумели да им треба сав бес који могу сазвати да би се борили и бранили европску Европу! Бес! Пре и изнад свега; БЕС!
Призовите сав бес који можете да нађете; отворите сва сакривена и тајна скровишта у самом себи, отворите их и пустите напоље сав бес наших предака! Сав наш бес! Ослободите Одина! Пустите бес на овај зли свет!
…али радите у тајности, у сенкама само; где ни један човек не може да види, у тами ноћи, тамо где наши непријатељи већ бујају. Сусретните и победите звер на месту где обитава. Опустошите јазбину вечних губитника!
…и носите оклоп закона, док ово радите.
Ја сам бесан. Сви ми би требали да будемо. HailaR WôðanaR!
«Не троши више своје време расправљајући о томе какав би добар човек требао бити. Буди то!»
Марко Аурелије
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/
Нема коментара:
Постави коментар