На зараслим стазама I
Варг Викернес
Извор текста
Једна од најбољих ствари коју данас можемо да урадимо у борби и подрвивању сила које уништавају нас и свет у коме живимо, је да их такорећи исечемо; да уклонимо њихове сламке из наших извора, да будемо сигурни да не добију ништа, или бар најмање могуће, од нас. Морамо да престанемо са куповином ствари које нам говоре да купимо, исто тако ствари које они производе и нуде их нама.
Генерација наших родитеља, углавном њиховом имиграционом политиком, постарала се за то да ако ми – њихова деца – желимо кров над главом, можемо или живети од њихове милости или постати дужнички робови који музу краве за злокобне силе које уништавају и нас и све што сматрамо драгим. Шта год да урадимо, направићемо нашој деци живот још горим, ако је то могуће.
Већ сам раније писао о овом, овде, али толико је важно да мислим да то што се понављам није лоша ствар. Видите, постоји решење за све ово. Знам, не за свакога, али за пар срећних који имају довољно средстава да набаве бар грађевински материјал и нешто алата и направе сами кућу. Без хипотеке. Причам о томе да саградите своју кућу, радећи све што вам је дозвољено сами да урадите. Ово је савршено могуће, осим наравно ако немате новца ни за то или довољно добро здравље.
Наши преци су сами градили своје куће, једноставно, ми можемо исто то. Ако можете да приуштите имање али не и материјал за градњу, у најгорем сценарију, саградите кућу од било ког материјала који вам је доступан. Виђао сам, на интернету, да људи граде куће користећи празне пластичне боце, сено и блато, гранчице и шта све не, и то функционише.
Ја сам довољно привилегован да сам могао да приуштим камење за градњу и римски цемент за зидове, и дрво и цреп за кров. Купио сам ручно-направљене или половне храстове прозоре које сам нашао на интернету толико јефтино да сам се осећао као лопов када сам ишао да их покупим и платим, у кешу. Врата ћу да направим сам, користећи дрвене панеле од храстовине, које сам купио несечене.
Тренутно, још увек радим на темељу за гаражу/планирано привремено боравиште (где ћемо да покушамо да живимо док градим главну кућу). Прошле године сам ископао колико сам мислио да ће да буде довољно, али после зиме је зарасло па сам морао још да копам, користећи најбољи алат за то – ашов и своје тело. Такође сам увидео да морам да изравнам, већ копам пет дана и мораћу да наставим још најмање пет. Ово је тежак рад, Сунце пржи, али као резултат осећам како ми тело напредује. Јачам а да не трошим новац за теретану, природно, баш како треба. Надам се – и знам – да ће остатк градње бити исто овако физички захтеван.
Као што можда знате ја имам жену и ми имамо троје мале деце. Многи ће рећи да градилиште није најбоље место за децу, али дозволите да се не сложим са тим. Они уживају помажући ми, а када се уморе играју се.
Деца не могу да понуде много стварне помоћи, али они уживају у томе и тако доста и науче. Копање је добро и за њих. Постају јачи, баш као и ја.
Купили смо мешалицу за цемент, наравно половну, и унапред се радујем почетку стварног процеса зидања.
Грађење сопствене куће је оно што су наши преци радили па то радим и ја. Радећи то ја подривам злокобне силе нашег друштва, које нас поробљавају и уништавају. Не постоје бољи узори од наших паганских предака. HailaR WôðanaR!
PS. Па, могу само да додам да се ово често догађа када мајке препусте очевима одговорност за децу на неколико сати… Зар никад неће научити (мајке). *уздах*
Мада је почело добро…
Једна од најбољих ствари коју данас можемо да урадимо у борби и подрвивању сила које уништавају нас и свет у коме живимо, је да их такорећи исечемо; да уклонимо њихове сламке из наших извора, да будемо сигурни да не добију ништа, или бар најмање могуће, од нас. Морамо да престанемо са куповином ствари које нам говоре да купимо, исто тако ствари које они производе и нуде их нама.
Генерација наших родитеља, углавном њиховом имиграционом политиком, постарала се за то да ако ми – њихова деца – желимо кров над главом, можемо или живети од њихове милости или постати дужнички робови који музу краве за злокобне силе које уништавају и нас и све што сматрамо драгим. Шта год да урадимо, направићемо нашој деци живот још горим, ако је то могуће.
Већ сам раније писао о овом, овде, али толико је важно да мислим да то што се понављам није лоша ствар. Видите, постоји решење за све ово. Знам, не за свакога, али за пар срећних који имају довољно средстава да набаве бар грађевински материјал и нешто алата и направе сами кућу. Без хипотеке. Причам о томе да саградите своју кућу, радећи све што вам је дозвољено сами да урадите. Ово је савршено могуће, осим наравно ако немате новца ни за то или довољно добро здравље.
Наши преци су сами градили своје куће, једноставно, ми можемо исто то. Ако можете да приуштите имање али не и материјал за градњу, у најгорем сценарију, саградите кућу од било ког материјала који вам је доступан. Виђао сам, на интернету, да људи граде куће користећи празне пластичне боце, сено и блато, гранчице и шта све не, и то функционише.
Ја сам довољно привилегован да сам могао да приуштим камење за градњу и римски цемент за зидове, и дрво и цреп за кров. Купио сам ручно-направљене или половне храстове прозоре које сам нашао на интернету толико јефтино да сам се осећао као лопов када сам ишао да их покупим и платим, у кешу. Врата ћу да направим сам, користећи дрвене панеле од храстовине, које сам купио несечене.
Тренутно, још увек радим на темељу за гаражу/планирано привремено боравиште (где ћемо да покушамо да живимо док градим главну кућу). Прошле године сам ископао колико сам мислио да ће да буде довољно, али после зиме је зарасло па сам морао још да копам, користећи најбољи алат за то – ашов и своје тело. Такође сам увидео да морам да изравнам, већ копам пет дана и мораћу да наставим још најмање пет. Ово је тежак рад, Сунце пржи, али као резултат осећам како ми тело напредује. Јачам а да не трошим новац за теретану, природно, баш како треба. Надам се – и знам – да ће остатк градње бити исто овако физички захтеван.
Као што можда знате ја имам жену и ми имамо троје мале деце. Многи ће рећи да градилиште није најбоље место за децу, али дозволите да се не сложим са тим. Они уживају помажући ми, а када се уморе играју се.
Деца не могу да понуде много стварне помоћи, али они уживају у томе и тако доста и науче. Копање је добро и за њих. Постају јачи, баш као и ја.
Купили смо мешалицу за цемент, наравно половну, и унапред се радујем почетку стварног процеса зидања.
Грађење сопствене куће је оно што су наши преци радили па то радим и ја. Радећи то ја подривам злокобне силе нашег друштва, које нас поробљавају и уништавају. Не постоје бољи узори од наших паганских предака. HailaR WôðanaR!
PS. Па, могу само да додам да се ово често догађа када мајке препусте очевима одговорност за децу на неколико сати… Зар никад неће научити (мајке). *уздах*
Мада је почело добро…
Нема коментара:
Постави коментар