Будућност
Варг Викернес
Када сам био у мојим раним и средњим тинејџерским годинама, доста сам играо RPG игре, углавном са старијим пријатељима, а један од њих, Тор-Хенинг, пуних пет година старији од мене, био је социјални случај, који пуши хашиш, претерано-угојени анархиста који је тврдио да би смо сви требали да – када будемо постали одрасли – не радимо, и уместо тога идемо на социјалну помоћ, јер ће то – он је тврдио – допринети рушењу система.
У то време сам био прилично асоцијалан; прескакао сам наставу у школи, стално сам завршавао у тучама, и у школи и ван ње, тренирао сам борилачке вештине и одлазио на стрелишта да би имао приступ муницији за моју незакониту пушку, коју сам украо из куће кад сам имао 12 година. Када је про-совјетски наставник за лов у школи држао часове, мој пријатељ и ја, отишли смо у његову кућу и украли око 2.500 комада муниције. Мењао сам мој стари мопед за 1.000 НОК и три торбе електронских детонатора. Купио сам оригинални СС шлем од челика за 300 НОК од једног од мојих RPG пријатеља. Све што сам радио било је заиста само припрема за Трећи светски рат, а док не дође до њега схватио сам да могу да свирам гитаре и играм RGP-oвe. Неки пут сам само седео, носeћи мој СС шлем, држећи моју напуњену пушку; гледајући на сат и питајући се када ће рат да почне. Имао сам доста оружја и муниције, али не и хране, чак ни за један дан – зато што сам мислио да нећу потрајати довољно дуго да ће ми икад затребати храна. Рат је требало да буде моја судбина; желео сам да следим пут оних мојих предака које поштујем и на које се угледам. Ваљда сам и ја био само прилично депресиван тинејџер.
Зашто? Па, видео сам да се свет око мене распада, и из неког разлога сам осећао да је све за шта је било вредно живети уништено – и то углавном током покрштавања Европе. Последњи ексер у ковчег је био пораз Хитлерове Немачке у Другом светском рату. Радије бих умро за нешто што је одавно изгубљено него живео за било шта у мом животу. Мислио сам да бих радије умро за Хитлера него живео за оно што су нам победници донели.
Мој брат је пошао другим путем и изабрао образовање и оно што се данас види као успех. Да; ја сам био губитник. Прави губитник; без образовања осим оног koje сви морамо да имамо, без посла, без жеље за послом, без девојке, само пријатељи губитници попут већ поменутог, без наде за било какву будућност. Али …. ја сам био губитник по избору. Нисам желео посао где сам морао да плаћам порез потпуно трулом систему. Нисам желео девојку, ни касније породицу у овом свету; видео сам доношење детета на овај свет као крајњу окрутност! Нисам хтео да завршим као моји родитељи; корисни «победници» са добрим пословима, који доприносе пропасти Европе плаћањем пореза криминалном систему. Изабрао сам да будем губитник! Највећи неуспех, за мене, је био да будем «успешан» у овом систему.
Када видим да други нападају људе због тога што су оно, што већина нас сматра «губитницима», мислим о томе, како сам желео да будем «губитник», пре него да будем добар у нечему што је лоше, у лошем систему. Наравно, био сам само тинејџер, млад и незналица, али ретроспективно, морам рећи да сам урадио праву ствар. Када се игра игра «Силовање Европе», мислим да је губљење најбоља ствар коју можете да урадите.
Данас сам старији и мудрији. Наравно, неки су и млади и мудри. Године нису релевантне. Али ја нисам био, а у сваком случају данас сам старији и мудрији, и упркос суочавању са проблемима у животу – као што је провођење неког времена у затвору – добро сам, чак и у овом поквареном свету. Уместо да се трудим да окончам свој живот, трудим се да се држим подаље од очаја овог света; уместо да се борим против плимског таласа, ја се склањам у страну и пуштам да спере свет. Морам бити реалан, не постоји ништа што могу да урадим око таласа, осим да се склоним у страну и пустим да побије оне који не успеју да ураде исто. Када уништи све, ја ћу се спустити са брда или планине и изгради нови свет. Бољи свет. Европску Европу. Са овим блогом покушавам да осигурам да, колико је год могуће Европљана учине исто; мојој деци су потребни други попут њих, иначе је све заиста изгубљено.
Пустимо да овај свет пропадне, пустимо га, и све у њему, нека се удаве у прљавштини коју производе. Нека овај свет сам себе запали, и нека изгори до пепела, заједно са свима који се уздају у њега. Изградите своју тврђаву на брду или у планини, и седите тамо и гледајте како плимски таласи чисте овах свет. Нови свет ће настати из пепела старог, зелена трава и високо дрвеће ће расти, цветне ливаде и шума широм ће се појавити. Не просипајте ни сузу за оно што је изгубљено, овај свет је сам себе бацио у понор: само мржња, глупост, неискреност, завист, похлепа и окрутност ће бити изгубљени! Права Европа ће бити добијена! Хомогена, лепа, складана и бела Европа ће бити рођена из пепела, као Феникс. Обновљена Европа. Препорођена Европа. Европа као што је била и како што требада буде! Славна Европа!
Да, ја сам већ стар човек са сумњивом прошлошћу, и вероватно никада неће видети Европу коју волим и за којом чезнем, али ја имам децу, и надам се да ће једног дана бити у стању да живе у европској Европи. HailaR WôðanaR!
Варг Викернес
Када сам био у мојим раним и средњим тинејџерским годинама, доста сам играо RPG игре, углавном са старијим пријатељима, а један од њих, Тор-Хенинг, пуних пет година старији од мене, био је социјални случај, који пуши хашиш, претерано-угојени анархиста који је тврдио да би смо сви требали да – када будемо постали одрасли – не радимо, и уместо тога идемо на социјалну помоћ, јер ће то – он је тврдио – допринети рушењу система.
У то време сам био прилично асоцијалан; прескакао сам наставу у школи, стално сам завршавао у тучама, и у школи и ван ње, тренирао сам борилачке вештине и одлазио на стрелишта да би имао приступ муницији за моју незакониту пушку, коју сам украо из куће кад сам имао 12 година. Када је про-совјетски наставник за лов у школи држао часове, мој пријатељ и ја, отишли смо у његову кућу и украли око 2.500 комада муниције. Мењао сам мој стари мопед за 1.000 НОК и три торбе електронских детонатора. Купио сам оригинални СС шлем од челика за 300 НОК од једног од мојих RPG пријатеља. Све што сам радио било је заиста само припрема за Трећи светски рат, а док не дође до њега схватио сам да могу да свирам гитаре и играм RGP-oвe. Неки пут сам само седео, носeћи мој СС шлем, држећи моју напуњену пушку; гледајући на сат и питајући се када ће рат да почне. Имао сам доста оружја и муниције, али не и хране, чак ни за један дан – зато што сам мислио да нећу потрајати довољно дуго да ће ми икад затребати храна. Рат је требало да буде моја судбина; желео сам да следим пут оних мојих предака које поштујем и на које се угледам. Ваљда сам и ја био само прилично депресиван тинејџер.
Зашто? Па, видео сам да се свет око мене распада, и из неког разлога сам осећао да је све за шта је било вредно живети уништено – и то углавном током покрштавања Европе. Последњи ексер у ковчег је био пораз Хитлерове Немачке у Другом светском рату. Радије бих умро за нешто што је одавно изгубљено него живео за било шта у мом животу. Мислио сам да бих радије умро за Хитлера него живео за оно што су нам победници донели.
Мој брат је пошао другим путем и изабрао образовање и оно што се данас види као успех. Да; ја сам био губитник. Прави губитник; без образовања осим оног koje сви морамо да имамо, без посла, без жеље за послом, без девојке, само пријатељи губитници попут већ поменутог, без наде за било какву будућност. Али …. ја сам био губитник по избору. Нисам желео посао где сам морао да плаћам порез потпуно трулом систему. Нисам желео девојку, ни касније породицу у овом свету; видео сам доношење детета на овај свет као крајњу окрутност! Нисам хтео да завршим као моји родитељи; корисни «победници» са добрим пословима, који доприносе пропасти Европе плаћањем пореза криминалном систему. Изабрао сам да будем губитник! Највећи неуспех, за мене, је био да будем «успешан» у овом систему.
Када видим да други нападају људе због тога што су оно, што већина нас сматра «губитницима», мислим о томе, како сам желео да будем «губитник», пре него да будем добар у нечему што је лоше, у лошем систему. Наравно, био сам само тинејџер, млад и незналица, али ретроспективно, морам рећи да сам урадио праву ствар. Када се игра игра «Силовање Европе», мислим да је губљење најбоља ствар коју можете да урадите.
Данас сам старији и мудрији. Наравно, неки су и млади и мудри. Године нису релевантне. Али ја нисам био, а у сваком случају данас сам старији и мудрији, и упркос суочавању са проблемима у животу – као што је провођење неког времена у затвору – добро сам, чак и у овом поквареном свету. Уместо да се трудим да окончам свој живот, трудим се да се држим подаље од очаја овог света; уместо да се борим против плимског таласа, ја се склањам у страну и пуштам да спере свет. Морам бити реалан, не постоји ништа што могу да урадим око таласа, осим да се склоним у страну и пустим да побије оне који не успеју да ураде исто. Када уништи све, ја ћу се спустити са брда или планине и изгради нови свет. Бољи свет. Европску Европу. Са овим блогом покушавам да осигурам да, колико је год могуће Европљана учине исто; мојој деци су потребни други попут њих, иначе је све заиста изгубљено.
Пустимо да овај свет пропадне, пустимо га, и све у њему, нека се удаве у прљавштини коју производе. Нека овај свет сам себе запали, и нека изгори до пепела, заједно са свима који се уздају у њега. Изградите своју тврђаву на брду или у планини, и седите тамо и гледајте како плимски таласи чисте овах свет. Нови свет ће настати из пепела старог, зелена трава и високо дрвеће ће расти, цветне ливаде и шума широм ће се појавити. Не просипајте ни сузу за оно што је изгубљено, овај свет је сам себе бацио у понор: само мржња, глупост, неискреност, завист, похлепа и окрутност ће бити изгубљени! Права Европа ће бити добијена! Хомогена, лепа, складана и бела Европа ће бити рођена из пепела, као Феникс. Обновљена Европа. Препорођена Европа. Европа као што је била и како што требада буде! Славна Европа!
Да, ја сам већ стар човек са сумњивом прошлошћу, и вероватно никада неће видети Европу коју волим и за којом чезнем, али ја имам децу, и надам се да ће једног дана бити у стању да живе у европској Европи. HailaR WôðanaR!
R!
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/2013/07/09/%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82/
Нема коментара:
Постави коментар