О Хришћанству
Варг Викернес
Хришћанство није што је некад било. Почело је као чисто јеврејска секта – ако могу да додам, једна од многих – а завршило је као низ различитих религија. На пример, Марко Аурелије је прогонио ране хришћане из разлога што су постојали докази да су били канибали, да су ритуално убијали невину децу, чак и новорођенчад, и били укључени у друге сличне активности – исто као и други Јевреји у то време.
Хришћанство данас, као и његове варијације, нема много заједничког са очигледно канибалистичким, децоубилачким и на друге начине криминалним хришћанством из аничког периода. Шта се онда десило са њим? Данас нам не говоре ништа о ужасним злочинима раних хришћана или ако их спомену то је само због тога да би објаснили, односно слагали, какво је оно било.
Исус Христ, како је описано у квази-историји и ако је уопште и постојао, је био побуњеник који се борио против римске окупације Јудеје, па рани хришћани требају да се посматрају у овом светлу. Хришћанство је била секта, али више него ишта било је покрет отпора, који се борио против римске окупације. Активности раних хришћана, у Риму, морају да се посматрају у овом светлу. Они су иницијално користили ужас како би постигли своје циљеве; претње Римљанима да ће бити поједени, киднаповање и ритуално жртвовање новорођенчади итд. Они су били врста сикариуса, ито као и многе друге јеврејске групе у то време.
Да би постале права претња непријатељу, терористичке групе требају чланове, па су рани хришћани почели са регрутацијом; иницијално само међу Јеврејима, а касније и не-јеврејима исто тако. У почетку су они који су хтели да постану чланови морали да буду обрезани али исто тако и да једу људско месо и убију неког невиног – како би се осигурало да нема назад за њих. Да, поступали су слично као мото-банде и Мафија данас; захтева се да почините озбиљно злочиначко дело да бисте постали члан, да би се осигурала ваша верност. У Европи не постоји назад за канибала или убицу детета. Свако ко почини такав злочин биће изгубљен за Европу. Ово нормално и објашњава груб третман раних хришћана; када су разоткривени као такви, били су обезглављивани или бацани лавовима. Наравно да јесу; били су најгори од свих криминалаца; канибали и децо-убице.
У циљу прикључивања не-јевреја овој криминалној секти, морали су нешто да понуде што би им било интересантно. Јудаизам као такав није био интересантан европским не-јеврејима, исто као и борба за Јудеју, па су рани хришћани почели да усвајају различите европско-римске симболе, идеале и обичаје. За почетак сама идеја да је Исус био европски посвећеник, како се сугерише његовом (симболичном) смрћу и ускрсењем из краљевства мртвих; ово је био класичан европски обред иницијације тог времена. Исто тако идеја да је Исус био божански је класична европска идеја. Како је време пролазило, усвајали су све више и више од европске религије, морали су да би успешно придобили Европљане за своју организацију. Исто тако су, из истог разлога, морали да напусте њихов канибализам и убијање деце.
Са европским члановима, рани хришћани су могли да се инфилтрирају у сваку римску институцију, као што знамо на крају су успели то и на највишем нивоу. Победили су у овој борби тада када су успели да поставе једног од својих у царску столицу. Рим је био заувек изгубљен, убрзо затим се распао и срушио.
Чули смо да је „варварска“ инвазија изазвала пад Рима, али истина је да је он био труо изнутра, захваљујући раду раних хришћана који су чинили све како би уништили Римско царство; ширећи ужас, порнографију и друге перверзије, ширећи ропство, ширећи зеленаштво итд. Ако је постојала нека подривачка активност или посао, рани хришћани су били ту, тешко умешани. „Варварска инвазија“ је дошла само због тога што су други народи Европе, још увек неокаљани хришћанством, видели у шта се Рим претворио када је био изложен раном хришћанству и желели су да се одбране од тога – исто као што су Скандинавци урадили стотинама година касније, током викиншког доба, када се ширила хришћанска духовна куга.
Хришћанство се ширило – као што су се „варвари“ и плашили – и натерало и остатак Европе да иструли изнутра. Опустошило је једну по једну европску културу, баш као духовна црна смрт. Последња која је пала била је литванска култура, у 14-том веку, или ако желите култура Самија у 18-том и 19-том веку.
Хришћанство се страховито променило током година због тога што је морало да усваја обичаје људи које је желело да уништи. Да то није радило не би имало изгледа за успех. Да није усвојило пагански морал, обичаје, обреде и традиције било би осуђено на неуспех. Тако је и радило, па данас имамо хришћанство са скоро искључиво паганским садржајем и само веома малим делом јудаизма. Европски обичаји су се ненамерно сачували у хришћанству, више него што су уништени од стране њега. У том смислу хришћанство није успело; још увек смо Европљани који славе европске празнике. Јулу (прим.прев. Божић). Ноћ вештица. Ускрс. Који год вам падне на памет; све су то европски празници. Јеврејска ненаколоност данашњем хришћанству није због његовог порекла, већ због тога у шта се претворило. Није постало оно што су намеравали. Нису успели.
Иако хришћанство није оно што је требало да буде, још увек представља интернационализам и претњу свој различитоси на овој планети. Због свог порекла још увек се користи за уништење не-јеврејских култура.
Могуће је да јевреји и муслимани, као и остали, оду кући, али једини начин да потпуно уклонимо хришћанство из Европе је да се једноставно побринемо да будуће генерације буду подигнуте као прави Европљани. Када и последњи хришћанин умре, од старости, умреће и хришћанство и његов негативан утицај на Европу. Бићемо поново слободни. Здрави. Цели.
Срећни. Баш као што смо били. HailaR WôðanaR!
NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар