Тамнице Таме

Тамнице Таме

Варг Викернес

Изворни текст

За почетак мало веома одговарајуће музике.

Многи мисле да је Бурзум оригинално био блек метал бенд и самим тим – због свих лажи које су ширене о томе чиме се блек метал бави – аутоматски, бар у неком тренутку, сатанистички.

DarkThrone има текст на свом „Soulside Journey“ албуму који, бар мислим, укључује следећу линију: „If you call me evil I shall only stand proud“ („ако ме назовеш злим само ћу бити поносан“), која се односи на то да јудео-хришћани, све оне који се супростављају њиховим хебрејским глупостима виде као „зле“. И многи други дед метал музичари су усвојили ову идеју и у 1991. почели да користе сатанистичке слике и сатанистичке термине, једноставно да би изразили презир према јудео-хришћанству. Они нису били „сатанисти“ и снажно су се противили тзв. „цркви Сатане“, основаној и у то време још увек вођеној од стране јевреја Антона Шандора ЛаВеја. Били су против свега тога, а као што неки знају, појам „Сатана“ може једноставно да се схвати као „противник/непријтељ“, па у том контексту ово има смисла.

Бурзум није упао у ову замку; нису коришћени обрнути крстови (за које се очигледно верује да су сатанистички симболи…) ни на једном омоту  албума, нити сатанистички стихови, можда само са једним изузетком: песма названа „Dominus Sathanas“, са текстом који садржи назив песме који се неколико пута понавља.

Бурзум је био музички продужетак моје фасцинације за фантазију. Бурзум је био чаробњачки експеримент, бекство од стварности, алтернативна филозофија, начин да се систематизују снови и мисли, помоћ у сањарењу, чак и медитацији. Сваки албум је направљен да представља „чин за спавање“, која уљуљкује слушаоца у сан – преноси га у свет снова, где је све могуће и у коме је потпуно слободан. Само име Бурзум, као што многи већ и знају, је реч (која се преводи као „тама“) из песме написане на Једином прстену из Толкиновог универзума.

Ноћ је умирање дана, када наш свет бива послат у таму и као што сам био „противник“ („Сатана“) јудео-хришћанства, моја тама није била уопште нешто што је лоше. Моја тама је била прилика, не само за лутање у свет фантастичних снова, већ и за уважавање оног што је било виђено као „зло“ од стране „цркве“.

Ако желите примере на које сам начине ово изражавао, можете да прочитатетекстове мог првог албума, можда и боље другог албума. Могу да додам да је омот албума (очигледно) био јако инспирисан овим AD&D авантуристичким модулом, који служи као добар пример колико су ми биле важне pen & paper fantasy RPG игре, у то време.

Ако желите примере тога на који начин још увек изражавам ове исте идеје, 22 године касније, можете да прочитате на пример овај и овај пост.

PS. Можда сам требао да назовем овај пост „Advanced Dungeons of Darkness“…

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/2013/09/30/%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B5/

Благословени Умови I

Благословени Умови I

Варг Викернес

Изворни текст

За почетак мало полу-одговарајуће музике…

Од како сам их први пут открио, са око 12 година, заволео сам pen & paper fantasy role-playing игре. Пошто сам у стварности био „излечен“ од свих интересовања за литературу од стране образовног система у Норвешкој, интересовање за овакве RPG, поново је запалило моју жељу за читањем књига. Због MERP (Middle-earth roleplaying игре), Хобит је постала прва књига коју сам прочитао својевољно и свидела ми се. Од 12-те до 19-те године, скоро сав новац сам трошио на RPG књиге, а од 12-те до 17-те и све слободно време – и већину времена које сам требао да трошим на испирање мозга (тј.„образовање“) – на читање ових књига или играње RPG-а са мојим друговима.

Због овог хобија могао сам да решим напамет све математичке задатке које је мој старији брат добијао у вишој школи, на тесту који је трајао 2 сата, док сам још увек био у средњој школи. За ово ми је требало око 5 минута (отприлике колико је мом брату требало да одвеже пертле и окачи јакну) и сви моји одговори су били тачни.

Због овог хобија могао сам да прођем све испите из енлеског језика у средњој школи, упркос чињеници да сам прескочио 2/3 часова. Добио сам највише могуће оцене, а мој наставник енглеског (који ме је једва видео на часовима) био је веома изненађен.

Због овог хобија почео сам да читам о митологији, древној историји, религији и бајкама и схватио важност нашег сопственог, европског наслеђа, нечег о чему уопште не учимо у школи.

Због овог хобија могао сам да ванредно полажем своје испите на вишој школи, док сам био у затвору и осим писаног енглеског и усменог норвешког (које сам једва положио…мој писани енглески је очигледно лош, а није ме интересовала политички коректна „литература“ коју су хтели да изучавамо у оквиру усменог норвешког, па нисам ни заслужио боље) добио сам веома добре оцене – већину највиших могућих оцена.

Тако да, индиректно због овог хобија, било ми је дозвољено да похађам ИТ течај техничке школе у Трондхајму (ванредно), а касније и студије универзитета у Тромсеу, где сам у кратком периоду студирао античку грчку филозофију, латински и енглески, све док нисам био пуштен из затвора – у том тренутку пожурио сам кући, нисам се никад освртао назад.

У школи нисам научио готово ништа; скоро све што знам сам сам научио,  најчешће као резултат интересовања за RPG.

Добро; што се овога тиче не говорим стварно истину; научио сам доста тога у школи. Научио сам да презирем социјализам. Научио сам да мрзим социјлизам. Нучио сам да проблеме решавам тучом и насиљем, што немилосрдније и бруталније то боље. Научио сам каквог је укуса неправда. Научио сам да се борим са досадом. Научио сам да презирем феминисте.  Научио сам да презирем слабе и глупе. Научио сам да се борим са сопственом нелагодношћу док гледам како друга деца пате. Научио сам да преживим у саобраћају (идући до школе и назад сваког дана). И научио сам неколико песама које се ругају Исусу и Хришћанству. Уживали смо док смо их певали, нпр. „Glade Jul, heng i og pul, så får du barn til neste Jul“ („Сретан Божић, почните да се ј****е и добићете децу за следећи“) или „Santa Lucia, dreit oppi lia“ („Света Луција се посрала горе у брдима“), у свечаној сали, док су нас хришћанско-социјалистичка, феминистичка ђубрад (тј. наставници) покушавали да натерају да певамо хришћанске песме. И радили смо то, али као што можете да видите, са мало промењеним текстом (из неког разлога сећам се јасно ових песама). Тако да сам научио неке ствари у школи…

Могао сам да научим и да говорим лажи, улизујем се професорима, да се претварам да плачем како бих добио оно што желим, да се плашим силеџија, да толеришем малтретирање од стране наставника и тако даље, али нисам. Уместо тога, никада нисам волео своје наставнике и гледали су ме као тврдоглаво, проблематично, арогантно дете и као и самог силеџију, због тога што сам пребијао друге силеџије – у ствати веома често – и нисам бежао у страху када би учитељи долазили да ме казне због овога (никад нису уложили било какав труд да би сазнали због чега су туче почеле; у совјетској Норвешкој једноставно увек кажњавају онога који је победио [као што сада знам, овај тренд се наставља и у „правном“ систему]).

Остао сам ментално здрав, за разлику од многих или чак већине деце, која пролазе кроз овај деструктиван систем. Остао сам свој и после пролазка кроз њихову смрдљиву, пропагандну машину, која је направљена да би производила цигле за зидање зидова, унутар којих нас држе затвореним. Нисам се уклапао у њихов зид. Остао сам право људско биће, права индивидуа, која може да размишља својом главом. Наравно, можда су ме многи видели као досадног и узнемиравајућег, због тога што се оно што сам радио и говорио није се уклапало у њихове А4 умове, али то је сасвим у реду.

Надам се да ће и многи други остати своји, пошто буду изложени ужасима образовног система. Направио сам свој RPG, прожет политичким некоректностима и могућностима за играче да науче и енглески језик и основну математику; потпуну могућност за децу свих узраста да науче да размишљају својом главом, нађу сами решења, развијају сопствену машту на начин на који желе и постану права људска бића, која се не уклапају у зидове хебрејског храма, већ постоје ради сопственог добра и добра њиховог сопственог народа –  ради  хамингје, које ће можда једног дана постати део.

Мој RPG се зове MYFAROG, акроним за “Mythic Fantasy Roleplaying Game” и вероватно ће да буде издат или крајем ово године или почетком следеће. Садржи могућност и за оне који желе да играју игру и за оне – као ја – који уживају у читању књига са правилима, схватању система и сагледавања ствари из различитих перспектива. Приказана је и наша европска религија (прилагођена игри) наравно, детаљно, попуњавајући многе празнине које су остале непопуњене после књиге Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia. Може се гледати и као исправка грешака ове књиге.

Још увек несломљено лажима (дете које се само школује…):

Хвала вам на вашем интересовању. Слава Сварогу!

За више информација о MYFAROG-у кликните овде!

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/2013/09/30/623/

Расизам у Француској?

Расизам у Француској?

Варг Викернес

Изворни текст

Пет година стара француска девојчица (од француских родитеља, француских деда и баба, итд.) већ неко време, од маја, води се као нестала. Како изгледа, могу ће је да су њена рођена мајка и њен нови дечко (од арапских родитеља, арапских деда и баба, итд.) убили ово јадно дете. Могуће случајно, али ипак. Њен нови дечко је зависник од дроге, па то може да објасни убиство детета.

Ово се догодило у мају. Мајка је била у шестом месецу трудноће са новим дечком и мада је полиција одмах схватила да је породица била умешана у убиство, уместо да их ухапсе ставили су их под присмотру, из разлога што нису хтели трудну жену да ставе у притвор… У овом тренутку дете је већ рођено, па су обоје ухапшени.

У реду…

Изгледа да је притварање осумљичених за убиство детета велико „не“, због тога што је осумљичена жена трудна, чак и ако је почињен прави и најтежи могући злочин, али хапшење трудне жене без икаквих доказа против ње, кадазлочин није почињен и када никакви планови злочина нису пронађени, је савршено у реду?

Да ли власти нису биле забринуте за трудноћу моје жене због тога што је дете потпуно европско? Да ли су биле више забринуте за трудноћу друге жене због тога што дете није потпуно европско?

Тера те да се запиташ, зар не?

Ово троје деце једва чекају да им се следеће године роди мали брат? Њихов нерођени брат је преживео излагање његове мајке притвору и узнемиравању од стране министарства унутрашњих послова Француске:

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/2013/09/29/%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D1%83-%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98/

Еуропа!

Еуропа!

Варг Викернес

Изврони текст

За почетак мало одговарајуће музике.

Следећи текст је само кратка прича, измишљена прича, о измишљеном континенту Еуропи, са њеним измишљеним проблемима. Будите уверени да ништа из ове приче није повезано са стварношћу. Она је чисто ту да вас забави. Уживајте!

„Када пљачкате људе, када уништавате њихову културу, њихову религију, њихову економију, њихове породице, њихове животе, када их трујете ради профита, када их лажете и терате их да плаћају за испирање сопствених мозгова и када знате да ћете пре или касније бити ухваћени због свега овога, не мислите ли да ћете да покушате да одвратите пажњу са свега овога, што ће вам омогућити то да се извучете, са свим златом које сте покрали и са нетакнутим животима, када до тога дође?“

Овако су живели у Еуропи, пре него што су они дошли и лажима и преварама, атентатима и мучењима, киднаповањем и узимањем таоца, малтретирањем деце и убиствима, уграбили сву моћ од староседеоца:

Неки људи су превише похлепни за њихово сопствено добро, не знају када треба да стану. Можда су добри са новцем и у лагању, али нису довољно интелигентни да знају када да стану! Увек иду предалеко, уместо да побегну, увек бивају ухваћени (а када се то деси, увек тврде да су они сами праве жртве).

У Еуропи они имају моћ и покушаће да је задрже док год је то могуће. Радије него да узму свој плен, који су накупљали годинама и извуку се док још увек имају шансу, они се чврсто држе свога modus operandi и иду предалеко.

Њихов план није да побегну, већ да наставе са пљачком староседеоца, ad infinitim. Што више богатства Еуропе прелази из руку староседеоца у њихове руке, појачавају стисак којим држе Еуропу (морају, иначе би се староседеоци побунили!), уводећи војне режиме, диктатуре и екстремна угњетавања. Ово постижу тако што креирају друштвене кризе, расне побуне, религијске немире, злочин и тероризам. Да; они чак и тренирају терористе, које касније наводно лове! Увозе људе других раса и религија како би још више пљачкали староседеоце путем злочина, све више и све брже. Они су велике газде злочина!

Већина Еуропљана је завршила живећи овако, под њиховом владавином:

Када расна и религиозна тензија порасте, баш као што су планирали, уз помоћ кришћанских „националистичких“ политичких партија, натераће еуропску популацију да тражи помоћ од њих самих и тако добити изговор да преузму тоталну контролу над свиме, мада ће злочини, као што су довођење у питање онога што раде, бити строго кажњавани. Хиљаду-девесто-осамдесет-четврта ће бити реалност.

Када ово буде постигнуто, једноставно ће наставити са експлоатацијом и уништавањем Еуропе. Еуропски народ ће да буде претворен у људску стоку, сва интелигенција ће бити физички уклоњена; сви који су довољно интелигентни да им представљају претњу ће бити погубљени на месту (баш као што су били и у нашем реалном свету у Пољској и Совјетском Савезу).

Наставиће да експлоатишу и уништавају Еуропу све док не буде остало ништа што би желели да отму. Остаће само сломљена популација, која ће тада већ бити комплетно састављена од мешанаца, робова испраних мозгова који пате. Еуропа никад неће моћи да се опорави од овога. Еуропа ће бити, исто као и многе друге културе које су ови паразити раније користили као домаћине, избрисана из људског сећања. У њиховим историјским књигама, у напоменама, ће писати о Еуропи, како су они изградили еуропску цивилизацију и како је она уништена од злих староседеоца који су ту живели.

Добро; то је њихов план, али њихови планови су скоро увек пропадали, зашто би овог пута било другачије? Зауставимо их док не буде прекасно.“

И тако се завршава ова прича о Еуропи. Слава Сварогу!

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Ово изгледа Лоше

Ово изгледа Лоше

Варг Викернес

Изворни текст

Због овог поста, данас сам добио мејл, из драге Финске, који садржи следећу слику:

То је слика из књижице CD-а под називом „Nordic Metal – A Tribute to Euronymous“, који је очигледно издат од стране Necropolis Records, 1997.

Овај текст пун мржње је написао Tony Särkkä, пола-Финац пола-Циганин, ментални пацијент и метал музичар, који је у то време живео у Шведској. Он је желео да буде Еуронимусов пријатељ и потписао је за његову издвачку кућу DSP.

Tony Särkkä, надимак „То“ (енг. „It“), на фотографији (стоји десно):

 

„То“:

Еуронимус је очигледно искористио своју издавачку кућу да би манипулисао овим јадницима који су желели да му буду пријатељи, обећавајући да ће бити „бенд број један“ у DSP и ласкајући им („имам велике планове за ваш бенд“) итд. Ово је очигледно урадио и Tony Särkki и његовом бенду, не би ли их натерао да ме „ухвате“ за њега.

Еуронимус:

Могу да додам да је Еуронимус ширио галсине да сам спалио неколико различитих цркава, да бих промовисао свој бенд (очигледно одличан маркетиншки трик у одређеним жанровима…), који је био при његовој издавачкој кући. Један од разлога због којих је постао непријатељски настројен према мени је тај што сам хтео да напустим DSP и потпишем за другу кућу (не само због тога што је Еуронимус био потпуно неспособан) – што је очигледно из садржаја ове књижице. Он ме је видео као „издајника“, после „свега што је учинио за мене“ (тј. издао један албум и ширио галсине да сам спалио цркве…). Да, могу и да додам да и нисам потписао уговор за његову кућу, у питању је био усмени договор, што објашњава зашто је толико желео да потпишем уговор пре него што би ме убио, или средио да ме убију. Планирао је да ме убије и да уради исто што је урадио са „Dead“-ом, да ме прикаже на начин на који је он желео и то искористи за личну добит. Мртви уметници продају више плоча од оних који су живи.

Као што видите, моја тврдња да је Еуронимос имао злобне планове у вези са мном, није нешто што сам измислио. Оно што је чудно је да је овај албум, штампан и продат у хиљадама примерака, никада никога није натерао да схвати да сам у праву све време. Чудно, зар не? Зашто норвешка штампа никада није ово разматрала, питам се? Због тога што подржава моју верзију – уосталом као и сви други прави докази у овом случају.

PS. Уклонио сам доста коментара са овог пооста (укључујући и многе сопствене…), да бих направио део за коментаре више…кориснијим. :-/

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

The Vikernes-trial the 17th of October 2013

The Vikernes-trial the 17th of October 2013

 Reblogged from Thulean Perspective:

Related post here and here. 

A Rally for Support for the 17th of October

A Rally for Support for the 17th of October

 Reblogged from Thulean Perspective:

The following was published on Facebook by a good friend and ally in France:

"Tribunal Correctionnel de Paris 1er (75055), 4 Boulevard du Palais, 17 ème chambre correctionnelle, salle 17 ème chambre. Métro : Cité (ligne 4)”

“A l'instar d'Alain Soral, Dieudonné, et dernièrement le dessinateur Zéon, Varg Vikernes fait l'objet d'une chasse aux sorcières pour délit d'opinion (crime-pensée) qui s'abat sur lui et sa famille (sa femme enceinte et ses trois enfants).

Read more… 266 more words

Fama crescit eundo

Fama crescit eundo

Варг Викернес

Изворни текст

Многи одбацују мене и све што кажем на основу тога што сам „убица“.

Као што је некима од вас већ познато, 1994. сам осуђен од стране лажног суда, подржаног војском новинара који су демонизовали и извртали мој лик и све оно иза чега сам стајао (и још увек стојим). Ништа од онога што је тужитељ изговорио није било довођено у питање, било од стране новинара, било од стране мог адвоката. Сви су радили у сагласности како би ме се дочепали. Изгледало је као да следе сценарио и резултат случаја је био изненађујућ отприлике као завршетак просечног холивудског филма.

Током целог процеса, мој адвокат није поставио ни једно једино критичко питање било ком сведоку, чак и када сам ја тражио да то уради. Он је активно саботирао моју одбрану! Чак је и покушао да натера двоје психијатара да ме етикетирају као умно поремећеног, мада је у овоме био бедно неуспешан: обоје су рекли да немам и никад нисам имао никакве знакове поремећености. Да је у овоме успео, добио бих 21 годину затвора и до 30 година психијатријске неге (у пракси до 30 додатних година затвора, са присилним узимањем лекова!). „Природно“, војска новинара није доводила његов рад у питање ни што се овога тиче и само су наставили са спровођењем свога плана да ме претворе у баука (нешто што су веома успешно урадили).

„Продаја карата, како могу да вам помогнем?“

„Желео бих да резервишем авионску карту од Тромсеа до Осла.“

(бла бла бла о детаљима).

„Како гласи ваше име?“

„Варг Викернес.“

 „ (… .).“

На првом месту, зашто би питање о мом разуму и било постављано? Из истог разлога из кога је овај исти режим гонио Кнута Хамсуна, после Другог светског рата (преведите са Гугл преводиоцем чланак на норвешком, уместо да прочитате онај на енглеском. Последњи не говори ништа о овоме). Они једноставно нису желели да поверују да особа са здравим разумом може да буде толико против њиховог екстремистичког режима. Они не желе да народ разуме да је могуће чак и то да неко буде и интелигентан и нормалан икритичан према њиховом систему, у исто време. „Норвешка је најбоља земља на свету! Демократија је најбољи систем на свету! Мораш да будеш болестан или барем ретардиран да се не слажеш са овим!“ Они ће чак и покушати да те представе као жртву ако се на слажеш са њима: „Сироти човек, толико је у заблуди, толико ретардиран и неук.“ А хришћани ће додати: „Морамо да се молимо за њега!“

Све ово никоме не треба да представља изненађење. Давање дијагнозе непријатељима државе је било прилично уобичајено у марксистичким режимима, као што су били они у ДДР-у или СССР-у и наравно у послератној Норвешкој. Оно што треба да вас изненади је то што са мном нису успели то да ураде. (Иако новине у Норвешкој још увек покушавају.) Извештај двоје психијатара -  једног јеврејског масона и бившег робијаша из Аушвица и другог самопрокламованог комунисте – су били уствари (претпостављам и за марксистички режим изненађујуће) веома у корист мене и мојих менталних способности. Једина „лоша“ ствар коју су имали да кажу је та да немам „довољно развијене хришћанске вредности“ (наравно да немам; ја имам паганске вредности!).

Клеветање „норвешких“ новина никада и није престало. Од 1993. па све до данас, они су снажно радили на ширењу лажи и лажних чињеница и престајали су са својим писањем само онда када је било нешто позитивно да се каже о мени. Тада би се претварали да не постојим. Нпр. када сам ухапшен због „тероризма“, сви су ме злобно нападали више од недељу дана, али каданисам избачен из Француске била је потпуна тишина. Ни једна једина реч није изговорена о овом случају у „норвешким“ новинама; то би било у моју корист, па зашто би то радили?

Хајде да се вратимо на „убиство“ за које сам осуђен. Деловао сам из самоодбране, када је криминалац и самопрокламовани сатаниста и комуниста планирао да ме мучи до смрти и на крају ме и напао, када сам му пришао да му кажем да ме пусти на миру.

Кажете да ми не верујете. Онда пустите да вам пријатељи „жртве убиства“ саопште ову истину, овде.

Мој пријатељ из детињства који је служио у Норвешким специјалним јединицама у Авганистану, заправо неколико пута, рекао ми је да је једина разлика између онога што сам ја урадио и онога што они раде у Авганистану та да сам отишао у затвор зобг тога а они су добили медаље.

Ако не желите да будете наклони према мени, молим вас нађите прави разлог за то. Ако се не слажете са ониме што говорим, молим вас нађите прави разлог и за то. Немојте да користите марксистичку пропаганду лажи норвешког режима, лажи произведене у њиховој пропагандној машинерији (познатијој као „медији“). Ако желите да мрзите убице, само напред, мрзите праве убице; рецимо Карла Великог за убиство око 4.500 ненаоуружаних саксонских паганских поглавица. Мрзите Јулија Цезара због тога што је наредио својим трупама да убију до 1.000.000 Гала, од којих су многи били жене и деца, у Галским ратовима, само због тога што је требао још ратног плена да би платио своје дугове неким зеленашима.

        

Они који ме представљају као убицу, раде то због тога што немају боље аргументе и не желе да дискутују о питањима о који говорим зато што их игноришу, праве се да не постоје. Представљају ме на овај начин зато што говорим истину, а они немају одбрану од тога. Никаква количина њихове таме не може да угаси ниједно светло! Слава Сварогу!

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Вече Живота

Вече Живота

Варг Викернес

Изворни текст

За почетак мало одговарајуће музике.

Као што многи од вас вероватно схватају, одувек сам имао и још увек имам привилегован живот. Нисам ни превише глуп, ни превише лењ, одувек сам био доброг здравља, никада нисам имао никакву зависност, зарађујем за живот радећи оно што би неки назвали чистим хобијима; пишем књиге о митологији, правим музику, а ускоро чак и дизајнирам игру. Имам прелепу и интелигентну жену и троје (ускоро четворо) прелепе и интелигентне деце. Имам и прелепу и интелигентну ћерку из мог живота пре затвора. Живим на селу, окружен сам пријатељским лицима, удишем свеж ваздух свакодневно и проводим већину свог времена са својом фамилијом. Ако желим да кренем у шетњу шумом, само треба да пређем улицу и тамо сам…

Као што многи од вас могу да схвате, исто тако сам одувек имао прилично турбулентан живот. Нисам ни превише плашљив нити превише добар у држању уста затвореним када многи мисле да бих то требао. Увек сам имао довољно среће да победим у свим мојим борбама (нешто што је увек провоцирало још више борби, ad infinitum) и увек сам улазио у сукоб са неправедним ауторитетима. Неко време сам провео иза решетака и осуђен сам за „убиство“, за оно што би по свим мерилима требало да буде класификовано као чин самоодрбране. Имам много непријатеља и већина њих желе да ми нашкоде, увек сам спреман да се одбраним и проводим доста времена у предузимању предострожности. Шта год да чиним, спреман сам на све.

Да; скоро овако… .

Целог свог живота сам живео у страху; у обданишту, у основној школи, у гимназији, у вишој школи, у затвору, чак и после затвора. Увек сам био у сукобу са неким. Када сам постао мало старији, често ми је због тих сукоба било угрожено здравље, у каснијем периоду чак и сам живот. Када је било важно, увек сам испливавао на површину, али је претња остајала. Победа у борби заправо није била стварно победа; само је значила да ће следеће борбе бити теже за добити. И теже. И теже. Поражени би се увек враћали, појачани, у већем броју или са јачим савезником. У том смислу, губљење борбе би било боље; бар би се све вероватно завршило.

Страх је, као што нам је познато, веома непријатан осећај; сува уста, слабост у ногама, дрхтање у рукама и жеља да се побегне одатле. Конфликт између сопственог страха и сопственог поноса, сопственог страха и воље да се победи без обзира на све, сопственог страха од физичких повреда и сопствненог страха од бешчашћа; све ово је јако битно у животу. Страх је заправо само нагон за преживљавање, често не онај који ценимо.

Једног тренутка у животу сам схватио да више не марим за страх. Још увек ми је познат осећај, још увек сам свестан опасности којој се понекад излажем, али изгледа да ме више није брига. Све о чему размишљам је то како ћу, без обзира на сопствену безбедност, изаћи на крај са било којом опасном ситуацијом у којој се затекнем. Ако је моја породица ту, да их заштитим. Ако моја породица није ту, да заштитим нашу част и будем добар узор нашој деци. Знам и то да када би нпр. једно од моје деце упало у залеђену реку и било суочено са сигурном смрћу, скочио бих за њим или њом и дао све од себе да га спасим, иако знам да ћемо обоје умрети. Не урадити то је немогуће. Био бих престрављен док бих радио то, али…не бих марио. Због тога што сам сада отац, постоји нека врста опције за премошћивање у мом мозгу. Да дозволим да дете страда, без тога да дам све од себе за његово спашавање, није опција. Ово је најважнија дужност коју сваки отац има: да да све од себе, без обзира на све и да буде добар узор својој деци.

Немојте да ме схватите погрешно; не мислим да сам нешто посебно, то је оно што постајање родитељем чини човеку. Сигуран сам свим правим људима. Природа је проговорила: твоја будућност је обезбеђена, твоја ДНК ће преживети, већ си победио у борби живота, тако да више не мораш да бринеш о томе да ли ћеш претрпети штету или чак и умрети. Смрт је само нови почетак и прилика за стицање славе! Живела Смрт; вече живота! Живела Смрт; уклонилац свега лошег и чувар свега доброг! Живели Смрт и Слава!

Слава Сварогу!

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Друштво Специјализованих Робова

Варг Викернес

Изворни текст

Где год да кренемо, где год да погледамо, окружени смо професионалцима. Електричарима, Зидарима. Аутомеханичарима. Молерима. Столарима. Архитектама. Итд.

Наше друштво је постало веома специјализовано. Већина од нас зна да ради само једну ствар, обучавани смо да извршавамо добро само једну врсту задатака.

Шта ће се онда десити када ово друштво буде пропало? Сви ћемо бити препуштени самима себи, бићемо приморани да све обављамо сами. Све. Неки од нас ће бити те среће да имају за првог комшију сељака, или аутомеханичара, или војника, али они који буду завршили са компјутерским програмером или фризером су стварно, стварно препуштени самима себи…

Ја сам музичар, писац и дизајнер игара, али сам благословен реалним знањем; за већину ствари заправо нам не треба професионалац. Можемо да их урадимо сами. За џабе. Користећи само здрав разум, а ако то не успе: изгуглајте. (Сада, у ситуацији када се борите за опстанак тешко ћете моћи да гуглате, али за сада можемо.)

Тако да када је ветробран на мојим омиљеним колима сломљен (случајно, ја сам га сломио…), одлучио сам да га сам поправим. Мој ауто је редак, УАЗ 469б из СССР-а, па сам отишао код стаклара и наручио четири стакла (два за кола, два за резервне делове за будуће). Ово ме је коштало само око 150 евра. Такође сам наручио нови гумени оквир из Немачке, који је коштао веома мало. Затим сам купио мало вазелина и најлонски канап, дебљине 4мм. Речено ми је, а и читао сам, да је ово тешко, па се нисам превише радовао овом послу…

Рам за ветробран, без стакла:

Стакло са гуменим рамом (на столу за ручавање…):

Мазање гуменог рама вазелином, да би га лакше причврстили на челични рам:

Мазање челичног рама вазелином ради исте сврхе:

Стављање најлонског канапа у гумени оквир:

Стављање стакла са гуменим оквиром у челични оквир и лагано извлачење канапа да би ставили стакло (уз малу помоћ моје трудне жене):

Резултат, после монтирања на кола и враћања брисача и платнене цираде:

За све што мислите да не можете да урадите сами, вероватно можете. Само су вас натерали да мислите да не можете, да би осигурали лојалност њиховом робовласничком систему – и да осигурали то да останете на вашем месту друштвеног роба који служи њиховим интересима, само њима и њиховим интересима. Ослободите се тако што ћете се ослободити ваше зависности од плаћених услуга других! Слава Сварогу!

PS. Мада да нисам случајно сломио стакло све ово би ме коштало много мање времена и енергије…

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/