недеља, 24. новембар 2013.

Јабуке Вечне Младости

Јабуке Вечне Младости


Варг Викернес
Богиња Идун (Îðunn) и њена корпа са јабукама је загонетка коју су многи учењаци неуспешно покушали да реше. Њено име се најчешће преводи као “она која подмлађује” или “вечно млада”, међутим ово није прави превод њеног имена, већ интерпретација онога што ради. Њено нордијско име Îðunn, од прото-нордијског *Îþund, од прото-индо-европског *Eduno, што се преводи као “радан”, “марљив”, “онај који жели да ради”, а у другим деловима Европе је била позната као Просерпина (Рим), Епона (Галија), Кострома (Скитија) и Персепона (Грчка).
Идун и Браги, Nils Blommér:
403px-Idunn_and_Bragi_by_Blommer
Баш као што је и њен муж Балдур у Скандинавији познат и као Браги и она је познатија по имену Нана, које има значење скоро исто као Îðunn; нордијско Нана, од прото-нордијског *Nanþan, што се преводи као “ревносан”, “сналажљив” и “спреман на рад”.
Ако ово посматрате у светлу начина на који су биране Мајске краљице, почињете да схватате ко је она и зашто је опремљена јабукама вечне младости. Као што можемо да се сетимо, девојке су се квалификовале за улогу Мајске краљице, поред других ствари, према томе колико су вредне, вољне и спремне за рад итд.
Балдур (“лопта”) је познат и као Браги (“победник”, “најбољи”), због тога што је победник Мајског такмичења. Наравно, његова жена је Идун/Нана, највреднија од свих младих девојака, изабрана извлачењем или тиме што јој је Балдур дао јабуку. Као што знамо из мита о Парису, она је позната и као Фреја/Афродита, али немојте да допустите да вас ово збуни; то су само различита имена за исту богињу.
Сад, Идун није позната по томе што је добила јабуку, већ што их даје, свим другим божанствима, то је оно што их чини вечно младима. После тога што је добила јабуку, или била изабрана извлачењем, она – дивна млада Мајска краљица, утеловљење младалачког здравља и лепоте природе – добија задатак да сваке године именује нове богове и богиње, када год би бог или богиња престали да буду довољно млади, здрави и лепи да би то били. Богови су били стварни људи, који су бирани да би постали ово или оно божанство. Та улога им је додељивана од стране Мајске краљице, која им је давала јабуку и именовала их “богом” или “богињом”. На овај начин, њене јабуке могу да одржавају божанства вечно младима! Божанства која више нису млада, здрава и лепа, поново постају обични људи, а они који су били обични људи добијају јабуку од Мајске краљице, Идун и постају божанства.
У сваком друштву, сваком племену, постојао је само један Один, један Тор итд. и била је, наравно, велика част постати божанство. И сваки венчани мушкарац и жена су постајали Фреир и Фреја. Свештеник и свештеница венчавали су чланове њихове “заједнице” у свете бракове и тиме су супружници потпадали под заштиту ових божанстава. Сваке године су одржавали такмичења између себе, да би одредили ко би од њих био најбољи да постане бог или богиња. Победник би добијао јабуку од Идун. Такмичење је фаворизовало здравље, младост и лепоту, тако да они који их нису поседовали нису ни могли да постану божанства, или нису могли да наставе да буду божанства. Божанства су била заувек млада, лепа и здрава. Она су увек била само најбољи у друштву или племену.
Полу-божанства, хероји и хероине описани у грчкој митологији, били су мушкарци или жене већ венчани за божанство (тако да су били полу-божанства), али су морали да прођу кроз ригорозне тестове да би им било дозвољено да и сами постану једно (тј. да преузму улогу божанства од друге особе).
Мајски краљ је био стварни краљ племена, Мајска краљица стварна краљица и они су првобитно представљали све богове и богиње. Краљ је био Бог Неба, краљица Богиња Земље. Временом, ово се променило и различита лица једног Бога Неба и Једне Богиње Земље су индивидуално представљана. Моћни Бог Неба, нордијски Tyr, од млађег прото-нордијског *TîwaR, од старијег прото-нордијског *Tîwaz, од прото-индо-европског *Diwos, познатији као старо-латински Divus и латински Deus. Или санскритски Dêva, велшки Duw, галски «Велики отац», скитски Род/Див, литвански Diêvas, грчки Зевс/Уран итд. Из овога можемо да закључимо, да је у једном тренутку у Скандинавији Тир био Краљ богова, али је у викиншко доба био “замењен” са Одином. Није стварно замењен; само је у тим мучним временима, његов “одински” део, постао најважнији у друштву.
Нека европска племена су делила моћи Тира на многе, друга само на неколико различитих богова. Исто важи и за Богињу Земље; нордијска Jörð, прото-нордијска Erþo, грчка Demetera/Hera/Kybele, скитијска Матушка/Весна, западно-европска Danu-Ana/”Дама”, римска Јунона итд. Приликом каснијих сусрета различитих европских племена, често се дешавало да се иста божанства, само под различитим именом, додају  у племенски пантеон. Тако се дешавало да су, на пример, племена од једном имала две Богиње Месеца. У другим случајевима се дешавало да је божанство нестало из пантеона. Ипак, ништа од овога није важно; сва божанства су само различита лица истог концепта позитивне духовне силе нашег универзума, која је и мужевна и женствена. Различита лица ове силе се налазе у Сунцу и Месецу, звездама и сазвежђима, у рефлексији светлости од планета, као и свему осталом у нашем свету.
У теби.
Менада, John Reinhard Weguelin:   
John_Reinhard_Weguelin_–_A_Bacchante 
Превео са енглеског Александар Маслар

Висио сам на Ветровитом Дрвету

Висио сам на Ветровитом Дрвету

Варг Викернес
Једна од највећих мистерија, научницима који проучвају скандинавску митологију, одувек су биле строфе 138-145 Хавамала, које говоре о оном што је интерпретирано као Одиново саможртвовање, рођење или како је научио руне. Ако желите да ми се придружите на путовању у прошлост, моћи ћете да видите шта се стварно дешавало…
220px-The_Sacrifice_of_Odin_by_Frølich
138.
Veit ek, at ek hekk
vindga meiði á
nætr allar níu,
geiri undaðr
ok gefinn Óðni,
sjalfr sjalfum mér,
á þeim meiði,
er manngi veit
hvers af rótum renn.
“Висио сам на
ветровитом дрвету
девет дугих дана и ноћи,
прободен копљем, понуђен Одину,
понудио себе, самом себи,
високо на том дрвету које се уздиже до небеса
за које нико не зна где му корени извиру.”
Оно што заиста посматрамо је особа која се свлачи и беси своју одећу на жртвено дрво које расте на загробној хумци, да изгледа као да се обесио. Пробада одећу копљем, из истог разлога. Затим он улази у хумку да би нашао оно што сматра за своје старо тело, тело које је имао у прошлом животу; претвара се да је мртав и Один га спроводи у гроб; Один је скандинавски Хермес, онај који прати мртве до њиховог места за починак. Жртвовао је себе, самом себи.
139.
Við hleifi mik sældu
né við hornigi;
nýsta ek niðr,
nam ek upp rúnar,
æpandi nam,
fell ek aftr þaðan.
”Нико ми не даше освежење
ни храну ни пиће,
уз гласан поклик
подигао сам тајне,
и пао поново натраг.”
Његова одећа је остављена да виси ту, девет дана и девет ноћи, колико треба упућенику да научи тајне. И он и његова одећа остају ту, током целог процеса и одећа неће бити скинута и поново обучена док се све не заврши.
140.
Fimbulljóð níu
nam ek af inum frægja syni
Bölþorns, Bestlu föður,
ok ek drykk of gat
ins dýra mjaðar,
ausinn Óðreri.
“Девет моћних песама
научио сам од славног
сина Бед-Торна (Bad-Thorn), Бестлиног оца;
Попио сам гутљај чудесне медовине,
поливан сам капљама
оног који меша ум.”
Доноси имелу (=bad thorn, рђав трн), кључ, свети предмет који мора да покаже глумици која га чека унутра, оној која треба да га научи светим песмама. Он не пије ништа уствари, већ учи тајне, свете песме, које мењају његов ум. Седи у тишини и слуша шта глумица има да каже.
141.
Þá nam ek frævask
ok fróðr vera
ok vaxa ok vel hafask,
orð mér af orði
orðs leitaði,
verk mér af verki
verks leitaði.
“Нарасло је и успело добро,
растао сам и бујао у мудрости;
реч по реч,
нашао сам своје речи,
дело по дело,
писао сам дела.”
Добро учи песме и постаје бољи. Расте и буја у мудрости. Добија Хамингју свог претходника, или мртвог из гроба и постаје он; речи и дела из прошлих живота постају део његовог садашњег.
142.
Rúnar munt þú finna
ok ráðna stafi,
mjök stóra stafi,
mjök stinna stafi,
er fáði fimbulþulr
ok gerðu ginnregin
ok reist hroftr rögna.
“Тражићеш скривене тајне
и тумачити знакове,
многе симболе снаге и моћи,
насликане од великог Певача,
обликоване од великих сила,
изгравиране од Говорника богова.”
Он постаје изабрани, човек са Хамингјом. Може да покупи вредности са којима је мртви сахрањен и звати их својим; ово моћно оружје, обликовано од стране часних мртвих, сад је његово.
143.
Óðinn með ásum,
en fyr alfum Dáinn,
Dvalinn ok dvergum fyrir,
Ásviðr jötnum fyrir,
ek reist sjalfr sumar.
За богове је гравирао Один,
за вилењаке је гравирао Даин,
Двалин за патуљке,
Свемудри за Јотуне, а ја сам,
за синове човекове.”
Сва часна дела из прошлости се памте, дела угравирана у Хамингју. Он је сада човек са Хамингјом, па ће да се побрине да и његова сопствена часна дела буду додата на листу. Угравираће нешто и сам, за његове наследнике.
144.
Veistu, hvé rísta skal?
Veistu, hvé ráða skal?
Veistu, hvé fáa skal?
Veistu, hvé freista skal?
Veistu, hvé biðja skal?
Veistu, hvé blóta skal?
Veistu, hvé senda skal?
Veistu, hvé sóa skal?
”Да ли можеш да их напишеш?
Да ли можеш да их прочиташ?
Да ли можеш да их насликаш?
Да ли можеш да их покажеш?
Да ли можеш да их питаш?
Да ли можеш да их понудиш?
Да ли можеш да их пошаљеш?
Да ли можеш да их потрошиш?”
Он учи како да пише, чита, покаже, пита, понуди, пошаље и користи (троши) тајне.
145.
Betra er óbeðit
en sé ofblótit,
ey sér til gildis gjöf;
betra er ósent
en sé ofsóit.
Svá Þundr of reist
fyr þjóða rök,
þar hann upp of reis,
er hann aftr of kom.
“Боље тражити премало
него нудити превише,
као што би дар требао да буде благодат;
боље не послати
него трошити превише.
Тако је Один угравирао пре времена;
он се диже из дубина и поново долази.”
Он завршава тако што даје онима који долазе после њега неколико савета, о томе како управљати моћима које је научио у дубини, у гробу, савете које је сам себи дао у давно завршеном животу, пре него што се поново врати у гроб. Његов ум је исти, и он се поново уздиже у живот када се врати у гроб, када жртвује себи себе – да постане он. Поново.
Тако да су строфе 138-145 из Хавамала иста прича која се стално понавља, коју већ знамо одавде и из “Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia”. То је опис најважнијег европског ритуала, обреда прелаза, како особа без Хамингје постаје особа са Хамингјом. Описује како човек може да постане бог лично, повезујући се са Хамингјомоних који су живели пре њега и настављајући да додаје и сам тој моћи, својим часним делима.
Можете да прочитате стотине књига написаних од стране такозваних научника а да не научите ништа, или можете да слушате своју крв, гласове својих предака, своју интуицију и све ћете разумети за мање од секунде. HailaR WôðanaR!

Превео са енглеског Александар Маслар

Знање Руна

Знање Руна



Варг Викернес
Реч “руна” се преводи као “тајна” или “шапутање тајне”. Руна је тајна и било која тајна се може назвати руном. Када се у митовима говори о рунама, никада се не мисли о знаковима, који су нама познати као Futhark (по првих шест слова писма).
Ипак, они су користили знакове урезане на комадићима дрвета за доношење одлука, што је био веома практичан начин да се одреди неки исход: бацали су их као коцкице. Човек који верује својојХамингји може сигурно да пусти да случај одлучи. Из “De Origine et situ Germanorum” Корнелија Тацита:
Њихова уобичајена процедура прорицања је једноставна. Исеку грану са ораховог дрвета и исеку је на комадиће. Ове означавају са различитим знаковима и бацају их на комад беле тканине. Затим, главни свештеник, ако је званична консултација, или отац фамилије, ако је приватна, нуди молитве боговима и тражи три комадића која су небеса изабрала, један по један и према томе који је знак на њима, износи своје тумачење. Ако бацање не дозволи одлуку, тог дана се не разматра ствар која је у питању. Ако дозволи, разматрање се наставља даље предвиђањем”.
Ово је био начин да случај одлучи, када човек није био сигуран шта да уради, или шта је исправно и праведно, или када се људи нису слагали око нечега, а желели су објективно треће мишљење о томе. Ми још увек радимо исто, најчешће бацајући новчић.
Руне су, као знакови моћи, биле гравиране на сечива мачева, како и на друге предмете, али ово није нешто што се везује искључиво за рунске знакове. Било који симбол, натпис, сложени петроглих или хиероглиф, или било шта слично, могли су да се користе за ову сврху. Једина ствар која је била битна је симболика.
Грчки метак за праћку, са крилатом муњом са једне стране и натписом DEXAI (“ево ти” или “хватај”) на другој. Из IV века пне:
800px-Sling_bullets_BM_GR1842.7-28.550_GR1851.5-7.11
Симболика руна нам је сасвим позната, али до издавања “Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia”  нико није на логичан начин повезао руне са божанствима скандинавског пантеона (а ни са строфама светих песама).
И проучавањем Futhark руна можете брзо да уочите најважнији европски ритуал, обред пролаза, описан у првој групи од осам руна; тишина (Auðhumbla) срушена оглашавањем Gjallarhorna (Ymira), имела (Bölþorn) коју прати особа која имитира Ôðinna, пут/јахање (Þôrra/Lokija) у тмину загробне хумке (Svartr), вредности које су примљене као поклони из креветеа под светим дрветом (Heimdallr) и радост и лепота коју човек постиже овим. Затим нова група од осам руна објашњава како је човек промењен (Ægir) због обреда пролаза (сада има Хамингју), наг пати од глади и хладноће када изађе из гроба средином јесени (Norns and Hel), али је охрабрен (од стране Freyje) да учествује у Дивљем лову на Зимске духове (Höðr) и путује (као Vâli) кроз шуму, у потрази за њима. Он ће украсти њихово здравље (и постати ulfheiðinn или berserkr ) и (као Vîðarr) осветити смрт Летњих духова и протерати их користећи ватру (Sôl). Следћа група од осам објашњава како се боре у Ragnaröku, рату између Летњих и Зимских духова (Tyr), у брезовој шуми (Jörð), трчећи или јашући (Mâni) кроз шуму, човек (Bôrr) изазива топљење леда (Bôrr) док пролеће долази и цвеће почиње да ниче (Freyr) и свет постаје светлији и топлији (Baldr), коначно све се враћа у нормалу (Âsgarðr).
На овај су начин могли да виде “будућност” користећи руне; све се ово догаћало сваке године, укључујући и наредну. Модерно “гатање” коришћењем руна, као да су тарот карте или нешто слично, сматрам веома дубиозним – и свакако искључиво модерним феноменом. Руне су се користиле за предвиђање, наравно, али не за прорицања која немају везе са судбином. Када је реч о судбини, мислим да је интерпретација Оливе Бреј, из “The Elder or Poetic Edda”, веома добра (страна VIII): “Судбина у германској митологији није судбина која се свети појединцу и налази се на путу човекове среће: то је бришућа сила света, ослобођена од стране прворођених бића, Јотуна и остваљена да делује у животу универзума. Не познаје ни један закон осим закона последице и не покорава се ни једном импулсу, осим импулсима природе.” На пример, могу да предвидим то, да ако бацим камен право напред да ће он да падне негде испред мене, тј. могу да предвидим исход на основу знања (нпр. да предвидим да ће Иран бити нападнут од стране Израела у неком тренутку у будућности), али било која врста предвиђања изван тога је пуко нагађање и нема корене ни у чему стварном – и не можете то да промените коришћењем руна.
Норне, које кроје људске судбине, обитавају поред Извора Мимир, загробне хумке, где човек добија своју Хамингју и “мрежа” коју оне плету се заснива на ономе што је било, на његовим претходним животима. Оно што ће да буде је базирано на ономе што је било. Urðr (“част”, “поштовање”), Verðandi (“долазак”) и Skuld (“кривица”) су прошлост, оно што се дешава услед прошлости и оно што ће се десити услед прошлости.
Што се тиче чудака који користе руне као моделе за неку врсту јога вежби или као објекте концентрације за своју медитацију, мени то не смета, али то нема никакве везе са рунским знањем наших предака. Што се тиче руна, треба да се спустимо на земљу и да схватимо да су оне знакови, баш као и други и веома су корисне што се тиче разумевања наших предака и њихове религије, али нема ничег “магичног” у вези са њима што не можемо да нађемо и у другим европским симболима. Треба да их ценимо због онога што јесу, симболи различитих сила у нашој васељени и да се тиме и задовољимо. Био бих срећан да урежем три руне на свој мач, због симболичког ефекта, али бих исто тако могао да угравирам неки други симбол, као што је муња, целу реч (“Умри!” или можда “Крвари!”) или можда слику Сунца које би пржило ране мојих непријатеља…
EkEk WargaR
Ми нисмо сујеверни јудео-хришћани, који се плаше свега што живот има да понуди. Ми нисмо будале. Ми нисмо ни слепи ни глуви. Можемо да ценимо праве ефекте симболизма (право чаробњаштво!) и уживамо у естетској лепоти руна, као и у њиховој повезаности са нашим часним прецима, али морамо то да радимо са обе ноге на земљи. HailaR WôðanaR!
1. Ek wargaR skanþinawio warga haite (“Ја, прогнаник из Скандинавије, зван Варг”).
Превео са енглеског Александар Маслар

субота, 16. новембар 2013.

Yggdrasill и Свети Извори Мудрости

Yggdrasill и Свети Извори Мудрости
Варг Викернес
Stora Hammars, први камен:
Sacrificial_scene_on_Hammars_-_Valknut
Yggdrasill (у словенској митологији дрво живота или дрво светлости, прим. прев.) се преводи као “онај који захтева поштовање” (али најчешће једноставно као “страшни коњ”), то је друго име за божанство Хеимдал (“дрво света”, “дрво над креветом”). Ово дрво живота се налази на загробној хумки; крошња се шири у ваздух, у свет духова (Асгард), а корење на доле у Хел; стабло се налази у средини, у Средњој Земљи (Мидгарду). Постоје три корена, сваки пије из сопственог извора. Ови извори се зову Urðarbrunnr (“извор части/поштовања), Mîmisbrunnr («извор памћења») и Hvergelmir (“годину дана стара промаја”, “годину дана старо ваздушно струјање”, “промаја из прошлости”, ваздушно струјање из прошлости”).
Treskilon:
642px-Triskele-Symbol1.svg
На загробној хумки трава није кошена, нити су животиње пуштане да пасу. Хумке су биле ограђене, да би се животиње држале изван ње. Ово је било свето место, између света живих (Асгард) и света мртвих (Хел). То је била Средња Земља (Мидгард).
Triquetra:
Triquetra-Vesica.svg
Да… научници, који се баве овим, још увек нису схватили; Асгард је наравно наш свет. Ми смо божанства! Мидгард је само још једно име за област загробних хумки, која се налази унутар ограде, где се човек држи између живота и смрти; где чека да буде поново рођен. Унутрашњост загробне хумке се зове Валхала (Valhöll), дворана изабраних/палих.
Добро, јако дрво живота је вероватно виђено као добра ствар. Што је више, старије и веће дрво, то је већа важност сахрањеног у гробу. Већа старост. Више пута ће бити поново рођен. Више части и поштовања ће моћи да стекне. Више сећања ће оставити иза себе. Више “промаје из прошлости” ће моћи да нађе унутар хумке.
Његов кревет испод дрвета је био Валхала, дворана изабраних/палих, позната и као Одинова дворана. Сва три корена и сви свети извори се налазе у Валхали. Као што је Тор познат по своме чекићу, који лети кроз ваздух, најчешће представљен симболом кукастог крста (Санскрит; Свастика), Один је познат по трескилону, односно трикетри, која је данас познатија као Валкнота; слика три корена, три ноге на којима свето дрво стоји, три света извора.
Постоји камен са рунама у Данској, камен из Снолделева, познат по својој одинистичкој симболици и тексту: KunuAlts stAin sunaR ruHalts þulaR o salHauku(m)” , што научници (…) преводе као “Камен Gunnvaldra, сина Hrôalda, оног који рецитује Salhaugaru”. За још о њиховом преводу кликните овде. Уместо тога, ово би требало да буде преведено овако: “Камен Gunnvaldra, сина Hrôalda, мудраца дворане (загробне) хумке”. Гунвалд, син Хроалда, другим речима је био човек са Хамингјом и налазио се у загробној хумки. Камен са рунама је био његов Yggdrasill; оријентир који показује другима где је сахрањен и колико је частан био – могуће да је само показивао пут до његовог гроба.
Три рога (из којих се пије) симбол камена из Снолделева:
580px-Snoldelev-three-interlaced-horns.svg
ÞulR, прото-нордијски þulaR, је био мудрац, мудри скалд, али име изворно значи “говор” или “дуги низ речи”, што се наравно савршено уклапа ако имамо на уму како се обред прелаза спроводио. Они су морали да науче дуги низ речи, свете песме и да их схвате, да би прошли тест (тј. да постану ÞulR). Тако да је часни Гунавалд прошао тест и лежи унутра, чека да буде поново рођен.
Можете да се запитате шта “научници” раде, скоро никад не схватају предмет који проучавају. Жао ми је, али не могу да вам помогнем да ово разумете. Збуњен сам овим колико и ви. 
HailaR WôðanaR!

401px-Runestone_from_Snoldelev,_East_Zealand,_Denmark
Превео са енглеског Александар Маслар