петак, 15. септембар 2023.

Друид (Волх)


 


2020. Варг Викернес

 

Део Први

 

Када пишем о томе како је наша митологија водич за памћење лозинки, водич за сопствену спознају себе, као и начин стицања снаге и мудрости који си имао у претходним животима, ја добијам одговоре од људи који су разочарани. Они желе више од тога, желе више од "просте реинкарнације". Нешто више "духовно" и "дубље". Нешто... Нешто што је немогуће.

 

Такође, када пишем о нашим божанствима и да она нису онаква каквим их Јудео-хришћанска секта представља, добијам исту врсту одговора. Људи се осећају поражено, разочарани су и оптужују ме да сам атеиста. Разлог томе је јер наши Богови нису онако како их замишљају ови обични појединци. Они су жедни нашег паганског наслеђа да би у суштини пронашли оно што им нуди хришћанство: рупа коју треба попунити у њиховом ограниченом погледу на свет. Потребна су им Чуда! Магични чикица горе на небесима! Или боље речено, магични момци и девојке горе на небесима! Нешто необјашњиво и натприродно.  Да, нешто... немогуће. 

 

Поред тога, када објашњавам коју је сврху имала молитва и жртва, они, наравно, реагују на исти начин. Када кажем да је молитва првенство служила клечењу ради сејања зрњевња у земљи, тако да би плодна земља дала род, и да је поглед ка небу, мушкарац првенствено обављао ради тражења сунчевога зрака или надолазећег облака кише, они се опет разочарају овим одговором. Када објасним да је жрва имала за циљ приказа умерености и остављања пожњетог за птице и остале животиње и за саму земљу црницу, и овде видимо исто, ово је тако просто објашњање, они исто мисле. 

 

И када објасним да су први храмови били места природне лепоте као лугови, шуме или поља, у већини случајева смештена око старог дрвета, препуштена сама себи добрим делом времена, зарад мирног живота дивљачи и могућности пуштања корења разних биљака без великог уплитања људи и њихових руку, они су незадовољни одговором. Не допада им се када чују да је прва функција храма била његова улога у учењу човека о значају умерености. 

 

 

Део Други

 

Дакле, ја не разумем, не схватам зашто стицање знања и снаге из претходних живота није "довољно дубоко" није "довољно духовно" за њих. Зашто могућност да и ти сам постанеш Один/Перун/Сварог је толико велико разочарање за њих. Сва њихова знања, искуства, моћ била би твоја. Акумулација храбрости, харизме, верности, љубави и среће свих твојих Предака, биће твоја у овом животу и имаш могућност да и своја искуства додаш њиховим. Стичеш божанству просвећеност, али ово није довољно " дубоко знање", није довољно "духовно" за тебе?! Претпостављам да овде није проблем са нашим Наслеђем - са наслеђем Предака. 

 

Наша божанства нису неки момци и девојке "тамо горе", нису нека натприродна бића коме се неки залуђени народ моли као што је случај са јудео-хришћанима и њиховим хебрејским идолом. Али то не значи да она нису права, да не постоје. Не дефинисање Богова и Богиња по јудео-хришћанским стандардима не чини те атеистом. Один/Сварог је скуп духовне снаге свих наших светлих Предака. Божанска/Света сила. Прави Бог. Не надприродни, већ природни као и све друго око нас у животу. Он живи кроз нас,  када дође до реинкарнације, када спознамо сами себе. Извињавам се, али НЕ, не, ово није атеизам. Слажем се да ово није јудео-хришћанство, али не, није ни атеизам. 

 

Молитва и жртва, укратко објашњено, је начин како се поступа са Мајком Природом, уместо да се иде против ње, и уместо да се појединац/човек постави изнад ње, насупрот ње. Ти ниси господар. Мајка Природа је. Божанства су. Дај им да би добио. Дај им да би узвратили. Уколико си похлепан и узмеш све за себе, и до последњег зрна семенке/пшенице/жита, онда Мајка Природа нема чиме да ти узврати, нема шта да ти врати. Узео си све, а из ништа рађа се ништа. Уколико не делиш ништа са Мајком Природом нећеш имати удела у њеним богатствима и благодетима. А можда и на крају скапаш од глади/умреш од глади. Покажи умереност.

 

 

Део Трећи

 

У прошлости само племенити су имали могућност реинкарнације. Само неколико изабраних, свега око 10.000 на оном простору који се данас географски назива Европа, имало би могућност да се врати у живот после смрти. Само најбољи, само елита. 

Било је такође потребно и хиљаде година да би дошло до поновног рођења. Разлог томе је због малобројности саплеменика. Уколимо ме сећање добро служи, Платон је проценио да је потребно око 8.000 година да би дошло до реинкарнације, у његово доба. 

 

Данас живи милијарде људи на планети. Вероватно да је данас више живих људи у овом тренутку него што их је било живо све заједно у протеклих милион година. Дакле, можемо замислити да су сви људи из прошлости већ овде, живи у овом животу. Да, елита је још увек овде, али истовремено присутни су и сви неспособни људи, сви појединци нижег ранга, ти појединци са ниским степеном части или без части уопште. Они нису морали да чекају еонима да би били поново рођени, да би им била пружена прилика да живе Часно. Није постојало више саплеменика да би дошло до њихове реинкарнације, зато су место заузели бесчасни. 

 

Али данас чак и наши најбољи пате од амнезије. Они нису прошли кроз ритуале буђења као наши далеки преци. Они немају увид у бунар Мудрости. Они нису оваплоћење наших Богова и Богиња. Они се не сећају. Не поседују мудрост, увид, храброст, љубав и срећу коју су имали у претходним животима. Они су празне љуштуре које се могу напунити Чашћу коју сами стекну кроз свој живот. 

 

Срећа па у овом случају нисам у птопуности у праву, јер много тога са чиме се сусретнемо у животу, подсети нас на прошле животе, али само у ретким околностима пуке случајности. Сусретнеш се са нечим што си знао у прошлом животу и оно пробуди нешто у теби. Посетиш Стоунхенџе, менхире, посетиш музеје и видиш стари оклоп и секиру, прочиташ исте бајке или епске приче, исте митове, чујеш исте мелодије на које си већ навикао, и тако редом. Али само пуком случајношћу и само веома ретко. Добијаш само фрагменте, само делове божанске моћи који си могао да поседујеш, да је заиста дошло до реинкарнације и да си заиста упознао себе, да си постао Один/Сварог/Перун поново. 

 

Већина људи живих данас празни себе, уместо да откривају себе и напуне се макар мало и у овом животу. Они живе живот безчашћа, живот роба, кукавичлука, издаје, игнорисања и потпуног одсуства умерености. Чак су и њихови "храмови" прави пример екстраваганце уједно са одсуством било какве умерености. Све пропалице из претходних доба, појединци који су било када учили ишта часно, сада су овде и дозвољено им је да се ваљају у блату које су сами направили свуда око себе. Авај! Они се никада не моле, никад не приносе жртве, никада не показују умереност, никада не желе да погледају у Бунар Мудрости и остају... празна љуштура... празна људска бића. Празнина без правца и циља, као и без божанске моћи. 

 

Део Четврти

 

Да, већ знате: најбоље што можемо да учинимо у овом тренутку је да попунимо празнину у себи, тако што ћемо пробудити и најмањи могући део Одина/Сварога/Перуна и у њима такође, тако што ћемо им показати како и они могу, како су и они у могућности да имају правац и смисао свог постојања, да имају део божанске моћи. Покажи им свете предмете које су користили у прошлим животима, или су их бар видели тада, у прошлости. Да, ово је што ја вама нудим, док вам помажем да пронађете божанско у себи. 

 

Храброст. Мудрост. Интуиција. Интелигенција. Срећа. Снага. Верност. Љубав. Доброта. Харизма. Дарежљивост. 

Бесмртност кроз саплеменике и хармонија са Мајком земљом. 

Крв и Част. 

 

 

Варг Викернес

 

Превео: Ардагаст14