Култови Плодности I
Варг Викернес
Изворни текст
Научници и слични лаици изгледа да размишљају о прехришћанској религији као о некој врсти култа плодности и све интерпретирају у том светлу, као да је плодност била све о чему су икада бринули. Тако да се на све женске симболе гледало као на “симболи плодности”, чак и саме жене су приказиване као симболи плодности.
Можете да поставите једно једноставно контролно питање, које ће да разбије све њихове хипотезе и теорије: “Да ли је плодност била проблем древним Европљанима?” Па зашто би била? Скоро сви проблеми везани плодност са којима се данас суочавамо, резултат су савременог начина живота, вида загађености који нису имали некада давно. Једини проблем везан за плодност који су можда имали, а који још увек имамо данас, био би онај проузрокован расним мешањем (нпр. хиперсексуалност мушког хибрида [због његове умањене плодности тежиће неумереном парењу]).
Међутим, чак и када су се прото-Европљани (homo neanderthalensis) први пут помешали са прото-Африканцима (homo sapiens), вероватно током леденог доба, када су неки прото-Европљани отишли да живе у Северну Африку и Источну Африку, смањена плодност није била проблем. Мушки (али не и женски) изданци таквих спојева, често су били потпуно стерилни и неспособни за размножавање, али тада расно мешање још увек није достигло висок степен, дешавало се спорадично, што је значило да су скоро сви мушкарци били прото-Европљани, без проблема са плодношћу, а чак и женски хибриди (данас познати као “Кромањонци”) још увек су били плодни.
Када су се ово племена вратила у Европу, помало помешана, главни и најозбиљнији негативан ефекат мешања (у смислу плодности) била је смањена стопа преживљавања трудних жена. Да жена постане трудна није био проблем, чак ни данас у већини случајева није, али да жена преживи трудноћу и роди дете је био приличан изазов, а када је дошло додатног мешања ово је био огроман изазов.
Жене су имале кукове створене за рађање деце која су у расном погледу идентична њима, тако да ако би их мушкарац друге расе оплодио, а дете наследило очев облик лобање (а за то [статистички] постоји 50% шанси), то постаје огроман проблем за жену која се порађа. Данас имамо исти случај, када се афричка жена уда за европског мушкарца; оне имају толико проблема приликом порођаја, да доктори често аутоматски (!) желе да обаве порођај царским резом, како би били сигурни да ће и дете и мајка да преживе. Такво рађање је само по себи тешко: покушај да се истисне огромна лобања друге расе кроз кукове, прилично повећава вероватноћу не само за смрт мајке и детета, већ и за оштећење мозга детета.
Када је Сигмунд Фројд измислио своју апсурдну, игнорантну и потпуно заблудну теорију, која се односи на “инцестоидне жеље” девојчица према својим очевима, једноставно није могао да разуме да жене не привлаче њихови очеви и не траже мушкарце који личе на њихове очеве због тога. Оне траже мушкарце који изгледају као њихови очеви због тога што ће имати већу шансу да преживе рађање детета тог човека: ако њен партнер изгледа као њен отац, вероватно је да ће глава детета савршено да одговара њеним куковима.
Када је расно мешање почело, разлике између прото-Европљана и прото-Африканаца биле су прилично велике и само је неколико хибридне деце (и њихових мајки) преживело порођај. Ова преживела деца су највероватније искључиво била она која нису у великој мери наследила велику лобању својих очева, већ мању афрички лобању својих мајки. Наравно, није било све тако једноставно, али уопштено, ово је био случај. Тако да је Кромањонац, директан резултат мешања, имао већи мозак и лобању од оних који су имали прото-Африканци, али ипак мање од оних које су имали прото-Европљани. Као и друга позната створења мешанци и Кромањонци су патили од низа проблема, као што је прекомерен раст, лоши зуби, дефектан скелет итд.
Срећом да се мешање раса дешавало само спорадично и временом су проблеми проузроковани овим смањени и у учесталости и у јачини. Прото-афрички гени су све више и више равномерно распоређивни у прото-Европској популацији, која се већину времена није мешала са њима. Мада је хибридизација променила европску популацију и извзвала много негативних ефеката, плодност никада није била проблем. Али је преживљавање порођаја остао озбиљан проблем, заправо и дан данас – због тога што су Европљани у просеку само 99,7% Неандерталци.
Видео у вези са овом темом: The Neanderthal Theory
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/13/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-i/
Варг Викернес
Изворни текст
Научници и слични лаици изгледа да размишљају о прехришћанској религији као о некој врсти култа плодности и све интерпретирају у том светлу, као да је плодност била све о чему су икада бринули. Тако да се на све женске симболе гледало као на “симболи плодности”, чак и саме жене су приказиване као симболи плодности.
Можете да поставите једно једноставно контролно питање, које ће да разбије све њихове хипотезе и теорије: “Да ли је плодност била проблем древним Европљанима?” Па зашто би била? Скоро сви проблеми везани плодност са којима се данас суочавамо, резултат су савременог начина живота, вида загађености који нису имали некада давно. Једини проблем везан за плодност који су можда имали, а који још увек имамо данас, био би онај проузрокован расним мешањем (нпр. хиперсексуалност мушког хибрида [због његове умањене плодности тежиће неумереном парењу]).
Међутим, чак и када су се прото-Европљани (homo neanderthalensis) први пут помешали са прото-Африканцима (homo sapiens), вероватно током леденог доба, када су неки прото-Европљани отишли да живе у Северну Африку и Источну Африку, смањена плодност није била проблем. Мушки (али не и женски) изданци таквих спојева, често су били потпуно стерилни и неспособни за размножавање, али тада расно мешање још увек није достигло висок степен, дешавало се спорадично, што је значило да су скоро сви мушкарци били прото-Европљани, без проблема са плодношћу, а чак и женски хибриди (данас познати као “Кромањонци”) још увек су били плодни.
Када су се ово племена вратила у Европу, помало помешана, главни и најозбиљнији негативан ефекат мешања (у смислу плодности) била је смањена стопа преживљавања трудних жена. Да жена постане трудна није био проблем, чак ни данас у већини случајева није, али да жена преживи трудноћу и роди дете је био приличан изазов, а када је дошло додатног мешања ово је био огроман изазов.
Жене су имале кукове створене за рађање деце која су у расном погледу идентична њима, тако да ако би их мушкарац друге расе оплодио, а дете наследило очев облик лобање (а за то [статистички] постоји 50% шанси), то постаје огроман проблем за жену која се порађа. Данас имамо исти случај, када се афричка жена уда за европског мушкарца; оне имају толико проблема приликом порођаја, да доктори често аутоматски (!) желе да обаве порођај царским резом, како би били сигурни да ће и дете и мајка да преживе. Такво рађање је само по себи тешко: покушај да се истисне огромна лобања друге расе кроз кукове, прилично повећава вероватноћу не само за смрт мајке и детета, већ и за оштећење мозга детета.
Када је Сигмунд Фројд измислио своју апсурдну, игнорантну и потпуно заблудну теорију, која се односи на “инцестоидне жеље” девојчица према својим очевима, једноставно није могао да разуме да жене не привлаче њихови очеви и не траже мушкарце који личе на њихове очеве због тога. Оне траже мушкарце који изгледају као њихови очеви због тога што ће имати већу шансу да преживе рађање детета тог човека: ако њен партнер изгледа као њен отац, вероватно је да ће глава детета савршено да одговара њеним куковима.
Када је расно мешање почело, разлике између прото-Европљана и прото-Африканаца биле су прилично велике и само је неколико хибридне деце (и њихових мајки) преживело порођај. Ова преживела деца су највероватније искључиво била она која нису у великој мери наследила велику лобању својих очева, већ мању афрички лобању својих мајки. Наравно, није било све тако једноставно, али уопштено, ово је био случај. Тако да је Кромањонац, директан резултат мешања, имао већи мозак и лобању од оних који су имали прото-Африканци, али ипак мање од оних које су имали прото-Европљани. Као и друга позната створења мешанци и Кромањонци су патили од низа проблема, као што је прекомерен раст, лоши зуби, дефектан скелет итд.
Срећом да се мешање раса дешавало само спорадично и временом су проблеми проузроковани овим смањени и у учесталости и у јачини. Прото-афрички гени су све више и више равномерно распоређивни у прото-Европској популацији, која се већину времена није мешала са њима. Мада је хибридизација променила европску популацију и извзвала много негативних ефеката, плодност никада није била проблем. Али је преживљавање порођаја остао озбиљан проблем, заправо и дан данас – због тога што су Европљани у просеку само 99,7% Неандерталци.
Видео у вези са овом темом: The Neanderthal Theory
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/13/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-i/
Нема коментара:
Постави коментар