Кукасти Крст, Чекић и Пехар

Варг Викернес

Изворни текст


Три најважније ствари преисторијском “примитивном” човеку, који је живео са природом, биле су сунце, киша и добро здравље. Природно, овај човек није имао црно-бели поглед на свет, уместо тога је живео изван “добра” и “зла”. Ово не значи да је био неморалан или аморалан, већ једноставно да није схватао природу ни као “добру” ни као “злу”: нпр. Сунце може да вам осветли свет, али и да вас ослепи; може да вас загреје, али и да вас испече…

Тако да је за “примитивног” човека кључ успеха био баланс. Требало му је Сунце, да осветли и угреје његов свет, али му је требало и да у неком тренутку престане са тим. Требала му је киша, али му је требало и то да после одређеног престане да пада. Требало му је помало од оба и давао је све од себе како би утицао на ове појаве, у почетку чаробњачким средствима, а касније кроз молитве и жртве. У овом смислу, Кукасти крст (или Сунчев точак, Коловрат) постао је симбол Сунца које путује преко небеског свода, док је Чекић постао симбол способности да се изазове киша (ударајући чекић о камен на небу, стварајући муње и кишу).


Детаљи са Осебершког брода: 
 
 


Када је имао довољно сунца и кише, могао је да убере из природе оно што му је било потребно и на дај начин добије добро здравље. Било је уобичајено да се плодови природе пошто се сакупе, послуже у пехару, тако да је пехар постао симбол доброг здравља.

Сетите се овога, када следећи пут будете читали о обележјима краљева или “светом гралу”, о судијским чекићима и другим симболима који се још увек и данас користе, чак и после 2000 година владавине непријатељског и страног култа.


HailaR WôðanaR!





 http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/22/%D0%BA%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82-%D1%87%D0%B5%D0%BA%D0%B8%D1%9B-%D0%B8-%D0%BF%D0%B5%D1%85%D0%B0%D1%80/