Руне у Зеленој Трави
Варг Викернес
Изворни текст
За почетак мало музике.
У случају да нисте знали: не уживам у писању. Не желим да пишем. Не планирам да пишем. У ствари, сваки пут када нешто напишем, баш као и сада док пишем овај пост за ТП блог, планирам да не пишем ништа више, никада више, али у томе никад не успем. Не успем због тога што осећам јаку потребу да обезбедим опстанак најважнијих делова наше европске (паганске) културе, а да бих то урадио морам да запишем оно што знам о овој теми, а што други изгледа не знају и евентуално, у облику књига, објавим оно што сам написао.
Сваки човек мора да умре, али племе може да живи заувек. Не бринем о сопственом животу; мој живот је добар и не жалим се, ако бих данас умро, умро бих са сазнањем да сам провео своје време на добар начин. Али бринем о животу свог племена, свог народа, своје расе. Наша паганска култура је темељ на коме стојимо. Без ње ћемо пасти, потонути у земљу – баш као што радимо данас, баш као што смо и радили хиљадама година – и евентуално ћемо нестати са лица Земље. Као део свога племена, не желим да се то икада догоди: жив сам, моји инстинкти за опстанак су још увек читави, тако да настављам са писањем… да бих обезбедио да темељ остане снажан и моћан. Да бих обезбедио да наша славна, потпуно добра и дубоко искрена племена буду способна да у једном тренутку збаце туђински јарам, јудео-хришћанство и поново живе часним животима, каквим смо живели у давнинама.
Крв наших паганских предака тече нашим венама, тако да смо способни да се сећамо и да нам недостаје Златно доба Европе. Можемо да осетимо чежњу, дубоко у нашим срцима и умовима. Можемо да се сетимо Европе која није чинила самоубиство, која није уништавала саму себе.
И може да нам недостаје.
И можемо да радимо на томе да је вратимо назад.
Слава Европским Божанствима! Слава и Радост!
http://thecallofthule.wordpress.com/
Варг Викернес
Изворни текст
За почетак мало музике.
У случају да нисте знали: не уживам у писању. Не желим да пишем. Не планирам да пишем. У ствари, сваки пут када нешто напишем, баш као и сада док пишем овај пост за ТП блог, планирам да не пишем ништа више, никада више, али у томе никад не успем. Не успем због тога што осећам јаку потребу да обезбедим опстанак најважнијих делова наше европске (паганске) културе, а да бих то урадио морам да запишем оно што знам о овој теми, а што други изгледа не знају и евентуално, у облику књига, објавим оно што сам написао.
Сваки човек мора да умре, али племе може да живи заувек. Не бринем о сопственом животу; мој живот је добар и не жалим се, ако бих данас умро, умро бих са сазнањем да сам провео своје време на добар начин. Али бринем о животу свог племена, свог народа, своје расе. Наша паганска култура је темељ на коме стојимо. Без ње ћемо пасти, потонути у земљу – баш као што радимо данас, баш као што смо и радили хиљадама година – и евентуално ћемо нестати са лица Земље. Као део свога племена, не желим да се то икада догоди: жив сам, моји инстинкти за опстанак су још увек читави, тако да настављам са писањем… да бих обезбедио да темељ остане снажан и моћан. Да бих обезбедио да наша славна, потпуно добра и дубоко искрена племена буду способна да у једном тренутку збаце туђински јарам, јудео-хришћанство и поново живе часним животима, каквим смо живели у давнинама.
Крв наших паганских предака тече нашим венама, тако да смо способни да се сећамо и да нам недостаје Златно доба Европе. Можемо да осетимо чежњу, дубоко у нашим срцима и умовима. Можемо да се сетимо Европе која није чинила самоубиство, која није уништавала саму себе.
И може да нам недостаје.
И можемо да радимо на томе да је вратимо назад.
Слава Европским Божанствима! Слава и Радост!
http://thecallofthule.wordpress.com/
Нема коментара:
Постави коментар