Метемпсихоза
Варг Викернес
Изворни текст
За почетак мало музике…
Као што је већ објашњено овде и овде, наши преци су веровали у реинкарнацију и вечно постојање часних људи. Није постојала “казна” за лоше, нити друга “награда” за добро до поновног рођења – овде на Земљи, у роду – за часне.
Они су веровали да када умреш, твоје тело иде и Хел (“скривени”), тј. у загробну хумку/гроб. То је било хладно, тамно и влажно место, али је заправо само друго име за гроб. Наша мртва тела се враћају у земљу, само то. Ваш ум (који јудео-хришћани називају “душа”) је послат у небеса, како би га Сунце прочистило. Поново, као што је случај са Хелом, није била укључена “казна” или “патња”. Само трева да прочишћујућа ватра уклони лоше делове, да би се обезбедило то да се не врате, када будете поновно рођени у новом телу.
Количина “вас” која би требало да се поново роди, била би једнака “количини вашег ума” који је остао после прочишћења ватром и уклањања лоших делова. Тако би потпуно часни могли да буду поновно рођени такорећи “у целости”. Други би у поновном рођењу имали само мале делове свог ума, а наравно остали – потпуно покварени – просто би били склоњени. Престали би да буду, престали да постоје. Прешли би у заборав.
Најчаснији мртви су сахрањивани у прелепим гробовима, а када би деца довољно порасла, могла су сама да бирају онога кроз кога ће се поново родити. Што је часнија мртва особа била, више деце би било заинтересовано да се роди као та особа.
Људи су често желели да понесу своје највредније ствари са собом у гробове када су умирали, како би били сигурни да ће моћи да их задрже и у следећем животу – вероватно и да би намамили децу да изаберу баш њих, ако њихова част не би била довољна. Тако да што је више части и богатства мртва особа имала, већа је и била вероватноћа да ће дете да изабере да се роди као она.
Ако мртва особа никад не би била изабрана од стране детета, никад и не би била поновно рођена. Тако да сама част није била довољна: часни мртви би морао да буде и изабран од стране детета, како би се поново родио. Није постојало аутоматско рођење, чак ни за оне најчасније.
Европски Пагани пуштају и ватру да им прочисти живот:
Можете да кажете да не постоји доказ који би подржао веровање у реинкарнацију. Можете да тврдите да не постоји таква ствар. У реду, али како ја то видим, било би боље да живимо у друштвима у којима људи верују у реинкарнацију, него у друштвима у којима људи не верују ни у шта (атеисти) или верују у неки измишљени “Небески Рај” (јудео-хришћани). Није битно да ли је стварно или не: оно што је битно је то да ће људи који верују да ће поново бити рођени овде, на Земљи, у истом друштву, дати све од себе како би обезбедили срећу и здравље својих потомака!
Да ли ћете изловити сву рибу у океану, побити сву дивљач у шуми, посећи сво дрвеће или испумпати сву нафту и све то искористити у току свог живота, ако верујете да ћете бити поново рођени овде на Земљи? Да ли ћете оставити будућег, поновно рођеног, вас, без ичега? Наравно да нећете. Уместо тога, покушаћете да очувате све оно што је добро, да створите још више доброг и да покушате све то да пренесете онима који долазе после вас – вама самима у будућим животима.
Није ме брига да ли ћу да будем поново рођен или не, да ли је реинкарнација стварна или не, али видим вредност таквог система веровања за моју врсту и разумем да ће само такав систем веровања обезбедити опстанак свега што је добро и праведно. Само такав систем веровања ће донети бољитак нашој врсти. Без обзира шта мислили, говорили или осећали, све друге алтернативе су горе у сваком погледу, јер свидело се то нама или не: човек је егоистично створење. Пре него да покушавамо да потиснемо свој его, требали би да га користимо за стварање и одржавање великих друштава.
HailaR WôðanaR!
Прочишћавајућа ватра Сунца:
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/01/%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B7%D0%B0/
Варг Викернес
Изворни текст
За почетак мало музике…
Као што је већ објашњено овде и овде, наши преци су веровали у реинкарнацију и вечно постојање часних људи. Није постојала “казна” за лоше, нити друга “награда” за добро до поновног рођења – овде на Земљи, у роду – за часне.
Они су веровали да када умреш, твоје тело иде и Хел (“скривени”), тј. у загробну хумку/гроб. То је било хладно, тамно и влажно место, али је заправо само друго име за гроб. Наша мртва тела се враћају у земљу, само то. Ваш ум (који јудео-хришћани називају “душа”) је послат у небеса, како би га Сунце прочистило. Поново, као што је случај са Хелом, није била укључена “казна” или “патња”. Само трева да прочишћујућа ватра уклони лоше делове, да би се обезбедило то да се не врате, када будете поновно рођени у новом телу.
Количина “вас” која би требало да се поново роди, била би једнака “количини вашег ума” који је остао после прочишћења ватром и уклањања лоших делова. Тако би потпуно часни могли да буду поновно рођени такорећи “у целости”. Други би у поновном рођењу имали само мале делове свог ума, а наравно остали – потпуно покварени – просто би били склоњени. Престали би да буду, престали да постоје. Прешли би у заборав.
Најчаснији мртви су сахрањивани у прелепим гробовима, а када би деца довољно порасла, могла су сама да бирају онога кроз кога ће се поново родити. Што је часнија мртва особа била, више деце би било заинтересовано да се роди као та особа.
Људи су често желели да понесу своје највредније ствари са собом у гробове када су умирали, како би били сигурни да ће моћи да их задрже и у следећем животу – вероватно и да би намамили децу да изаберу баш њих, ако њихова част не би била довољна. Тако да што је више части и богатства мртва особа имала, већа је и била вероватноћа да ће дете да изабере да се роди као она.
Ако мртва особа никад не би била изабрана од стране детета, никад и не би била поновно рођена. Тако да сама част није била довољна: часни мртви би морао да буде и изабран од стране детета, како би се поново родио. Није постојало аутоматско рођење, чак ни за оне најчасније.
Европски Пагани пуштају и ватру да им прочисти живот:
Можете да кажете да не постоји доказ који би подржао веровање у реинкарнацију. Можете да тврдите да не постоји таква ствар. У реду, али како ја то видим, било би боље да живимо у друштвима у којима људи верују у реинкарнацију, него у друштвима у којима људи не верују ни у шта (атеисти) или верују у неки измишљени “Небески Рај” (јудео-хришћани). Није битно да ли је стварно или не: оно што је битно је то да ће људи који верују да ће поново бити рођени овде, на Земљи, у истом друштву, дати све од себе како би обезбедили срећу и здравље својих потомака!
Да ли ћете изловити сву рибу у океану, побити сву дивљач у шуми, посећи сво дрвеће или испумпати сву нафту и све то искористити у току свог живота, ако верујете да ћете бити поново рођени овде на Земљи? Да ли ћете оставити будућег, поновно рођеног, вас, без ичега? Наравно да нећете. Уместо тога, покушаћете да очувате све оно што је добро, да створите још више доброг и да покушате све то да пренесете онима који долазе после вас – вама самима у будућим животима.
Није ме брига да ли ћу да будем поново рођен или не, да ли је реинкарнација стварна или не, али видим вредност таквог система веровања за моју врсту и разумем да ће само такав систем веровања обезбедити опстанак свега што је добро и праведно. Само такав систем веровања ће донети бољитак нашој врсти. Без обзира шта мислили, говорили или осећали, све друге алтернативе су горе у сваком погледу, јер свидело се то нама или не: човек је егоистично створење. Пре него да покушавамо да потиснемо свој его, требали би да га користимо за стварање и одржавање великих друштава.
HailaR WôðanaR!
Прочишћавајућа ватра Сунца:
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/01/%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B7%D0%B0/
Нема коментара:
Постави коментар