Лажне Слике
Варг Викернес
Изворни текст
Отровне лажи које долазе из Норвешке, шире се и загађују целокупну поткултуру. Цело друштво у Норвешкој, преплављено је лажима о мени, али је у иностранству заражена само блек метал поткултура. Бар је било тако у почетку. А све се то догађало док сам био у затвору, често не знајући ништа о томе, увек неспособан да урадим било шта битније – ако сам могао и да урадим било шта – поводом оно мало информација, које сам могао да добијем. У сваком случају, био сам у затвору, тако да сам имао других брига. Провео сам 10 година у изолацији, затим кош 6 међу криминалцима и само ментално преживљавање било је довољан изазов. Зашто бих бринуо што се напољу неки говнари – опростите на изразу – праве да су ја и говоре глупаве ствари у моје име? Мислио сам да су људи довољно интелигентни да схвате да то не могу да будем ја и да оно што говоре не може да буде истина. Авај! Наивност… Авај!
Лажи из Совјетске Норвешке су расле и умножавале се и било им је дозвољено да расту, без протеста са моје стране. Природно, покушао сам да протествујем, кад год сам могао, али када сам то радио нико ме није слушао. Покушао сам да говорим, али ко би ми то дозволио? Норвешки медији су желели само негативне вести, прљавштину, да би подржали своје слике о мени као о “отеловљеном злу”. Неки су ме пуштали да говорим, али њихови часописи су били мали, ретки и слабо доступни – а и када бих покушао да се одбраним, био сам “наравно” поново нападан и за то: да сам у тим случајевима само желео да привучем пажњу на себе. Лажи су надвладале. Њихова измишљена слика Варга Викернеса је надвладала.
У 2003. сам примио писмо од руског господина, који је желео да ми помогне са овом ситуацијом, тако што ће да направи Бурзум сајт који ће се борити против лажи и концентрисати сву истину на један сајт. На тај начин, све лажи који други шире, о мени или у моје име, бар би биле ослабљене. То је био почетак, добар почетак, али смо се борили против свих шанси. Шта један сајт може да уради против моћне пропагандне машинерије Совјетске Норвешке и хорди насамарених металаца, који шире злокобне лажи? Неки од њих су чак мислили да ми помажу радећи то!
Сад, да ли мислите да је то оно на шта сам желео да утрошим време, када сам 2009. коначно изашао из затвора? Да ли сам требао да потрошим своје време свађајући се по неким форумима, пишући чланке и дајући интервјуе, како би разоткрио многе лажи? Не. Постојале су боље ствари које сам желео да радим. Покушаји препирке са троловима, потпуним идиотима који немају сопствени живот и појединцима који активно раде на ширењу лажи о теби, свакако су бескорисни. У већини случајева су чак и контра-продуктивни.
Ипак, још увек трошим нешто времена на исправљање и објашњавање – баш као што то радим овде сада. Није у мојој природи да прихватим неправду. Надам се да ће доћи дан, када ће се ценити истина, када ће победити правда и чак иако никог није брига да слуша данас, можда ће бољи људи слушати у будућности: ископати старе информације и наћи истину, испод много слојева лажи.
Као што можете да схватите, ово сада говорим због тога што следеће недеље идем на суд у Париз, 3. јуна у 13:00 и ризикујем да се суочим са не само лажима тужиоца, измишљених од стране одређених француских политичара како би изнели лажне доказе о мени и повредили ме што је више могуће, већ и са лажима пропагандиста водећих медија. Знам да су неки од њих свесни неправде којој сам изложен, када сам оптужен за “расизам, атни-семитизам и оправдавање ратних злочимна и злочина против човечности”. Знам да ће неколико од њих бити тамо да кажу праву истину, надам се да ће и већина осталих – можда чак и сви – да ураде исто, али од толико претрпљеног постао сам мудар, тако да не очекујем ништа и само желим унапред да вас упозорим на оно што може да дође.
Мада се ветар окреће у нашу корист, непријатељи Европе губе битку, све више и више Европљана, чак и новинара и уредника водећих медија, бар покушавају да ураде исправну ствар – да престану да дозвољавају малој групи анти-европских гангстера, да диктира о чему и на који начин ће да извештавају.
Европа има поносну историју правде, прекидану ти и тамо на кратко време, периодима неправде – који су долазили од “главе”, али никада нису досезали до “прстију”. Ми смо тренутно у једном таквом периоду неправде, сконцентрисане углавном на “нивоу “главе”, а ми смо на њеном крају – ту смо због тога што је неправда толико екстремна и насумична, да поврећује Европу и Европљане у толикој мери и толико је огромна, да постаје све теже и теже да је обични људи не виде – јасно и чисто као плаво небо. Добра ствар у ситуацијама када су појединци попут мене злобно нападани од стране политичара који мрзе Европу и све што је Европско и чија лојалност лежи на другом месту (quand même!), је та да постаје толико јасно и очигледно да нам је потребна промена: треба да вратимо и пригрлимо Правду!
Пријатељи Европљани, добри људи и жене, господо и даме, новинари и уредници; без обзира шта ми се догоди 3. јуна, искористите то да разоружате непријатеље Правде – непријатеље свега што је Европско.
Слава Правди! Слава Европи!
Нема коментара:
Постави коментар