Висио сам на Ветровитом Дрвету

Висио сам на Ветровитом Дрвету

Варг Викернес

Изворни текст

Једна од највећих мистерија, научницима који проучвају скандинавску митологију, одувек су биле строфе 138-145 Хавамала, које говоре о оном што је интерпретирано као Одиново саможртвовање, рођење или како је научио руне. Ако желите да ми се придружите на путовању у прошлост, моћи ћете да видите шта се стварно дешавало…

138.

Veit ek, at ek hekk
vindga meiði á
nætr allar níu,
geiri undaðr
ok gefinn Óðni,
sjalfr sjalfum mér,
á þeim meiði,
er manngi veit
hvers af rótum renn.

“Висио сам на

ветровитом дрвету

девет дугих дана и ноћи,

прободен копљем, понуђен Одину,

понудио себе, самом себи,

високо на том дрвету које се уздиже до небеса

за које нико не зна где му корени извиру.”

Оно што заиста посматрамо је особа која се свлачи и беси своју одећу на жртвено дрво које расте на загробној хумци, да изгледа као да се обесио. Пробада одећу копљем, из истог разлога. Затим он улази у хумку да би нашао оно што сматра за своје старо тело, тело које је имао у прошлом животу; претвара се да је мртав и Один га спроводи у гроб; Один је скандинавски Хермес, онај који прати мртве до њиховог места за починак. Жртвовао је себе, самом себи.

139.
Við hleifi mik sældu
né við hornigi;
nýsta ek niðr,
nam ek upp rúnar,
æpandi nam,
fell ek aftr þaðan.

”Нико ми не даше освежење

ни храну ни пиће,

уз гласан поклик

подигао сам тајне,

и пао поново натраг.”

Његова одећа је остављена да виси ту, девет дана и девет ноћи, колико треба упућенику да научи тајне. И он и његова одећа остају ту, током целог процеса и одећа неће бити скинута и поново обучена док се све не заврши.

140.
Fimbulljóð níu
nam ek af inum frægja syni
Bölþorns, Bestlu föður,
ok ek drykk of gat
ins dýra mjaðar,
ausinn Óðreri.

“Девет моћних песама

научио сам од славног

сина Бед-Торна (Bad-Thorn), Бестлиног оца;

Попио сам гутљај чудесне медовине,

поливан сам капљама

оног који меша ум.”

Доноси имелу (=bad thorn, рђав трн), кључ, свети предмет који мора да покаже глумици која га чека унутра, оној која треба да га научи светим песмама. Он не пије ништа уствари, већ учи тајне, свете песме, које мењају његов ум. Седи у тишини и слуша шта глумица има да каже.

141.
Þá nam ek frævask
ok fróðr vera
ok vaxa ok vel hafask,
orð mér af orði
orðs leitaði,
verk mér af verki
verks leitaði.

“Нарасло је и успело добро,

растао сам и бујао у мудрости;

реч по реч,

нашао сам своје речи,

дело по дело,

писао сам дела.”

Добро учи песме и постаје бољи. Расте и буја у мудрости. Добија Хамингју свог претходника, или мртвог из гроба и постаје он; речи и дела из прошлих живота постају део његовог садашњег.

142.
Rúnar munt þú finna
ok ráðna stafi,
mjök stóra stafi,
mjök stinna stafi,
er fáði fimbulþulr
ok gerðu ginnregin
ok reist hroftr rögna.

“Тражићеш скривене тајне

и тумачити знакове,

многе симболе снаге и моћи,

насликане од великог Певача,

обликоване од великих сила,

изгравиране од Говорника богова.”

Он постаје изабрани, човек са Хамингјом. Може да покупи вредности са којима је мртви сахрањен и звати их својим; ово моћно оружје, обликовано од стране часних мртвих, сад је његово.

143.
Óðinn með ásum,
en fyr alfum Dáinn,
Dvalinn ok dvergum fyrir,
Ásviðr jötnum fyrir,
ek reist sjalfr sumar.

“За богове је гравирао Один,

за вилењаке је гравирао Даин,

Двалин за патуљке,

Свемудри за Јотуне, а ја сам,

за синове човекове.”

Сва часна дела из прошлости се памте, дела угравирана у Хамингју. Он је сада човек са Хамингјом, па ће да се побрине да и његова сопствена часна дела буду додата на листу. Угравираће нешто и сам, за његове наследнике.

144.
Veistu, hvé rísta skal?
Veistu, hvé ráða skal?
Veistu, hvé fáa skal?
Veistu, hvé freista skal?
Veistu, hvé biðja skal?
Veistu, hvé blóta skal?
Veistu, hvé senda skal?
Veistu, hvé sóa skal?

”Да ли можеш да их напишеш?

Да ли можеш да их прочиташ?

Да ли можеш да их насликаш?

Да ли можеш да их покажеш?

Да ли можеш да их питаш?

Да ли можеш да их понудиш?

Да ли можеш да их пошаљеш?

Да ли можеш да их потрошиш?”

Он учи како да пише, чита, покаже, пита, понуди, пошаље и користи (троши) тајне.

145.
Betra er óbeðit
en sé ofblótit,
ey sér til gildis gjöf;
betra er ósent
en sé ofsóit.
Svá Þundr of reist
fyr þjóða rök,
þar hann upp of reis,
er hann aftr of kom.

“Боље тражити премало

него нудити превише,

као што би дар требао да буде благодат;

боље не послати

него трошити превише.

Тако је Один угравирао пре времена;

он се диже из дубина и поново долази.”

Он завршава тако што даје онима који долазе после њега неколико савета, о томе како управљати моћима које је научио у дубини, у гробу, савете које је сам себи дао у давно завршеном животу, пре него што се поново врати у гроб. Његов ум је исти, и он се поново уздиже у живот када се врати у гроб, када жртвује себи себе – да постане он. Поново.

Тако да су строфе 138-145 из Хавамала иста прича која се стално понавља, коју већ знамо одавде и из “Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia”. То је опис најважнијег европског ритуала, обреда прелаза, како особа без Хамингје постаје особа са Хамингјом. Описује како човек може да постане бог лично, повезујући се са Хамингјомоних који су живели пре њега и настављајући да додаје и сам тој моћи, својим часним делима.

Можете да прочитате стотине књига написаних од стране такозваних научника а да не научите ништа, или можете да слушате своју крв, гласове својих предака, своју интуицију и све ћете разумети за мање од секунде. HailaR WôðanaR!

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/