Родослов Божанстава
Варг Викернес
Најчешће претпостављамо да је важно да знамо ко је отац, мајка, рођак, син или кћи овог или оног божанства, исто као што је важно нама смртницима да знамо своје односе унутар фамилије. Наравно, савремени анти-европски човек, а посебно јеврејска наука психологија, користе приче о различитим љубавним аферама између божанстава и њиховим породичним релацијама, да би представио наша божанства као прељубничка и инцестоидна, али као и увек све је схватио погрешно.
Богиња Фреја је описана као жена која има љубавне афере са различитим мушкарцима. То звучи ужасно, све док не схватите да она представља уопштено све удате жене – и природно различите удате жене спавају са различитим мушкарцима, са својим сопственим мужевима. У другом смислу, Фрејине љубавне афере су метафоре или чак мистерије (као у бајци Снежана и седам патуљака).
Фреја спава са седам патуљака како би добила своју Brîsingamen,своју златну огрлицу.
Када се каже да је Фреја удата за свог брата близанца Фрејра, то само доказује да су наши преци видели концепт слободе и као мужеван и као женствен, односно да се тај концепт помало разликује за сваки пол. Нема ничег инцестоидног у овоме. Њихова деца, светли вилењаци, су бесмртни духови, који се повезују и придружују упућеним људима, када бивају ослобођени од стране Фреје-Фрејра.
Brîsingr (“Ватра”), која је направила Brîsingamen, Фрејину огрлицу, која може да се види на њеном врату, као низ ватри дуж обале када се она рађа из морске пене, на дан летње дугодневнице.
Богови су и концепти и представљају нешто што се налази у сваком упућеном човеку. Оно што се најчешће види као њихове љубавне афере су само објашњења различитих појава. Потомци, који су чине се настали из ових љубавних афера, су ништа друго до ефекти и последице одговарајућих појава.
Када је једно божанство, на пример, отац другом, то не значи да је оно стварно зачело друго, већ да је дало разлог за постојање овог другог, или да је овладавање силама првог предуслов за овладавање силама другог или слично. На пример, прво морате да савладате азбуку да бисте могли да прочитате неки текст; на митолошком језику, Азбука је отац Читања, а Читање син Азубуке. Ни једно божанство није стварно зачето у стварном животу, тако да не постоје синови или ћерке, ни очеви или мајке, као ни рођаци; божанства су моћи које се налазе у сваком од нас – леже ту прикривена све док не буду “рођена” или “пробуђена” одговарајућом тајном иницијације или другимактиваторским догађајем.
Некима, бар понекад, све ово постаје очигледно, као у случају када је Атина (у скандинавској митологији Сага) рођена комплетно наоружана из Зевсовог (у скандинавској митологији Одиновог) чела. Наравно, богиња мудрости, знања, филозофије, храбрости, инспирације итд., рођена је из пробуђеног ума.
Тако да, исто као што не постоје различите расе богова, не постоје ни различите фамилије богова. Божанства нису повезана једна са другим на начин на какав су повезани смртници, већ као природни и натприродни феномени, као ефекат и контраефекат, акција и реакција,итд., да бисмо их разумели морамо да размишљамо о њима као о таквима и да схватамо митолошки језик Европе. Гром (Тор) јури Муњу (Локија), због тога што увек можемо да чујемо Гром пошто видимо Муњу; а Гром је венчан са Усевима (Сиф), због тога што грмљавина доноси кишу, а киша плодове сејања.
Перверзни јеврејски психолози могу да сањају о прељубама и инцестоидним везама међу европским божанствима колико год то желе, док злостављају своје пацијенте ментално или чак и физички (што најчешће и раде), али ми остали, уместо тога, треба да се повежемо са стварношћу и игноришемо сва безвезне и неуке сугестије и оптужбе, везане за наше часне Богове и Богиње! HailaR WôðanaR!
Фреја вози своје кочије, које вуку њене две мачке, Brundr (“мужеван мачор”) и Kælinn (“умиљата мачка”)!
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар