Линија и Круг
Варг Викернес
Све митологије абрахамистичких религија садрже у себи почетак света, исто тако и његов крај. Из неког разлога на постојање мита о стварању, пре неких 200 година, гледало се као на доказ који подржава идеју да је митологија напредна и скоро једнака Библији. Када су Скандинавци почетком 19-тог века почели стварно да читају и преводе скандинавску митологију, имали су на уму ову чињеницу. И они су желели да представе Скандинавију из доба Антике као “напредну”! Они су активно тражили мит стварања и са том намером интерпретирали митове да тако звуче. Исти је случај са крајем света; и Армагедон су желели да нађу у скандинавској митологији, па су Рагнарок претворили у њега.
Ово је једна од главних грешака коју праве они који читају скандинавску митологију; за неке митове претпостављају да су митови стварања. Дозволите ми да вам дам пар примера; у Völuspâ строфама 2 до 5, постоји опис који се интерпретира као мит стварања светова људи и богова; у Völuspâ строфама 17 и 18 је опис који је интерпретиран да се ради о томе како су богови удахнули добру боју, језик, ум и живот у две гране које су лежале на земљи и то је виђено као скандинавски мит стварања човека. у Völuspâ строфама 42 до 58 постоји запис који је интерпретиран као опис краја света, Рагнарок, скандинавски Армагедон!
У стварности нашег света постоји веома слабо разумевање ових митова, због јудео-хришћанских филтера кроз које се све гледа. Ако желите да видите звезде, боље је да не покушавате да их гледате кроз дебео слој тамних облака.
Стварна чињеница је да не постоје такве врсте митова у скандинавској митологији. Не постоји линеаран поглед на свет, не постоји почетак и не постоји крај. Уместо тога постоји кружни поглед на свет, вечно понављање процеса у животу и природи уопште; Сунце излази, сија, залази и одлази, после поново излази. Годишња доба долазе, трају и одлазе пре него што се поново врате. Мит о вечном повратку је (у модерним временима поново-) откривен од стране сер Џејмса Фрејзера, који наравно није ни сам био јудео-хришћанин, али је од тад углавном био дискредитован као нестручан, а његове књиге као “безвредне”. Овај мит о вечном враћању објашњава скоро сваки процес у нашем универзуму, односи се чак и на планете, соларне системе, галаксије и вероватно на цео универзум. Не постоји почетак и не постоји крај. Не постоји “велики прасак” ни “велико сажимање”, нити линеарно време. Не постоји почетак и крај времена, чак ни саме васељене.
Људски ум је способан да разуме појам вечности, али не и да проникне у њу. Ово може да буде врста “космичке цензуре”, али је вероватније резултат расног мешања између Неандерталаца (Европљана) и Хомо сапиенса (Африканаца). Неандерталац је веома добро разумео и проникнуо у вечност, за разлику од Хомо сапиенса који то није могао, као ни они који су се мешали са Хомо сапиенсом. Чак су и највећи мозгови савременог човека, европски мозгови, прилично мањи од просечног неандерталског мозга.
Јудео-хришћанство је религија створена од мешанаца и за мешанце, али европска митологија је створена од Европљана (Неандерталаца) или је базирана на њиховом схватању, док прва живот види као линеаран, друга га види као кретање у циклусима. Прва види само рођење, живот и смрт, тресе се од страха од оног што може да дође после наведених. Друга види вечност.
Претходно наведени скандинавски митови, уопште не говоре о настанку или крају света. Строфе 2-5 у Völuspâ описују како се загробна хумка отвара после неког времена и како упућеник напушта дневно светло и улази у тамно краљевство где нема сунчеве светлости, месечеве светлости или звезданог сјаја. Бацили су мамац да отворе капију на огради која окружује загробну хумку, заклали су краву и ушли да науче тајне Хела – у гробу. У овоме не постоји мит стварања.
Строфе 17 и 18 описују како су глумци, који су играли улоге Зимских духова у Рагнароку, имитирајући животиње грабљивице, посебно вука, враћани до жртвених стабала, јасена и бреста, од стране богова (тј. људи који су опонашали божанства). Да би постали Зимски духови, морали су да обесе сопствену одећу (симбол њихове животне снаге) на жртвено дрво; тако голи одлазили су да се одену у (углавном) вучју кожу и тако присвоје улогу Зимских духова у великој представи, симболичној бици између лета и зиме. Током ове битке, Летњи духови (глумци који их играју) цепају са њих њихове вучје коже и газе по њима (тј. играју улогу Видара, који у Рагнароку цепа вука Фенрира на два дела) и тако их симболично убијају. Глумци се праве мртвим и бивају свечано однешени назад до жртвених стабала, где им божанства поново облаче њихову одећу и враћају их из мртвих; поново им дају добру боју, дух, језик и живот. Ни ово није мит о стварању.
Строфе 42-58 су још један опис (има их неколико у Völuspâ) велике симболичне битке између лета и зиме, која се одржава оног дана ког данас зовемо новогодишње вече. Прави се доста буке, запаљени точкови се котрљају низбрдо док бацају варнице, трчи се кроз шуму са упаљеним бакљама, да би се уплашили и отерали сви Зимски духови. Људи се деле у две групе; једни преузимају улогу Зимских духова, а други Летњих духова. Тада они – у позоришној представи – одржавају њихов највечи годишњи плес са мачевима, у ком је приказано како Летњи духови убијају Зимске духове и како ово омогућава лету да се врати. Убијени су Зимски духови па лето може да се врати. И то се дешава сваке године. Рагнарок није крај света, или крај било чега, већобнова свега.
Темељније објашњење ових митова можете наћи у књизи “Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia”.
Тако да не постоје митови стварања, ни Армагедон, у скандинавској митологији. Не постоји почетак и не постоји крај. Циклус живота се наставља за све силе у овом свету, као што је увек и било, као што ће увек и да буде – и вероватно ћемо неко време да се питамо како је ово могуће.
Да бисмо икада могли да проникнемо у вечност, морамо да зауставимо нашу расну деградацију, која се догађа крвним мешањем са не-европским расама, морамо да обезбедимо еугенијски позитивно друштво у Европи. Само ћемо кроз активан одгој неандерталских гена наћи одговоре на тајне свемира. Слава Сварогу!
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар