понедељак, 17. јун 2013.

Огледало у Бунару

Огледало у Бунару
Варг Викернес


Немогуће је разговарати о смислу живота а да се широко и дубоко не зађе у зоне религије и филозофије. Наравно, увек се можемо држати биолошког смисла живота који се једноставно своди на репродукцију и евентуално побољшање врсте које сте део, ипак људска бића исто тако имају потребу за неком врстом метафизичког смисла.

Када ступам у односе са другим људским бићима у свакодневном животу увек водим рачуна да не повредим њихова осећања, не разочарам их, да се не осећају непријатно у било којем смислу итд, једноставно речено не желим да будем проблем другима. Када осетим да сам на неки начин помогао, угодио, или улепшао дан неком, сама помисао на то чини да се осећам бољим. То што сам љубазан, пријатан и добра особа даје мом животу дубљи смисао. Мислим да мој живот не би био подношљив када бих осетио да сам непријатан или да правим проблеме добрим људима око себе. Када понекад осетим да сам некоме стајао на путу то ме јако узнемири, често данима, понекад чак и годинама. Једном сам у основној школи случајно гурнуо девојчицу после чега је она пала у трње. Чак и сада, 30 година после, понекад се сетим тога и осећам се лоше што сам то урадио.

Када сам одвео мог најмлађег сина у болницу да му се санира повреда ноге, осећао сам се као паразит зато што користим систем који је намењен Французима. Осећао сам да радим нешто погрешно иако наравно моја жена и ја плаћамо наше порезе а мој син је Француз. Наравно, касније сам схватио да је то безразложно. Док сам се осећао непријатно гледао сам како хорде Африканаца (посебно њих) и Азијата улазе у болницу и излазе из исте. Они су бесрамно искоришћавали систем (тражећи помоћ, жалећи се на најразличитије ствари, не показујући захвалност за пружену помоћ итд.), а неки од њих су (без шале!) нападали и покушали да шутирају голубове испред болнице, смејући се, покушавајући на тај начин да импресионирају своје друштво или нешто слично (немам идеју шта се дешава у таквим умовима). То су били исти голубови са којима су мој други син и моја најмлађа ћерка делили свој ручак, док смо обедовали испред болнице (моја деца су моментално прекинула игру и шокирано гледала њихово понашање).

Ми, Европљани, смо добра и искрена људска бића зато што смо Европљани, само Европљани поседују ове квалитете. Европа је битна зато што смо ми део Европе и Европа је део нас; Европа, у биолошком смислу, је та која осигурава бесмртност свим часним људима, исто као и наду у бољу будућност свима нама. Ако Европа превлада можда ћемо наћи већи и дубљи смисао, на свим нивоима, у односу на онај који већ поседујемо.

Што се тиче преосталог дела човечанства наравно да сви нису као горе поменути лудаци који шутирају голубове. У најбољем случају нису као ми и увек треба тога да смо свесни. Нису као ми! Већина њих је једноставно садистичка, паразитска и деструктивна, тога треба да смо свесни, не смемо никада то да заборавимо. Европа мора да се држи слободна од таквих створења свим разположивим средствима! Они су као отров у нашим бунарима!

Извор превода: http://thecallofthule.wordpress.com/

Нема коментара:

Постави коментар