Свети Плес
Варг Викернес
Tanz der Mänaden, Л. Корнелис:
Светлост и звукови, њихово присуство или одсуство, утичу на божанске и етинске силе у нама, јачају их или слабе. Али на ове силе, исто тако, утиче и покрет. Ритмички покрети помажу да се створи хармонија у уму. На пример, особе са аутизмом нагонски праве ритмичке покрете, када чулни надражаји из околине пређу граничну количину коју могу да поднесу. Да би блокирали чулни хаос, побегли из њега и поново успоставли равнотежу ума, они почињу са ритмичким покретима, као да су кататонични. Ритмичке покрете нагонски користе и труднице у току порођаја, да би ублажиле бол; и ритмичке покрете и ритмичко дисање.
Што се тиче историје, важност религијског плеса најбоље можемо да увидимо из древне Грчке, где су бахатнице и менеаде користиле плес да би постигле “религијску екстазу”, да би постале једно са божанством – Бахусом (Дионисом), познатим у Скандинавији као Фреир, у Албиону као Ангус, у Скитији као Велес, а у Италији као Бахус, Дионис или Либер. Иако је најпознатији из древне Грчке, био је уобичајен и у остатку Европе, што можемо индиректно да сазнамо из средњевековног прогона вештица, када су жене биле оптуживане за “плесање са ђаволом” и за плесање на (пагансим) светим горама. Не изненађује то што је ово европско божанство представљено као “Сатана”, а ове европске жене мучене, затваране и погубљиване од стране крипто-Јевреја, који су у то време потпуно владали црквом (као што је изложено и овде) и њихових хришћанских слуга.
И данас радимо сличне ствари у сличну сврху (због тога што нам је то потребно), вероватно не мање често, иако је могуће да не мислимо о њима на тај начин; нпр. џогирамо или трчимо ритмички, најчешће са музиком у ушима; дижемо тегове ритмички, најчешће у ритму музике. И наравно, неки од нас плешу, уз звуке музике. Сваки ритмички покрет ће нормално да послужи сврси, али плес је једно од средстава који су сви наши преци добро познавали и користили у ову сврху; најчешће је била у питању комбинација музике, светлости (или одсуства исте) и ритмичког плеса, укључујући често и ритмичко дисање. Једини аспект који мањка данас, једини елемент који недостаје, је религијско-духовни елемент. Недостаје божанство; такорећи, он нас само посматра из даљине, чека и нада се да ће поново да буде пуштен унутра – као што би и требао да буде.
Зашто бисмо требали да се вратимо светом плесу? Због тога што се савремени европски човек батрга; ускраћено му је било какво усмерење, назнака порекла, поносан пут којим би ишао, све због тога што живи, не само у против-природном свету, већ на првом месту у против-европском свету. Наша божанства (и оно за шта она стоје), активно су потискивана од стране модерног, света у коме доминирају Јевреји; она су силована, убијана и пљувана сваког дана, у медијима, у школи, у рекламама, у забави, у уметности, као и у свему осталом. Само је етинима дозвољено да напредују, само се етинска моћ негује, свуда; укључјући и рејв под-културу која пропагира дроге, хипер-сензуални плес мелеских поп “звезда”, безумно млаћење главом у нихилистичкој death и black метал под-култури итд. Користе религиозно-духовни плес (као и остало) да би ширили свој јеврејски отров у умовима младих.
Плес треба да буде нешто што користимо да бисмо постали бољи. Треба да џогирамо и трчимо не само да би побољшали нашу издржљивост и физичку грађу; треба да дижемо тегове (или још боље да напорно радимо) не само да би ојачали; треба да играмо на прославама не само због забаве и социјализације; све ово треба да радимо и због духовног побољшања. Увек треба да имамо и божански аспекат на уму.
Плес између особа различитих полова, када младић и девојка плешу заједно, такође је био религиозно-духовни плес; сврха је била да младић и девојка сазнају да ли су добар и подударан пар. Да ли има икакве физичке подударности и добре хемије међу њима? Плесање једно са другим би им помогло да ово сазнају, на овај начин не би морали да спавају свуда са сваким, као што данас савремени, збуњени младићи и девојке раде, не би ли сазнали да ли су компатибилни или нису. Религиозни плес између супротних полова дозвољавао им је да ово сазнају а да се не укаљају.
Ängsälvor, Н. Бломер:
Плесање је религиозно-духовна ствар. Хришћани само седе у својим “крипто-синагогама” (црквама) и певају само јеврејске песме, како би и даље умртвљавали своје паганске духове и потиснули их из себе и своје природе. Јудео-хришћани су етикетирали сав плес као “сатанистички”, највише у периоду ренесансе, када су видели да се Европа буди из јеврејске психозе. Потом, када нису успели да спрече буђење европског духа, покушали су – баш као што су урадили са паганским празницима раније, када нису успели да их потисну – да украду свети плес, изопаче га и униште, у чему су само делимично успели.
Божанске чини су потпуне тек кад им се придодају светлост, музика и плес наших предака. Баците чини наших богова и богиња и оживите свој европски дух! Постаните прави Европљанин, у крви и духу! Слава Сварогу!
Hâvamâl 159
“Þat kann ek it fjögurtánda:
ef ek skal fyrða liði
telja tíva fyrir,
ása ok alfa
ek kann allra skil;
fár kann ósnotr svá.”
ef ek skal fyrða liði
telja tíva fyrir,
ása ok alfa
ek kann allra skil;
fár kann ósnotr svá.”
“Четрнаест их ја знам (песама):
ако будем објашњавао
божанствену светлост (богове)
људима у народу,
знам сву природу
духова (æsira) и вилењака
коју будала не може да појми.
Жене Амфиса:
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар