Варг Викернес: Валхала Чека!

Валхала Чека!

Варг Викернес

Норне, богиње судбине, обитавају поред извора Mîmir (“сећање”, “успомене”), односно поред извора Urðr (“поштовање”, “част”, назива се још и “Wyrd” или “Weird”). Овај извор није ништа друго, до пећине или долмени у којима почивају мртви, менхири испод којих леже, громиле испод којих спавају. Извор Норни није ништа друго, до гробови племенитих мртвих: Valhöll (“Дворана палих”).

Жртвено дрво расте на загробној хумки, а његово корење расте у извор Urðr. Völuspâ строфа 19:

”За један јасен знам, зове се Игдрасил,

високо дрво посуто блиставим капима,

оданде долази роса која пада на долине;

вечито зелено стоји, над извором Части.”

Да би учио од Норни, човек мора да посети мртве; он имитира бледог бога смрти, Одина, бога који испраћа мртве до Хела и на Ноћ Вештица (енг. Halloween) доноси мртво тело (имелу, тело Балдера) да би му улаз био одобрен. Ова златна грана, овај штап, користи се као кључ који отвара гроб. Онај који носи овакав tamsvöndr, штап који служи да одагна страх (назван овим именом у Skîrnismâli, строфа 26), пуштен је унутра. Он улази…

Hâvamâl строфа 109:

“Време је да се проговори са престола Мудрости;

одмах поред извора Части

био сам тих и гледао, гледао и размишљао,

слушао сам говор људи.”

Völuspâ строфа 20:

“Постоје Деве, које знају све,

три у дворани што стоји испод Дрвета.

Првој је име Част, друга је Долазак -

она која урезује плоче – Судба трећа.

Оне доносе закон, оне бирају живот,

оне говоре усуд синовима људи.”

Он среће антропоморфизовану Част мртвог, коју глуми глумица (чаробница), као и њене сестре: Оно што јесте и Оно што ће бити. Мора да прође њихове тестове, да одговори на њихове питалице, схвати њихове тајне и сазна право значење њихових светих стихова. Он мора да постане Изабрани, од стране њих три, како би поново био рођен. Како би полагао пуно право на Част, на хамингју, часног мртвог који почива унутра. Ако успе у томе, он се поново рађа. Мајка Земља га порађа, док излази вриштећи, дрхтећи, тресући се из њене материце (загробне хумке), док Сунце излази, на први дан месеца Valaskjâlfra (“дрхтање изабраног/палог”). Он више није обичан човек, постао је бог, Вали (“изабрани/пали”), постао је племенити мртви из гроба. Сада може да полаже пуно право на вредности из загробне хумке и име мртвог. Сада може да полаже пуно право на његову хамингју!

Норне (Лудвиг Бургер):

Мушкарац (или жена), или још чешће дечак (или девојчица), је никодок не прође кроз овај ритуал иницјације. Он (или она) нема Част; нема прошлост, нема садашњост и нема будућност. Да бисте постали део хамингје вашег рода, морате да прођете кроз овај ритуал, како бисте се везали за вечност. Они који не прођу успешно овај тест бивају бачени у заборав од стране Норни, Валкира (“оне које бирају палог”, тј. “оне које одлучују да ли заслужујеш да будеш изабран или не”). Они који не успеју, не добијају име; ни хамингју, ни Част. Они остају обични смртници.

Када је постао Вали, може да напусти (да буде поново рођен) Валхол (гробницу) сваки “дан*” (=сваки пут овај период има трајање живота), да се бори и буде убијен, без других последица осим те да ће поново да буде рођен следећег “дана” (следећи пут неко из његовог рода бива инициран и постаје он у новом животу, у новом облику), поново ће моћи да устане и да се бори. За њега не постоји права смрт, само поновно рођење. Постао је бесмртан! Бог, Вали, изабран је од стране Норни – које су му дале прошлост, садашњост и будућност. Хамингју.

Валхол и Асгард (“башта духова”) нису “небеска краљевства”, већ се налазе овде на Земљи, међу нама, али су доступни само онима од нас који постану богови или богиње. Само су доступна за оне од Јарловог рода (европска раса). Само су доступна човеку са хамингјом.

Норне заливају дрво живота:

Ово представља значење судбине у скандинавској митологији. То је оно што нам Норне, богиње судбине**, говоре. Мрежа за коју се каже да је плету, нити живота, то је оно што ствара хамингју; часна дела, славни подвизи, храбре одлуке које донесемо у животу, храбра дела, племенити живот, божанска мудрост: духовна светлост колом обасјавате друге. Норне користе воду са извора сећања како би заливале Игдрасил, дрво живота. Живот постаје већи,јачи и бољи ако се негује човековом Чашћу. HailaR WôðanaR!

*Дан, енг. day, нор. dag, od dagr (“дан”), првобитно значење било му је не само “дан”, већ и “живот”, “лимит”.

**Судбина у Скандинавији није судбина која се свети појединцима (као Немезис) и која се меша у људску срећу: то је ослобођена бришућа сила света, остваљена да делује у животу универзума. Не познаје ни један закон осим закона последице и не покорава се ни једном импулсу, осим импулсима природе. Ствара догађаје у животу, тако неизбежне као што је излазак Сунца.

Слике Валхола/Хела из различитих делова Европе: