Божанствена Светлост
Варг Викернес
И биљке и животиње су под божанским утицајем; и у њима су смештени духови/богови. Тор обитава у храсту. Один у јасену. Суна (Сунце) у дрвету јабуке итд. Веровало се и у то да одређена божанства пребивају у неколико различитих врста дрвећа; нпр. Суна (у MYFAROG-у се назива својим старијим, мушким именом Sowilus [=Helios, = Sol, =Khors/Porevit, =Brigandu]).
Из MYFAROG-а:
“[Sowilus-ов] храм је саграђен около или близу дрвета које је свето Sowilus-у, као што је багрем (acacia), наранџино дрво (citrus sinesis), бреза (betula), буква (fagus sylvatica), храст (quercus), дрво јабуке (malus sylvestris), лешник (corylus avellana), ловорово дрво (laurus nobilis), питоми бор (pinus pinea), топола (populus), оскоруша (sorbus aucuparia) или дрво лимуна (citrus limon).”
То што су ове биљке поседали духови/богови је било толико важно, да када су их древни чаробњаци секли, за прављење напитака, користили су само посебне, освештане ножеве или српове, познате као златни српови друида. У Скандинавији су гравирали рунама речlinalaukaz (“цветна ливада белог платна”), сугеришући да су сакупљали биље са ливада у бело платно (колико знамо то су радили друиди) – да би били сигурни да биље неће да изгуби чаробне моћи у контакту са тлом или било чиме другим нечистим.
Неки духови су слаби, други су јаки, али сви они долазе од Сунца, Цео живот на Земљи “узрокује” и одржава Сунце! Свему на Земљи чему Сунце обезбеђује живот, дата је нека врста духа, искра Сунца. Делић Сунца на Земљи. Топлина. Светлост. Да; светлост…
Ово можда звучи фантастично, али је то оно што се заиста дешава у реалном животу: топла Сунчева светлост је непосредан узрок целокупног живота на Земљи, мислили ми или не о њој као о духовима. Ова светлост се временом мења, непрестано је храни још Сунчеве светлости. Чак и када гори ватра, у камину у комплетној тами, унутар ваше камене куће, то је још увек светлост која потиче са Сунца, због тога што и дрвеће има у себи светлост која је дошла од Сунца. Све на овој планети има!
Добро, можда не све. У овом смислу смо свакако под утицајем не самонашег Сунца, већ и звезда (других Сунаца) и рефлексије Сунчеве/звездане светлости о других небеских тела – као што су Меркур (Локи), Венера (Фреја), Месец (Мани), Марс (Тир), Јупитер (Тор), Сатурн (Хеимдал), Уран (Один), Нептун (Њорд), чак и Плутон (Хел). Наравно и наша сопствена планета, Земља (Јорд), исто рефлектује светлост.
И дрвеће и друге биљке су обликоване од стране ове светлости. Могуће је да су знали, или само веровали, да одређено дрвеће или биље има способност да прихвати и сачува светлост (и топлоту), једног или више небеских извора светлости, боље од других. Дрво храста моћ Тора (и Балдера, Суне…), на пример. Из овог разлога она постају обликована од ових божанстава или духова. Њихових особина.
Најважнија божанства наших предака нису била, како многи верују, Один или Тор, већ Сунце и Месец. Чак и током Викиншког доба, Сунце и Месец су остали највашнија божанства – иако често у позадини; као што краљ и краљица надгледају свој двор. Они су били најважнији извори светлости. Сунце током дана, Месец током ноћи. Обожавање Сунца је било везано за планине, а Месеца за свете изворе – који су рефлектовали Месечеву светлост. И најчешћа имена у Норвешкој подржавају ово и она увек долазе у паровима: Сунце и Месец. Исто као што се Solberg (“Сунчева планина”) и Skadvin (“Скадина ливада”) илиSkadvatn (“Скадино језеро”), увек налазе веома близу једно другога. Чак је и цело скандинавско полуострво добило име по богињи Скади (првобитно, бог који се звао Сканте), богињи Месеца и лова:Skanþinawio (“Скадина Земља поред Мора” или “Скадина Острва”).
Светлост не утиче само на наша физичка тела, већ и на наше умове. Тако да европски Пантеон може веома добро и пажљиво да се истражи и да се направи листа божанског (светлосног) утицаја на људски ум. Наше понашање и наша крв (=генетски склоп), дозвољавају нам да прихватимо више или мање светлости од различитих божанстава, да ојачамо више или мање, једно или друго божанство у нама.
Тако да би моја тврдња била да данас патимо од загађене светлости у градовима и чињеница је да видимо мање божанске светлости из наших кућа, него што су раније видели око логорских ватри, под звезданим небом (да, спавали су под шаторима, али већину времена су проводили напољу). Не успевамо да ојачамо божанства у нама, једноставно зато што живимо у градовима и кућама. Можда би човек био бољи, више божански, када би живео на начин на који су наши преци живели. Наши духови нису храњени од наших богова, већ електричним осветљењем, неонским светлима и електричним пећницама. Вештачким заменама за Сунчеву светлост. Или, ако инсистирате да и већина електричне енергије исто индиректно потиче од Сунчеве светлости, у том случају нас обасјава светлост из веома различитих извора светлости и топлоте, са непознатим ефектима на наша тела и умове. Ако је Сунчева светлост рефлектована о планету довољно промењена да постане различито божанство, које би онда божанство била неонска светлост? И како она утиче на нас, како нас мења?
Ако ово не променимо, доћи ће до наше пропасти, због тога што смо ми природни, али ова светлост није. Hail Sowilus! Hail Mano!
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар