понедељак, 10. јун 2013.

ВЕЧНОСТ

ВЕЧНОСТ – Варг Викернес



Јудео-хришћани су се трудили да нађу мит постанка света у свим паганским митологијама са којима су се сусрели, a када не нађоше нити један, једноствано нису схватили, већ су извртали речи тих митологија и тако им створили мит о "постанку света". Нису могли да схвате то, да нема баш све свој почетак и свој крај. Нису схватили вечност.

Ви сада можете рећи да не треба да их кривимо због тога, јер нити ми – модерни људи – можемо то да схватимо. Међутим, ми можемо да разумемо вечност али не можемо сасвим да је проникнемо. Због тога је данас један од најчешћих не-европских појмова, да све има свој почетак и свој крај. Чак и међу добрим Паганима ми можемо пронаћи ову идеју која је урезана у њихове умове. То делује као темељ код свих њихових других идеја и због тога та идеја дефинитивно ограничава њихову способност да размишљају и да виде стварност.

Древни Европски човек је био бољи од нас. Да, ми то морамо признати;  Да, морамо да признамо то, био је бољи у сваком погледу. Такође је био бољу у интелектуалном смислу, и за разлику од нас, он је могао да схвати појам вечности. Због тога је стварао митове које модеран човек има озбиљних проблема да их интерпретира. Због тога што их он у ствари не разуме. Он је закључан у „линеарном времену“, такорећи. Он не види изван граница времена.

Као што је објашњено у мојој књизи „Магија и религија у древној Скандинавији“, Пагански поглед на свет није линеарни, праволинијски, већ је уствари кружан, а као такав је вечан. Он се заснива на таквом схватању вечности, које ми не можемо да докучимо ни дан данас. Не постоји мит о постанку света у нашој митологији. Тамо нема почетка и нема краја. Свако рођење описано је као пуко поновно рођење; реинкарнација. То је оно што су Јудео-хришћани интерпретирали као „Сумрак Богова“ или „Крај Света“, тј. Рагнарок, а у ствари је то све испочетка, поновно рођење свега у природи, исто као и код човека – као што је објашњено у „Магија и религија у древној Скандинавији“, али још боље је описано овде MYFAROG“.

Модерни човек реагује на ово и пита; али када је све почело? Одакле су онда они дошли? Шта је прво настало? Све ово никада није почело; све ово је одувек овде; Они нису дошли ниоткуда;  Они су одувек били овде. Нико није дошао овде први; свако и све постоји изван времена, тј. у исто време, у вечности.

Човек који није успео да разуме вечност, створио је себи погрешне теорије, ми то најбоље знамо као мит „постанка света“, као што је нпр. описано у библији. Када је исти тај човек, после пар хиљада година, након што је сазнао нешто више, измислио је себи бољу идеју о постанку, такозвани „Велики прасак“, који је, наравно, идентичан „постанку света“ из библије, само што је „Бог“ био замењен са „Великим Праском“, и седам дана, колико је „Богу“ било потребно да створи свет, замењено је са „еволуцијом“. Ум тог човека је и даље заробљен у времену.

Оно што би ми требали да урадимо, иако не можемо у потпуности да докучимо вечност, јесте то, да мислимо као да нема почетка ни краја. Чак и ако не разумемо бескрајни свемир, ми можемо да заснивамо наш поглед на свет, тако што ћемо да разумемо да је он заиста бесконачан.  Чак и ако заиста не разумемо вечност, ми можемо да заснивамо наш поглед на свет, тако што ћемо да разумемо да ми живимо у вечности. Нема почетка! Нема краја!




Како човек може само да постави тако глупо питање! Ми нисмо дошли овде! Ми смо одувек били овде!


ПС
Можете прочитати више о вечности и да на бољи начин сагледате свемир на овим линковима испод:






Извор текста: http://thuleanperspective.com/

Нема коментара:

Постави коментар