Отаџбина свих Отаџбина
Варг Викернес
Од протеклих 500.000 година наше европске историје, бар 490.000 година смо живели као ловци-сакупљачи, а засигурно не више од последњих 10.000 у сталним насељима. Ово значи да смо били ловци-сакупљачи бар 98% временског периода од 500.000 година. Другим речима, номадски стил живота је прилично у нашој крви и све наше потребе за путовањем, туризам и све селидбе, могу се посматрати у новом светлу.
Ипак, европски ловци-сакупљачи нису путовали наоколо током целе године. Градили су села, најчешће са шаторима, у којима су живели прилично времена пре него што би поново склопили своју опрему и већи део понели са собом на неку нову локацију. Начешће су се селили лети северно а зими јужно – слично као птице (иако птице прелазе веће раздаљине, неке чак од Северног до Јужног пола!).
Данас најчешће мислимо да су нашим прецима дужа путовања била скоро немогућа из разлога што нису имали аутомобиле или авионе чак ни веће бродове, али за њих није био проблем да прелазе велике раздаљине пешке. Они су били много јачи и у много бољој физичкој кондицији него што смо ми данас па су лако могли да пеђу у просеку 30 километара (вероватно и више) сваки дан током дужег временског периода, носећи или вукући сву своју опрему са собом. На пример, путовање овом брзином од Копенхагена до Рима трајало би само 2 месеца. Можда су остајали на једном месту 4 месеца да би затим путовали 2 месеца и понављали овај процес два пута годишње. Вероватно се нису сваке године враћали на исту локацију као претходне. Ово значило да постоји могућност да је било које од Европских племена могло да се нађе на било ком месту у Европи у неком периоду времена у прошлости. На пример ја који имам само Скандинавске претке у периоду времена који је могућ за праћење, у неком периоду пре тога могао бих да имам претке који су дуже живели у рецимо Италији или Шпанији, Ирској, Пољској, Грчкој, Руским равницама или било где друго у Европи (укључујући и Северну Африку, делове Средњег Истока као и Централне Азије као пределе који су првобитно били насељени Европљанима) него у Скандинавији.
Наши преци су исто као и ми данас могли бити чврсто везани за тло на којем живе, са том разликом што то није био овај или онај део Европе већ вероватно цео Европски континент! Данас смо се скрасили свако на свом сопственом малом брду или планини, на сопственом малом пољу или у шуми и тврдимо да је ова област наша отаџбина! Различито смо се развили, различито назвали своја божанства, имамо различите пориве и различите генетске додатке (добијене кроз контакт са разним неевропским расама, ово је посебно изражено у Јужној Европи), итд., али у суштини смо још увек сви исти; једна Европа и једна Европска раса/врста са јединственом Европском религијом. Сви смо ми браћа и сестре и у складу са тиме треба да третирамо једни друге. Животна снага Европе је у свима нама. Ако желимо да слушамо сви ми можемо да чујемо гласове наших предака. Европа је наша првобитна Отаџбина!
http://thuleanperspective.com/
Варг Викернес
Од протеклих 500.000 година наше европске историје, бар 490.000 година смо живели као ловци-сакупљачи, а засигурно не више од последњих 10.000 у сталним насељима. Ово значи да смо били ловци-сакупљачи бар 98% временског периода од 500.000 година. Другим речима, номадски стил живота је прилично у нашој крви и све наше потребе за путовањем, туризам и све селидбе, могу се посматрати у новом светлу.
Ипак, европски ловци-сакупљачи нису путовали наоколо током целе године. Градили су села, најчешће са шаторима, у којима су живели прилично времена пре него што би поново склопили своју опрему и већи део понели са собом на неку нову локацију. Начешће су се селили лети северно а зими јужно – слично као птице (иако птице прелазе веће раздаљине, неке чак од Северног до Јужног пола!).
Данас најчешће мислимо да су нашим прецима дужа путовања била скоро немогућа из разлога што нису имали аутомобиле или авионе чак ни веће бродове, али за њих није био проблем да прелазе велике раздаљине пешке. Они су били много јачи и у много бољој физичкој кондицији него што смо ми данас па су лако могли да пеђу у просеку 30 километара (вероватно и више) сваки дан током дужег временског периода, носећи или вукући сву своју опрему са собом. На пример, путовање овом брзином од Копенхагена до Рима трајало би само 2 месеца. Можда су остајали на једном месту 4 месеца да би затим путовали 2 месеца и понављали овај процес два пута годишње. Вероватно се нису сваке године враћали на исту локацију као претходне. Ово значило да постоји могућност да је било које од Европских племена могло да се нађе на било ком месту у Европи у неком периоду времена у прошлости. На пример ја који имам само Скандинавске претке у периоду времена који је могућ за праћење, у неком периоду пре тога могао бих да имам претке који су дуже живели у рецимо Италији или Шпанији, Ирској, Пољској, Грчкој, Руским равницама или било где друго у Европи (укључујући и Северну Африку, делове Средњег Истока као и Централне Азије као пределе који су првобитно били насељени Европљанима) него у Скандинавији.
Наши преци су исто као и ми данас могли бити чврсто везани за тло на којем живе, са том разликом што то није био овај или онај део Европе већ вероватно цео Европски континент! Данас смо се скрасили свако на свом сопственом малом брду или планини, на сопственом малом пољу или у шуми и тврдимо да је ова област наша отаџбина! Различито смо се развили, различито назвали своја божанства, имамо различите пориве и различите генетске додатке (добијене кроз контакт са разним неевропским расама, ово је посебно изражено у Јужној Европи), итд., али у суштини смо још увек сви исти; једна Европа и једна Европска раса/врста са јединственом Европском религијом. Сви смо ми браћа и сестре и у складу са тиме треба да третирамо једни друге. Животна снага Европе је у свима нама. Ако желимо да слушамо сви ми можемо да чујемо гласове наших предака. Европа је наша првобитна Отаџбина!
http://thuleanperspective.com/
Нема коментара:
Постави коментар