Шуме певају заувек
Варг Викернес
За почетак мало музике, да нас уведе у право расположење
…
У неком смислу, живот је проба смрти, а смрт је премијера живота. Нећете знати да ли је ваш живот допринео вашој Части или не, све док не умрете, а када умрете, сви догађаји вашег живота ће бити сабијени у тај један тренутак смрти. Нечастан живот може донекле да буде искупљен часном смрћу, а частан живот упрљан нечасном смрћу.
Ôðinn/Woden/Wotan/WôðanaR/Wôþanaz, тј. Хермес:
На много начина, ја нисам превише добро људско биће. Постоји толико ствари које радим лоше, иако тога нисам свестан, мислим да их радим добро а уствари не радим. У многим стварима ми недостаје иницијатива и треба да будем погуран да бих ишао напред. У односу са другима, могу да будем веома нестрпљив и нетолерантан, а да од истих очекујем да буду стрпљиви и толерантни у односу са мном. Засигурно имам дупле стандарде. На све неповољне околности реагујем претерано и агресивно, уствари ја јесам агресиван. “По професији сам параноичан”, што не значи да сам стварно параноик, али се тако понашам; идеолошки нагињем ка томе, да верујем да је свако и свашта на овом свету мој непријатељ, све док се не докаже супротно и доста се трудим да будем спреман да се одбраним од свега и свачега. Верујем у насиље као начин за решавање проблема; знам да је насиље само јако неинтелигентан начин комуникације, али сам превише нестрпљив да покушам да комуницирам са глупим људима, на било који начин; то је губљење мог времена. Често се смејем сопственим шалама. Ужасан сам губитник, у многим случајевима ћу пре да изаберем да варам, него да изгубим. Такође сам и ужасан победник, али само када су у питању појединци који ми се не допадају. Када је то случај, равнам се према следећем правилу: “није најважније да се победи, већ да се губитник понизи”. Не волим друге људе. Чак се може рећи да сам уплашен од других људских бића, посебно ако им се свиђам; једном сам провео целу годину у затворској ћелији, 24 часа дневно, једино сам излазио по вечеру испред врата ћелије, а ипак налазим да је време које сам провео окружен другим затвореницима који су ме волели, причали са мном и мислили да сам кул, најтрауматичније од свег времена проведеног у затвору. Ако ме неко натера, могу да радим скоро све, са свим врстама алата, али све радим прилично лоше. Често својим пуким присуством уништавам електричне предмете. Да, не шалим се; нпр. рачунар ради сасвим добро све док ја не покушам да га користим, у ком случају престаје да ради, све док не одем, када одједном изненада почиње да поново ради. Ово сам у прошлости, на шаљив начин, објашњавао тим да имам “ЕМП –главу”. Стално мислим да је све много горе за мене него за друге; нпр. када моја жена и ја патимо од исте болести, убеђен сам да ја патим више него она, иако имамо потпуно исте симптоме. Такође сам веома досадан када сам болестан; самосажаљив сам и пренемажем се (више волим праве повреде него болести). Превише сам искрен, што наравно значи да могу да будем непријатан и неосећајан према другима, најчешће и јесам такав… и баш ме брига. Више водим рачуна о већој слици него о детаљима; ако невино европско дете убије емигрант, помислим: “Добро! То ће да нам помогне на дуге стазе, због тога што ће више Европљана да отвори очи за окрутности емиграната”. Могу да будем и суров. Када бих пуцао у неког, више бих био забринут о својој стрељачкој репутацији, него за судбину мете.
Мислим да понекад морате да будете лоше људско биће у једном погледу, да бисте били заиста веома добро и вредно људско биће у неком другом, у неким временима важнијем, погледу. Нисам психопата. Чак сам и прошао кроз психијатријске тестове (због моје затворске казне и пропалих покушаја совјетско-норвешког режима да ме представи као лудака), који су показали да нисам ни близу психопате. Ипак мислим, да човек који мења свет мора да ради, говори и понаша се на начин који ће навести обичне људе да мисле о њему да је луд и психопата. Људи који мењају свет, морају да буду слаба људска бића у неком погледу, или чак већини погледа, да би развили способности које су им потребне да заиста промене свет. Наравно, не мислим да ја сам мењам свет, али нисам једини који је користан због тога што је слабо људско биће у толико погледа, сви ми заједно доприносимо и вучемо већи товар него што бисмо то могли сами.
Локи и Сигин:
Када је реч о Части, морам да кажем да сам се понео нечасно, много пута у животу. Понекад случајно, понекад из кукавичлука, али у већини случајева из чистог незнања. Ако желите, можете да ме критикујете због овога, али шта друго можемо да очекујемо, када сам – као и сви ви остали – одрастао у потпуно болесном друштву, саграђеном и базираном на издаји, кукавичлуку, лажима, глупости и незнању? Да ли цветови расту из сувог пустињског песка? Да ли стабла расту висока, на местима где готово да нема земље? Да ли иједна биљка расте без воде? Ипак, могу да будем поносан на себе, због тога што сам се толико пута понео часно, заправо већину времена, упркос добу у коме сам одрастао и упркос томе што су причали они око мене.
Авај! Сами морамо себе да научимо да се понашамо часно; то морамо да научимо из скривених извора, писаних на заборављеним, понекад и страним језицима. Морамо то да нађемо у трави, док корачамо сами зараслим стазама. Да, имамо наше инстинкте, који нам говоре да нешто није у реду са оним што нам генерације наших родитеља говоре, али ти инстинкти могу само донекле да нам помогну. Ипак, у веома великој мери морамо да научимо како да будемо часни и да се понашамо часно, а то што морамо да урадимо је у конфликту са нашим родитељима, нашим учитељима у школи, свим могућим забављачима и свим предавачима вишег образовања – понекад чак и са нашим вршњацима.
Да смо имали прилику да будемо рођени у друштвима где Част и жеља да се буде частан, пре него себична похлепа, закон и страх од казне, прожимају сваки слој друштва, данас бисмо били другачији. Наша основа би била другачија, наша тела мање пребијена а наши умови мање уплашени; наши духови напреднији, јачи, развијенији и темељнији.
Ако и ви носите знање о својим неуспесима из прошлости, не плашите се; не значи да сте мање вредни или инфериорни у односу на ваше претке; то само значи да сте цвет засађен на сувом песку, стабло засађено на месту где нема довољно земље, биљка која никад није заливана. Уместо тога, будите поносни на вашу способност да пригрлите Част својих предака. Нека вам не буде жао што напредујете толико полако; пливате против струје, кроз вртлог незнања, анти-европског расизма, похлепе, кукавичлука, окрутности, неискрености и мржње! Нека вам не буде жао ако сте прљави; живите у смрдљивој мочвари. Како да не будете?
Можда смо до неког степена изгубљени; можда смо сломљена људска бића, упрошћена, ишчашена и проклета временом у ком живимо и издајом наше родитељске генерације, али не треба да одустанемо; можемо да узмемо наше семе и једноставно осигурамо то да га не засадимо на сувом песку или тамо где има премало земљишта или где је оно суво. Уместо тога можемо да садимо наше семе на добром и плодном паганском земљишту. На нашим одал имањима. У паганској Европи. То ће нам свима користити, чак и онима који умру током овог процеса, јер као што смо ми наши преци, наши наследници су ми.
Оличење зла:
Срушите синагогу која баца сенке широм Европе! Свуците (слободне-) масоне, који из све снаге покушавају да је још више уздигну! Истерајте демона у црној одори, који шири свој злокобан отров унутар наше куће и очистите Европу од свега што не припада овде! Европо, врати нам се; Поносна, Часна, Чиста и Племенита!
Скандинавија је “земља крај мора” (-awiô [новије: -avia]), названа по богу лова Skanþe (генитив: Skanþin), који је у викиншком добу постао богиња (Skaði) и за будућност Европе мислим да треба и њега да славимо, можда посебно њега, у овом смислу. Јер колико знамо Дивљи лов би могао ускоро да почне. Припремите се за њега! HailaR Skanþe – бог лова! HailaR TîwaR – бог рата! HailaR WôðanaR – бог мртвих!
Наши преци, суочени са оним са чим се ми данас суочавамо:
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/
Варг Викернес
За почетак мало музике, да нас уведе у право расположење
…У неком смислу, живот је проба смрти, а смрт је премијера живота. Нећете знати да ли је ваш живот допринео вашој Части или не, све док не умрете, а када умрете, сви догађаји вашег живота ће бити сабијени у тај један тренутак смрти. Нечастан живот може донекле да буде искупљен часном смрћу, а частан живот упрљан нечасном смрћу.
Ôðinn/Woden/Wotan/WôðanaR/Wôþanaz, тј. Хермес:
На много начина, ја нисам превише добро људско биће. Постоји толико ствари које радим лоше, иако тога нисам свестан, мислим да их радим добро а уствари не радим. У многим стварима ми недостаје иницијатива и треба да будем погуран да бих ишао напред. У односу са другима, могу да будем веома нестрпљив и нетолерантан, а да од истих очекујем да буду стрпљиви и толерантни у односу са мном. Засигурно имам дупле стандарде. На све неповољне околности реагујем претерано и агресивно, уствари ја јесам агресиван. “По професији сам параноичан”, што не значи да сам стварно параноик, али се тако понашам; идеолошки нагињем ка томе, да верујем да је свако и свашта на овом свету мој непријатељ, све док се не докаже супротно и доста се трудим да будем спреман да се одбраним од свега и свачега. Верујем у насиље као начин за решавање проблема; знам да је насиље само јако неинтелигентан начин комуникације, али сам превише нестрпљив да покушам да комуницирам са глупим људима, на било који начин; то је губљење мог времена. Често се смејем сопственим шалама. Ужасан сам губитник, у многим случајевима ћу пре да изаберем да варам, него да изгубим. Такође сам и ужасан победник, али само када су у питању појединци који ми се не допадају. Када је то случај, равнам се према следећем правилу: “није најважније да се победи, већ да се губитник понизи”. Не волим друге људе. Чак се може рећи да сам уплашен од других људских бића, посебно ако им се свиђам; једном сам провео целу годину у затворској ћелији, 24 часа дневно, једино сам излазио по вечеру испред врата ћелије, а ипак налазим да је време које сам провео окружен другим затвореницима који су ме волели, причали са мном и мислили да сам кул, најтрауматичније од свег времена проведеног у затвору. Ако ме неко натера, могу да радим скоро све, са свим врстама алата, али све радим прилично лоше. Често својим пуким присуством уништавам електричне предмете. Да, не шалим се; нпр. рачунар ради сасвим добро све док ја не покушам да га користим, у ком случају престаје да ради, све док не одем, када одједном изненада почиње да поново ради. Ово сам у прошлости, на шаљив начин, објашњавао тим да имам “ЕМП –главу”. Стално мислим да је све много горе за мене него за друге; нпр. када моја жена и ја патимо од исте болести, убеђен сам да ја патим више него она, иако имамо потпуно исте симптоме. Такође сам веома досадан када сам болестан; самосажаљив сам и пренемажем се (више волим праве повреде него болести). Превише сам искрен, што наравно значи да могу да будем непријатан и неосећајан према другима, најчешће и јесам такав… и баш ме брига. Више водим рачуна о већој слици него о детаљима; ако невино европско дете убије емигрант, помислим: “Добро! То ће да нам помогне на дуге стазе, због тога што ће више Европљана да отвори очи за окрутности емиграната”. Могу да будем и суров. Када бих пуцао у неког, више бих био забринут о својој стрељачкој репутацији, него за судбину мете.
Мислим да понекад морате да будете лоше људско биће у једном погледу, да бисте били заиста веома добро и вредно људско биће у неком другом, у неким временима важнијем, погледу. Нисам психопата. Чак сам и прошао кроз психијатријске тестове (због моје затворске казне и пропалих покушаја совјетско-норвешког режима да ме представи као лудака), који су показали да нисам ни близу психопате. Ипак мислим, да човек који мења свет мора да ради, говори и понаша се на начин који ће навести обичне људе да мисле о њему да је луд и психопата. Људи који мењају свет, морају да буду слаба људска бића у неком погледу, или чак већини погледа, да би развили способности које су им потребне да заиста промене свет. Наравно, не мислим да ја сам мењам свет, али нисам једини који је користан због тога што је слабо људско биће у толико погледа, сви ми заједно доприносимо и вучемо већи товар него што бисмо то могли сами.
Локи и Сигин:
Када је реч о Части, морам да кажем да сам се понео нечасно, много пута у животу. Понекад случајно, понекад из кукавичлука, али у већини случајева из чистог незнања. Ако желите, можете да ме критикујете због овога, али шта друго можемо да очекујемо, када сам – као и сви ви остали – одрастао у потпуно болесном друштву, саграђеном и базираном на издаји, кукавичлуку, лажима, глупости и незнању? Да ли цветови расту из сувог пустињског песка? Да ли стабла расту висока, на местима где готово да нема земље? Да ли иједна биљка расте без воде? Ипак, могу да будем поносан на себе, због тога што сам се толико пута понео часно, заправо већину времена, упркос добу у коме сам одрастао и упркос томе што су причали они око мене.
Авај! Сами морамо себе да научимо да се понашамо часно; то морамо да научимо из скривених извора, писаних на заборављеним, понекад и страним језицима. Морамо то да нађемо у трави, док корачамо сами зараслим стазама. Да, имамо наше инстинкте, који нам говоре да нешто није у реду са оним што нам генерације наших родитеља говоре, али ти инстинкти могу само донекле да нам помогну. Ипак, у веома великој мери морамо да научимо како да будемо часни и да се понашамо часно, а то што морамо да урадимо је у конфликту са нашим родитељима, нашим учитељима у школи, свим могућим забављачима и свим предавачима вишег образовања – понекад чак и са нашим вршњацима.
Да смо имали прилику да будемо рођени у друштвима где Част и жеља да се буде частан, пре него себична похлепа, закон и страх од казне, прожимају сваки слој друштва, данас бисмо били другачији. Наша основа би била другачија, наша тела мање пребијена а наши умови мање уплашени; наши духови напреднији, јачи, развијенији и темељнији.
Ако и ви носите знање о својим неуспесима из прошлости, не плашите се; не значи да сте мање вредни или инфериорни у односу на ваше претке; то само значи да сте цвет засађен на сувом песку, стабло засађено на месту где нема довољно земље, биљка која никад није заливана. Уместо тога, будите поносни на вашу способност да пригрлите Част својих предака. Нека вам не буде жао што напредујете толико полако; пливате против струје, кроз вртлог незнања, анти-европског расизма, похлепе, кукавичлука, окрутности, неискрености и мржње! Нека вам не буде жао ако сте прљави; живите у смрдљивој мочвари. Како да не будете?
Можда смо до неког степена изгубљени; можда смо сломљена људска бића, упрошћена, ишчашена и проклета временом у ком живимо и издајом наше родитељске генерације, али не треба да одустанемо; можемо да узмемо наше семе и једноставно осигурамо то да га не засадимо на сувом песку или тамо где има премало земљишта или где је оно суво. Уместо тога можемо да садимо наше семе на добром и плодном паганском земљишту. На нашим одал имањима. У паганској Европи. То ће нам свима користити, чак и онима који умру током овог процеса, јер као што смо ми наши преци, наши наследници су ми.
Оличење зла:
Срушите синагогу која баца сенке широм Европе! Свуците (слободне-) масоне, који из све снаге покушавају да је још више уздигну! Истерајте демона у црној одори, који шири свој злокобан отров унутар наше куће и очистите Европу од свега што не припада овде! Европо, врати нам се; Поносна, Часна, Чиста и Племенита!
Скандинавија је “земља крај мора” (-awiô [новије: -avia]), названа по богу лова Skanþe (генитив: Skanþin), који је у викиншком добу постао богиња (Skaði) и за будућност Европе мислим да треба и њега да славимо, можда посебно њега, у овом смислу. Јер колико знамо Дивљи лов би могао ускоро да почне. Припремите се за њега! HailaR Skanþe – бог лова! HailaR TîwaR – бог рата! HailaR WôðanaR – бог мртвих!
Наши преци, суочени са оним са чим се ми данас суочавамо:
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/
Нема коментара:
Постави коментар