О Браниоцима

Варг Викернес

Изворни текст

Сви се можемо сложити да су многи починили грозне злочине у овом нашем свету, али без обзира како гледали на то постоји једна група која се истиче као много криминалнија од осталих, окрутна и ужасна у овом смислу, чак и у поређењу са комунистима (убицама десетина милиона). Да, причам о хришћанству: најгорем уништитељу културе, религије, традиције, људи и раса. Хришћанство је скоро тотално уништило северно-америчке староседеоце и њихову културу а исто тако је изазвало ужасну глад, ратове и уништавања у Африци и Азији. Није било ни мање катастрофално према нашој Европи. У ствари, Хришћанство је било горе за Европу него за било кога другог.

Браниоци Хитлерове Немачке су хапшени, демонизовани, затварани и одузимана су им сва људска права, док се браниоци комунизма и хришћанства масовно ангажују за едукацију деце, да нас забаве путем ТВ и радио емисија и да нам пренесу вести онако како њима одговара. Они су ту зато што раде за истог непријатеља; истог који стоји иза оба од ових алата геноцида.

Данас се Европа буди. У ствари ми се полако будимо све од ренесансе; пагански (европски) идеали и идеје се враћају и поново потпаљују дух живота у Европи. Више не обожавамо смрт и деструкцију; више не планирамо да напустимо ову планету због неког измишљеног и потпуно безначајног „Раја“; више не бринемо само за лично спасење и опроштај за грехове које никад и нисмо починили; више се не затрпавамо самопрезиром и не молимо за опроштај зато што смо Европљани; више се не клањамо неком злом демиургу јеврејског порекла; више не учествујемо у деградацији и деструкцији нас самих и свега што сматрамо драгим. Да, све више и више Европљана се буди и пригруље своју сопствену природу! Све више и више од нас постају комплетна  људска бића; европски духови и умови у европским телима. Ми одбацујемо прљавштину пустињских народа и њихову интернационалну психозу; њихове идеје мешанаца.

Током овог процеса буђења, видимо да међу нама има браниоца хришћанства и других геноцидних алата који су дизајнирани да нас докрајче, откривају се тако што покушавају да нас натерају да опростимо и заборавимо и да наставимо да толеришемо зло у нашем свету.

Да, многи хришћани се такође буде и у теорији они би требали да нам се придруже и одбаце јеврејски јарам, али они то не чине; уместо тога они изналазе оправдања за оданост њиховој јеврејској „религији“. Затварају очи пред реалношћу и тиме настављају да помажу нашим непријатељима – да обезбеде своју будућност у Европи. Они не желе ово да раде. Они не знају да ово раде. Али раде.

Нема оправдања за оно што су хришћани урадили, а и даље раде, Европи – и другима у свету исто тако. Нема оправдања, на овом свету, за оно што су урадили. Нису били ништа друго до деструктивна и геноцидна сила у овом свету, од креације њихове такозване „религије“. Све што добро што је створено и урађено у хришћанском свету, није дошло као последица хришћанства, већ из пркоса хришћанству. Европа није преживела захваљујући хришћанству, већ упркос њему. Сваки добар човек који је хришћанин, није добар због хришћанства, већ упркос њему. Хришћанство је отров овом свету, куга која мучи Земљу, вирус који мучи и убија невине, прљавштина која нас каља и ништа више, у складу са овим и треба да се третира. Креирано је као алат за наше уништење и ништа више од тога.

Драги добри хришћани; ја знам да су многи од вас добри људи, добри до сржи, да желите да чините добро али то не можете јер сте злом оковани од стране ваше злобне јеврејске религије. Где год да кренете, ви носите тај алат смрти са собом. Шта год да урадите, добро и исправно, ви то радите у име тог алата деструкције и тако га ојачавате.

Одбаците га и вратите се Европи! Задржите све добро што сте видели у хришћанству, зато што се све то налази и у Европи; правда, усрдност, закон и витештво, све је преузето из наше старе религије – да би се намамили добри Европљани у злобни хришћански култ. Да би се намамили да постану уништитељи и убице Европе.

Хришћанство није успело, иако су се хришћани трудили да униште Европу и убијали Европљане више од хиљаду година. Европа је још увек овде. Али само за сада. Ово може да се промени и то ускоро – осим ако се Европа пробуди, устане и одбаци јеврејски јарам: феминизам, капитализам, материјализам, „толеранцију“, интернационализам, социјализам, хуманизам, итд., ништа мање и хришћанство.

Нема оправдања за оно што су хришћани урадили Европи и нема оправдања за приврженост било ког Европљанина овом јеврејском култу мржње и смрти, достојног презира.

Европа је паганска. Сви смо ми пагани по крви. Живела Европа! Живела и срећна била!

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Blôð auk Ôðal

Варг Викернес

Изворни текст

Човек је врста животиње и као таквог и треба да га посматрамо. Ако имамо ово на уму, можемо поставити питање; да ли има поларних медведа који живе у Сахари? Шкорпиона на Артику? Зебри у Европи или Америци? Кенгура изван Аустралије? Китова у рекама и језерима? Зашто су вукови већи у Канади него у Европи? Зашто азијски и афрички слонови нису идентични? Одговор на ова питања је да природни закони намећу створењима да живе на одређеном месту и они су прилагођени на специфичан тип живљења на том месту. Не припадају нигде друго; нису прилагођени да живе на другом месту, или ако желите другачије нису створени да живе на другом месту.

Зашто би ово било другачије у случају многих људских врста и раса?

Можете натерати тигра и лава да се паре и добију младунце, али само ако су ове животиње у заточеништву, у кавезу; животиње које су скучене и спутане заједно у ужасно неприродним условима. Слично као и људска бића у градовима. Ипак, младунци неће бити ни тигрови ни лавови, неће припадати нигде. Биће суочени са многим проблемима изазваних укрштањем. Животиње се у природи не паре са животињама које припадају другој раси или врсти осим уколико су апсолутно приморане на то и немају другу алтернативу.
Зашто би човек био другачији?

***

Културе, обичаји и религије, традиције и погледи на свет: они не уобличују и не формирају људска племена. Уместо тога они проистичу из природе људи и раде на томе да их држе у хармонији са њима самима.

На природу ових људи утичу пејзажи, шуме и поља, океани и планински врхови, удолине, фјордови и годишња доба, биље и дрвеће, животиње које живе на истом простору; храна коју једу и ваздух који удишу, температура и влажност ваздуха. Свако племе је током времена постало посебно и добро прилагођено својој околини.

Нека племена су веома слична другима, нека су веома различита од свих других. Неколико њих су јединствена у скоро сваком аспекту.

Племена су утицала једно на друго, углавном кроз размену синова и кћери ради брака, или усвајањем деце освојеног племена, и тиме изазвала укрштање описано у научној религији као „мутација“. Неке групе племена су се развијала изолована од остатка света толкио дуго, да су постала инкомпатибилна са свима осталима. Друге групе племена су толико изукрштане да се не уклапају и не припадају нигде, само лутају Земљом, не иду никуд, без корена и збуњени, љубоморни и пуни мржње према онима који не деле исту судбину. Они нису повезани са природним животом или планетом на којој живе и склони су окретању ка смрти и деструкцији – и креиреању идеја које промовишу обе ове ствари.

***

Свако неискварено племе људи је повезано са својим Одалом (својом земљом, поседом), као што је ум повезан са телом. Оно није намерено да живи на другом месту; оно не може здраво или природно да постоји на другом месту. Племе које се сели са свог Одала ће оставити нешто важно иза себе, биће сиромашније, недостајаће му нешто. Некима ће недостајати отаџбина, биће привучени ка њој и евентуално се вратити кући, али док се ово не догоди биће збуњени и сиромашни; биће племе у паду. На пример Европљани у Америци или Азијати и Африканци у Европи. Понашаће се као животиње заробљене у неприродним условима, најчешће насилно и нерационално. Они не морају да буду лоша људска бића; не морају да буду под-људски олош; не морају да буду трули до сржи, чак и ако се понашају тако. Једноставно нису код куће. Нису тамо где их је природа наменила да буду. Немају повезаност са тлом на коме живе.

***

Није добро да живите на вашем Одалу ако не прихватате законе вашег Одала, ако не прихватате значај ваше природе. Ако сте поларни медвед боље да не покушавате да роните у дубине Артика и да се храните рачићима; уместо тога држите се лова на фоке. Било због стварања или адаптације; поларни медвед је намењен да ради ово.

Моји преци су ловили и сакупљали стотинама хиљада година, у исконској природи Европе. Они су овим обликовани и временом су изражавали своју природу кроз поезију и музику, резбарије у камену и цртеже у пећинама, филозофију и математику, чудесну митологију и живописне пантеоне, прелепе храмове и фантастичне резбарије од дрвета. Све ово је био изражај њиховог јединственог европског ума и духа – њихове јединствене европске крви. Крви и тла.

Зашто бих ја желео нешто што долази са другог места?

Ја сам Европљанин и због тога одбијам сваку идеју и идеал који то нису. Не говорим да су они „безвредна с***а“ или било шта слично, али они једноставно нису за мене и друге Европљане – исто као што пустиња није за поларне медведе. Уместо тога, ја сам пригрлио своју сопствену природу, своју једину природу, као и све што произилази из ње. Одбацити је било би глупо; порицати је било би самоубиство. Исто као што би живот у пустињи био самоубиство за поларног медведа.

Европо пробуди се, пригрли се и поново оживи. Не постоји други пут ка срећи, хармонији, напредку и разноврсности. Европо пробуди се!  HailaR WôðanaR!

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

О Хришћанству

Варг Викернес

Изворни текст

Хришћанство није што је некад било. Почело је као чисто јеврејска секта – ако могу да додам, једна од многих – а завршило је као низ различитих религија. На пример, Марко Аурелије је прогонио ране хришћане из разлога што су постојали докази да су били канибали, да су ритуално убијали невину децу, чак и новорођенчад, и били укључени у друге сличне активности – исто као и други Јевреји у то време.

Хришћанство данас, као и његове варијације, нема много заједничког са очигледно канибалистичким, децоубилачким и на друге начине криминалним хришћанством из аничког периода. Шта се онда десило са њим? Данас нам не говоре ништа о ужасним злочинима раних хришћана или ако их спомену то је само због тога да би објаснили, односно слагали,  какво је оно било.

Исус Христ, како је описано у квази-историји и ако је уопште и постојао, је био побуњеник који се борио против римске окупације Јудеје, па рани хришћани требају да се посматрају у овом светлу. Хришћанство је била секта, али више него ишта било је покрет отпора, који се борио против римске окупације. Активности раних хришћана, у Риму, морају да се посматрају у овом светлу. Они су иницијално користили ужас како би постигли своје циљеве; претње Римљанима да ће бити поједени, киднаповање и ритуално жртвовање новорођенчади итд. Они су били врста сикариуса, ито као и многе друге јеврејске групе у то време.

Да би постале права претња непријатељу, терористичке групе требају чланове, па су рани хришћани почели са регрутацијом; иницијално само међу Јеврејима, а касније и не-јеврејима исто тако. У почетку су они који су хтели да постану чланови морали да буду обрезани али исто тако и да једу људско месо и убију неког невиног – како би се осигурало да нема назад за њих. Да, поступали су слично као мото-банде и Мафија данас; захтева се да почините озбиљно злочиначко дело да бисте постали члан, да би се осигурала ваша верност. У Европи не постоји назад за канибала или убицу детета. Свако ко почини такав злочин биће изгубљен за Европу. Ово нормално и објашњава груб третман раних хришћана; када су разоткривени као такви, били су обезглављивани или бацани лавовима. Наравно да јесу; били су најгори од свих криминалаца; канибали и децо-убице.

У циљу прикључивања не-јевреја овој криминалној секти, морали су нешто да понуде што би им било интересантно. Јудаизам као такав није био интересантан европским не-јеврејима, исто као и борба за Јудеју, па су рани хришћани почели да усвајају различите европско-римске симболе, идеале и обичаје. За почетак сама идеја да је Исус био европски посвећеник, како се сугерише његовом (симболичном) смрћу и ускрсењем из краљевства мртвих; ово је био класичан европски обред иницијације тог времена. Исто тако идеја да је Исус био божански је класична европска идеја. Како је време пролазило, усвајали су све више и више од европске религије, морали су да би успешно придобили Европљане за своју организацију. Исто тако су, из истог разлога, морали да напусте њихов канибализам и убијање деце.

Са европским члановима, рани хришћани су могли да се инфилтрирају у сваку римску институцију, као што знамо на крају су успели то и на највишем нивоу. Победили су у овој борби тада када су успели да поставе једног од својих у царску столицу. Рим је био заувек изгубљен, убрзо затим се распао и срушио.

Чули смо да је „варварска“ инвазија изазвала пад Рима, али истина је да је он био труо изнутра, захваљујући раду раних хришћана који су чинили све како би уништили Римско царство; ширећи ужас, порнографију и друге перверзије, ширећи ропство, ширећи зеленаштво итд. Ако је постојала нека подривачка активност или посао, рани хришћани су били ту, тешко умешани. „Варварска инвазија“ је дошла само због тога што су други народи Европе, још увек неокаљани хришћанством, видели у шта се Рим претворио када је био изложен раном хришћанству и желели су да се одбране од тога – исто као што су Скандинавци урадили стотинама година касније, током викиншког доба, када се ширила хришћанска духовна куга.

Хришћанство се ширило – као што су се „варвари“ и плашили – и натерало и остатак Европе да иструли изнутра. Опустошило је једну по једну европску културу, баш као духовна црна смрт. Последња која је пала била је литванска култура, у 14-том веку, или ако желите култура Самија у 18-том и 19-том веку.

Хришћанство се страховито променило током година због тога што је морало да усваја обичаје људи које је желело да уништи. Да то није радило не би имало изгледа за успех. Да није усвојило пагански морал, обичаје, обреде и традиције било би осуђено на неуспех. Тако је и радило, па данас имамо хришћанство са скоро искључиво паганским садржајем и само веома малим делом јудаизма. Европски обичаји су се ненамерно сачували у хришћанству, више него што су уништени од стране њега. У том смислу хришћанство није успело; још увек смо Европљани који славе европске празнике. Јулу (прим.прев. Божић). Ноћ вештица. Ускрс. Који год вам падне на памет; све су то европски празници. Јеврејска ненаколоност данашњем хришћанству није због његовог порекла, већ због тога у шта се претворило. Није постало оно што су намеравали. Нису успели.

Иако хришћанство није оно што је требало да буде, још увек представља интернационализам и претњу свој различитоси на овој планети. Због свог порекла још увек се користи за уништење не-јеврејских култура.

Могуће је да јевреји и муслимани, као и остали, оду кући, али једини начин да потпуно уклонимо хришћанство из Европе је да се једноставно побринемо да будуће генерације буду подигнуте као прави Европљани. Када и последњи хришћанин умре, од старости, умреће и хришћанство и његов негативан утицај на Европу. Бићемо поново слободни. Здрави. Цели.

 Срећни. Баш као што смо били.  HailaR WôðanaR!

NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Успон

Варг Викернес

Изворни текст

Једном давно, европски човек је био јак човек; у сваком смислу. Проблеми као што су алергија, астма, лоши зуби, гојазност, слаба чулна опажања и друге болести које муче савременог човека, једва да су постојале. Ако уопште и јесу.

Разлог за ово је тај што је исхрана ловца-сакупљача била богата и разноврсна, нудила је и његовом уму и његовом телу све што је потребно, храна је била без конзерванаса, вештачких боја и пестицида. Оно што је јео је било свеже, зрело убрано и самим тим богато витаминима и минералима. Храна није брана пре времена само да би била транспортована хиљаду миља далеко, у контејнерима, вештачки одржавана током складиштења, док чека да буде достављена локалној продавници. Оваквој храни недостаје већина витамина коју би имала да је расла природно.

Још један разлог за ово је тај да су закони природе поштовани, слабим новорођенчадима је било дозвољено да умру, уместо да им буде помагано од стране медицине да могу да преживе довољно дуго да могу да се репродукују – и  тако својом слабом природом смање просечан квалитет групе. И јаки су умирали исто, као што су и неки слаби преживљавали, али генерално висок биолошки квалитет је био одржаван, вероватно чак и растао.

Постоји још један разлог; жива коју је древни човек удисао или конзумирао била је избацивана кроз његов дигестивни систем у коме је била издвојена и одбачена, никаква количина живе му није била директно убризгавана у крвни систем у форми „вакцина“. Тако имуни систем древног човека, није био нападнут и сломљен у првих пар месеци након рођења. Остајао је здрав, његов имуни систем је био нетекнут. Ретко му је цурео нос као детету. Ретко је имао упалу уха или плућа. Ретко је имо алергије или друге аутоимуне проблеме. Ретко је имао астму. Ретко је имао менталне болести. Није хватао сваки вирус који би пролетео, а и када би га ухватио, није остајао болестан недељама, као што је најчешће модеран човек.

***

Европски човек каменог доба је био фантастичан; просечан човек каменог доба могао је да баци дрвено копље 110 метара или више; ради поређења модеран светски рекорд у бацању копља је 98,48 метара. Просечан човек каменог доба је могао да трчи 37 км на час, бос по песку, док је светски рекорд модерног човека 42 км на час, у спортској дворани у  патикама за трчање. Када би човек каменог доба имао исте услове, претпоставља се да би могао да трчи 45 км на час. Просечан човек.

У бронзаном и гвозденом добу, европски човек је и даље био фантастичан; римске легије су пешачиле и по 60 км дневно, носећи опрему која је била тешка преко пола њихове сопствене тежине. Атина је била у стању да упосли 30.000 веслача који су превазилазили модерне веслаче по снази и брзини.

Када би неко од нас, чак и савремени олимпијски шампион, могао да путује назад кроз време, био би виђен као безвредни шоња, под-људски дегенерик, слабић који не заслужује да живи.

Они би били у праву да мисле тако.

Шта се онда десило са Европом? Одговор је веома једноставан: Хришћанство. Да, мала секта у Римском царству, познати као „рани хришћани“, натерали су Европу да трули изнутра и временом растргли све што нас је чинило добрим, јаким, светлим и лепим. Наше путовање, које је почело упознавањем хришћанства, није било вожња по неравном путу или незгодна шетња, већ пре слободан пад у злослутан понор – и још увек падамо, вучени на доле свим врстама отрова: феминизмом, либерализмом, интернационализмом, хуманизмом, капитализмом, комунизмом, социјализмом, нихилизмом и другим дериватима изворне менталне куге, који су сви направљени са сврхом да нас натерају на падамо брже и јаче. Ускоро ћемо ударити о камено дно и престати да будемо Европљани. Претворићемо се у неку врсту дегенерисаних створења, неспособних да преживе без лекова, неспособних да се репродукују без медицинске помоћи, који не могу да живе без озбиљних здравствених проблема, од почетка до краја живота.

Будући Европљанин, насликао Роберт Ленкиевич:

Зашто би неко желео овакву будућност за себе или своју децу?

Ја нисам као моји преци, ни у телу ни у уму, али сам изабрао да одбацим вео који је стављен пред моје очи, па могу и желим да видим златне таблице у трави, остављене ту од наших предака. Скупљам их и радећи то оживљавам Европу у себи. Позивам вас да радите исто.

Хришћанство и његови деривати су нам наметани током две хиљаде година, силом и преваром, обманом и издајом, али Европа је у нашој крви и све време је била. Дозволите јој да се пробуди и превлада, дозволите јој да ојача и да се врати и она ће отерати сву таму нашег света. Као што сунчеви зраци протерују ноћ.  HailaR WôðanaR!

Европа:

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

О Екстремизму и Екстремистима

Варг Викернес

Изворни текст

Уврежено је мишљење данас да су људи попут мене екстремисти, а говоре нам наравно да је екстремизам опасан! Терају већину од нас да верујемо да су узрок скоро свих проблема данашњег света екстремисти попут мене. Ако ништа друго бар нас треба лишити права да изразимо иједан од наших одвратних, екстремних ставова…

Како ја гледам на то, ја нисам екстремиста. Када дајете све од себе да сачувате традиционалне вредности, обичаје, традиције, обреде и религију, то уопште није екстремно. Када се борите за опстанак свог континента и популације његових староседеоца, то уопште није екстремно. У ствари је много више екстремно не пружати отпор када је све што је вредно у вашем друштву под директном претњом да буде уништено и уклоњено. Оно што људи као ја представљају је умерено и нормално колико год је могуће у овој ситуацији. Током историје човечанства 99% свих људи је делило мој поглед на свет, 99% времена.

Ја верујем да је екстремно мислити да су геј бракови у реду или да је хомосексуалност савршено нормална. Верујем да је екстремно мислити да мушкарац треба да обавља посао жене а жена мушкарца. Верујем да је екстремно мислити да твоја сопствена биолошка група треба да буде хибиридизована, до толиког степена да престане да постоји. Верујем да је екстремно мислити да странци желе теби и твом народу све најбоље и да неће фаворизовати свој народ на штету твог. Верујем да је екстремно толерисати масовну имиграцију у твоју земљу и не мање масовну имиграцију људи са разних континената који су следбеници религије која јасно проповеда да је дужност њених следбеника да или да те конвертују у њихову религију или да те убију ако не успеју то. Верујем да је екстремно дозволити странцима да дођу у вашу земљу и силују ваше жене и после тога што су урадили, остану у њој. Верујем да је екстремно дозволити ционистима и интернационалистима да уништавају твоју културу, дозволити да забављају твоју децу лажима, дозволити да гаје расизам према твом народу у твојој сопственој отаџбини. Верујем да је екстремно веровати у богове са других континената. Верујем да је екстремно дозволити банкарима да праве робове од тебе и твоје деце, користећи банкарски систем да би ово постигли. Верујем да екстремно дозволити фармацеутској индустрији да трује твоју децу са „вакцинама“ које садрже живу, коју директно убризгавају у крвни систем твоје нејачи. Верујем да је екстремно дозволити држави да преузме већину образовања и узгајања твоје деце! Ти си екстремиста! Како се ти усуђујеш да мене називаш екстремистом?

Да, екстремизам је опасан! Како ја видим, екстремисти су, исто као и они који су на власти данас, луди и потпуно опасни! Толико су опасни јер су они и њихова геноцидна анти-европска политика, разлог што смо од господара Европе дошли до ситуације да се суочавамо са изумирањем на сопственом континенту за само 70 година отприлике.

Драги пријатељи и пролазници, а и драги земљаци испраних мозгова; молим вас, узмите мало времена и размислите о свему овоме поново! Молим вас придружите нам се у нашој борби за враћање у нормално стање, враћање традиционалном, здравом и одрживом начину живота. Ми нисмо ти који су екстремисти. Ми смо само они који су исклизнули кроз њихове, крвљу умрљане прсте, када су зграбили наше нације за врат да их угуше – и ми смо одолели тим екстремистима.

Ја видим ове екстремисте као добар пример опасности по наш свет;

 

  

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Тероризам у Француској, VI део

Варг Викернес

Изворни текст

Све се наизглед враћа у нормалу. После прошлонедељне забуне, када су неколико дана промовисали  ThuleanPerspective.com више него што бих ја могао за 100 година оптуживајући ме за свакакве ствари, медији ће да наставе да игноришу блог. Видећемо мање посетиоца на сајту него прошле недеље, али неки нови – који су постали свесни да постоји – ће ипак остати. Све у свему, велики број Европљана је постао свестан неправде и других мана њиховог система , исто тако и глупости појединих актера истих система. Мислим да са сигурношћу можемо да тврдимо да су непријатељи моје идеологије и религије отворили ватру на мене али су погођени рикошетом њиховог сопственог оружја. Остао сам неогребан. Заправо сада имам већи кредибилитет и већу групу читаоца. Са њиховим чином терора против моје фамилије, само су учврстили и можда чак и  доказали моје поенте.

„Несвесна срца никад не освајају лепе даме.“ (европска пословица)

 Презентована у медијима као француски нео-нацистички терориста

Наслов ове серије постова је „Тероризам у Француској“ и он се наравно не односи на њихове оптужбе изнете против моје жене и мене нити на медијску причу о тероризму. Све време се односио на њихов чин тероризма. На њихов тероризам. Зар нису напали моју фамилију са тероризмом, (зло-) употребљавајући полицију да би ме изложили правом насиљу: пуцано је на наша улазна врата, прозори су разбијени, викали су и уперавали пушке у нас, (наговештавајући „руке у вис или ћемо пуцати у вас из наших пушака“), оружано нарушавање приватности од стране маскираних људи, излагање медијским лешинарима, везивање лисицама испред деце, затварање без икаквих доказа, итд.; само због тога што сам износио своје, политички некоректно мишљење, на интернету. Зар све ово није тероризам када знамо да нису имали прави разлог да то ураде?

„Оног ко постане овца појешће вук.“ (европска пословица)

Ипак, они нису само напали моју фамилију. Нису само нас покушали да застраше средствима насиља; хтели су да направе пример за вас остале. Хтели су све да нас застраше. Њихова порука је јасна: „Изражавајте ваша политички некоректна мишљења јавно и ви ћете патити.“ Сви националисти, негде тамо, требали би да се покрију и сакрију у страху. И да буду тихи. Они желе тоталну контролу, сваког ума и сваког тела на овој планети.

„Многи имају и превише али нико нема довољно.“ (европска пословица)

 Наравно, када сам постао свестан закона у Француској, по којима имаш право да изразиш политичко мишљење само ако је у складу са малобројном елитом која је на власти, исто важи и за довођење у питање важеће историје, склонио сам доста мојих постова, да бих их преправио и направио легалним. После сам ипак одлучио да уместо тога напишем нове постове. Како год, све ово значи да ћу морати да се реформулишем и изражавам се на другачији начин.

 „Најслепљи је онај који не жели да види.“ (европска пословица)

Ово ни на који начин не одузима моју вољу или способност да разоткривам непријатеље Европе, изражавам своје мишљење или просветљујем друге Европљане, и остале исто, не само у погледу наше разнобојне европске културе већ и у погледу ужасне реалности пост–паганске Европе.

„Историја је скуп лажи око којих су се људи сложили.“ (Наполеон Бонапарта)

Европски националисти су крвљу и духом везани за наше свето Европско тло, као што је ум човеков повезан са његовим телом. Чак и они који не живе у Европи снажно осећају ову конекцију. Ово веза је нераскидива. Можете је потиснути, али она ће увек бити ту, као жар испод пепела, који чека да постане беснећа ватра поново. Потрошите много на потискивање наше европске природе, са  свим ометањима, димним завесама и лажима, али све што треба да је пробудимо поново је да ставимо пар гранчица и нешто сувог дрвета на жар и он ће се претворити у моћну ломачу, горућу, топлу која осветљава и просветљава наш свет.

„Сродна деца се најбоље играју међусобно.“ (европска пословица)

Ми немамо потребе да користимо насиље да би остварили своје циљеве и свакако не саветујем никога да то проба, што више ви прибегавате насиљу и терору – интернационалисти и ционисти – лакше је за нас да реанимирамо европски колективни дух. Ми, такозвани расисти и „анти-семити“ представљамо не мржњу и презир за друге, већ љубав према различитостима и поштовање за друге. За разлику од вас ми не покушавамо да претворимо ову планету у „глобално село“, уништавајући све различитости кроз колонијализам, комерцијални империјализам и претварање човечанства у универзалну, испрану сиву масу (потрошачких дужничких робова). Уместо тога ми поштујемо свако племе и народ и боримо се за њихово право да имају своју културу, језик, религију, традицију и домовину и да гаје све наведено без наметања и гоњења од стране других. Афрички староседеоци, амерички староседеоци, азијски староседеоци и аустралијски староседеоци, да, али исто тако и европски староседеоци.

„Најглувљи је онај који не жели да чује“ (европска пословица)

 „Ми нисмо наследили Европу од наших предака; ми смо је позајмили од наше деце.“ (европска пословица)

NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Тероризам у Француској, V део

Варг Викернес

Изворни текст

Постоји једно питање на које очигледно не знате одговор; зашто су тачно ухапсили моју трудну жену и мене под сумњом за тероризам?

Можемо широко да спекулишемо око овога али истина је да ја знам зашто су ово урадили. Они су ми рекли да су нас ухапсили зато што им је „неко“ рекао да сам ја био један од оних несрећних 500+ прималаца „манифеста“ Ционисте, Масона и Хришћанина, масовног-убице Андреаса Б. Брејвика, који су га примили пре његовог страшног, кукавичког злочина против анти-ционистичке социјалистичке омладине на Утоји. Француским полицајцима је било речено да је адреса на коју је примљен манифест wolfschanze, била моја имејл адреса. Према полицији, само ово (лажно) сазнање довело је до хапшења. Хм… Питам се ко им је ово рекао и зашто?

Увек можете рећи да је куповина три малокалибарске пушке (две 22 ЛР и једне 222 Ремингтон ) и сачмаре са дванеаст пуњења, од стране моје жене изазвала сумњу, али ако је тако онда би и цела рурална Француска требала да буде под сумњом, због тога што овде где ми живимо скоро свако има овакве пушке. Неко има једну, две мање од нас, сигурно, али ипак неко и једну, две више. Ако ико мисли да терористи планирају да у акцијама користе легално набављене и регистроване сачмаре и малокалибарске спортске или ловачке пушке, седме или пете категорије, онда тај није полицајац, већ вероватно потпада под неку другу, мање ласкаву категорију.

Поред овога што сам већ рекао, никад нисам видео европску фамилију, оца, трудну мајку и троје мале деце, да су некада починили било какав акт тероризма, било где.

Моја криминална прошлост је исто наведена као аргумент у корист хапшења, али да ли неко може да ми каже где је веза између убиства перверзног само-прокламованог убице у самоодбрани, зато што је хтео да те мучи до смрти и тероризма? Чак и да верујете у контрадикторне лажи „норвешких“ власти када тврде да сам се возио скоро 550 км и убио човека без доброг разлога (да, ово је званична оптужба совјетског спрдалачког суда у Ослу), морате да разумете да је корак од „убиства“ човека до тероризма веома, веома дуг и свакако редак.

(Могу само кратко да додам да они нису хтели да признају да сам деловао из самоодбране због тога што би им то уништило цео случај против мене, најпопуларинјег и најнепопуларнијег дисидента у Норвешкој у то време, али пошто нису могли да нађу ниједан разуман разлог за убиство, само су утврдили да сам га убио без доброг разлога. Зашто да не? У сваком случају, нико из „норвешке“ штампе никад није ово довео у питање. Исто тако су тврдили да сам избо човека 21 (23?) пута, а у реалности сам га убио малим џепним ножићем, који сам извукао само зато што је он покушао да посегне за (великим) ножем и убоде ме. Вероватно је већина ових рана резултат убода стаклених делова разбијене лампе на које је у једном тренутку пао, носећи само доњи веш у коме је касније и шетао около. Једна од наведених „убодних рана“ које сам ја направио је нађена на његовом табану. Добродошли у совјетску Норвешку.)

Озбиљно сумњам да ме је полиција видела као претњу због тога што сам убио човека пре 20 година – без обзира на разлог.

Коначно, спекулације везане за то да смо ухапшени јер сам охрабривао на побуну су исто тако чисто ђубре, због тога што сам у истом посту а и у  коментарима на мом блогу нагласио да никад не смемо да прекршимо закон и увек делујемо у оквирима закона наших земаља. „Никад не чините ништа илегално“, што сам често говорио је у великом конфликту са тероризмом.

Француске власти, како су рекла нама и нашим адвокатима, да су нас ухапсиле само због (лажне) везе са Брејвиком, особом са којом се снажно не слажемо по свим фундаменталним питањима. Особом коју сам више пута јавно нападао због његових кукавичких злочина, зато што презирем све иза чега он стоји и шта он представља.

Реци ми Француско, зашто се ово стварно догодило?

Моја француска жена је ухапшена, стидљива, 155 цм висока, трудна, плаве косе са три мала детета и без криминалног досијеа. Углавно су јој постављали питања која се тичу мене и мојих активности, зашто онда није позвана као сведок уместо? Реците ми то…

Одрастао сам и већину свог живота провео у совјетској Норвешкој, званој НДР (Норвешка Демократска Република), па ми нису страна злобна, политичка угњетавања, тоталитаризам, екстремизам, гоњење и терор грађана дисидената од стране државе; да ли је можда ово разлог што се толико осећам као код куће, овде у вашој новој Француској?

Совјетска Норвешка; пре свега и углавном совјетска:  

Француска које се сећам и обожавам:

Видите Тероризам у Француској, I део  овде.

Видите Тероризам у Француској, II део  овде.

Видите Тероризам у Француској, III део  овде.

Видите Тероризам у Француској, IV део  овде.

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Тероризам у Француској, IV део

Варг Викернес

Изворни текст

Право пријатељство једино може да се искује у конфликтним ситуацијама. Говорио сам ово и  раније, још увек верујем да је то истина. Када ствари крену по злу, кукавице и издајице ће се разбежати, побећи и сакрити се и оставити вас да се сами борите против непријатеља. Ово можемо видети за време рата али и у свим другим врстама конфликата; вербалне расправе, туче песницама и исто тако правним гоњењима. Право другарство се кује само тада када ствари крену по злу и они који не побегну да спасу сопствену кожу остају и знају да могу да верују једни другима.

 „Многи су волели издају, нико издајника.“ (европска пословица)

Ове недеље, Мари и ја смо били у невољи; прогањани од стране полиције без доброг разлога, стављени у ћелије и злобно нападани од стране медија. Нека људска створења, ниједно од њих наши пријатељи, су се придружила медијском хору који је завијао њихову песму вредну сваког презира, када су избљували напоље своју мржњу и пљунули на нас својим отровним језицима.

„Незаслужена увреда не гризе много“ (европска пословица)

После свега, срећан сам да кажем, да смо Мари и ја, иако смо сигурно видели понешто непријатељства прошле недеље, били засути подршком са свих страна. Од породице, од пријатеља, од познаника, од комплетних странаца, чак и од појединаца којима смо се пре само дивили из даљине. Видели смо толико храбрости и правог пријатељства у људима око нас. Веома смо дирнути свиме овиме и веома захвални, желимо да искажемо нашу захвалност свима вама. Добили смо буквално стотине мејлова, са понудама сваке врсте подршке, од економске до моралне. Исто тако смо веома охрабрени чињеницом да су многи, који нису били наши пријатељи раније, стали уз нас на линију ватре, такорећи, када је температура била највиша, да нас заштите; тражећи од нас само то да им буде дозвољено да се боре за правду и морал, уз нас. Много вам хвала.

„Свако треба да оде кад је позван код пријатеља који је срећан, али и непозван када има проблеме.“ (европска пословица)

Онима који су нам нудили економску помоћ или нам предлагали да дозволимо да нам други донирају новац, хвала вам много али не хвала. Веома сте љубазни и неизмерно смо вам захвални. Наравно да смо претрпели економску штету због свега овога али желимо да изнесемо овај терет сами. Терет сазнања да би други били оптерећени због нас је тежи него сам терет економског губитка. Мислимо и надамо се да ћемо моћи да се снађемо.

„Од претрпљене штете постајеш мудрији, али не и богатији.“ (европска последица)

Онима који су наручили ForeBears ДВД, од стране моје жене сам замољен да кажем да ће наруџбине бити послате, само ће требати мало више времена него обично, због наше садашње ситуације. Она је примила огромну количину наруџбина, много више него обично, али истовремено морамо да средимо и очистимо кућу и поправимо врата после полицијског упада. Ходамо у обући унутар куће због тога што су мали парчићи стакла посвуда, чак и на горњем спрату и чак после неколико усисавања. Због новинарске опсаде, тренутно нисмо у могућности да на миру избацимо крш и гомиле сломљеног стакла из наше дневне собе. Надамо се да ће све бити завршено пре него што се деца врате.

„Боље да патиш због истине него да будеш награђен због лажи.“ (европска пословица)

На сву срећу, пошто смо сурвивалисти, не недостају нам ни вода ни храна нити било шта друго и можемо да изаберемо да се не показујемо индивидуама са камерама испред и волео бих да ово искористим као пример колико је важно бити спреман за сваку врсту тешке ситуације у којој можете да се нађете. Ако сте сурвивалиста мање ћете трпети, понекад уопште не, у ситуацијама које могу да буду тешке за остале који то нису. Није све што вам је неопходно за опстанак лако наћи у природи и могуће предвидети.

„На мирној води сваки брод има доброг капетана.“ (европска пословица)

Хвала вам свима, још једном, на вашој подршци. Покушаћемо да се одужимо сваком од вас понаособ, али надам се да ћете разумети ако не будемо били у могућности, барем не у најскорије време.

„Нисмо наследили Европу од наших предака, позајмили смо је од наше деце.“ (европска пословица)

Видите Тероризам у Француској, I део  овде.

Видите Тероризам у Француској, II део  овде.

Видите Тероризам у Француској, III део  овде.

Видите Тероризам у Француској, V део  овде.

NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.

Превео Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Тероризам у Француској, III део

Варг Викернес

Изворни текст

Следећег дана испитивање је почело нормално, око 8:00, и предмет се веома тицао политике и постојала је очигледна намера припреме потенцијалног правног гоњења, базираног на мојим могућим преступима у постовима на ThuleanPerspective.com, који нису у складу са француским забранама изношења политичких мишљења. Касније исог дана, судија је желео више одговора и разјашњења у вези са питањима на која сам одговорио раније тог и два претходна дана, желео је да полиција добије тачнију слику о свему.

Адвокат ми је, на крају тог дана, рекао да ћу највероватније бити пребачен у Париз, на посебно место посвећено оваквим предметима. Пошто су ме вратили у ћелију почео сам ментално да се спремам за још једну дугу и тешку битку против свих изгледа, у непријатељском систему, који хоће да ме казни не би ли заплашио мене и остале да не причају против „елите“. Политички злочин. Казна због изражавања мог мишљења и објављивања моје забринутости за будућност.

Убрзо после тога, прошло је можда 20 или 30 минута, један од истражитеља се вратио у ћелију и рекао ми је да је судија прегледао резултате испитивања и да могу да идем кући. Али добио сам још 48 сати задржавања а прошло је тек 10 од тих 48! Како је то могуће? Добро, дао сам своје објашњење које је било сасвим у реду и могу само тако да одем. Тако лако. Поново сам се суочио са културним шоком, суочен са ситничавим полицијским истражитељима у Норвешкој, који никад нису ослободили никог пре последњег минута, без обзира на све, и који су увек покушавали да те држе закључаног колико год је могуће дуже од одређеног. Они би ме држали бар тих 48 сати! Не, истрага је завршена и могу да се вратим кући… у реду, као Норвежанин стварно нисам очекивао ово али наравно нисам се расправљао и… кренули смо.

Исти тим специјалаца који ме је хапсио, добио је задатак да ме врати кући, овог пута у цивилној одећи али још увек са ски маскама на лицима. Још увек су били изузетно ауторитативни, професионални и такорећи  јасни и напустили смо полицијску станицу возећи се кроз групу фотографа и репортера, који су морали да буду физички одгурнути са пута да би направили места за кола да прођу. Неко време су наставили да трче за колима, покушавајући да направе снимак који могу да искористе. Драги Пагански Боже! Било ме је срамота што сам исте врсте као ови појединци; каква ужасна група људи! (Да, моја жена ме је доста ограничила овде. Ово није оно што сам првобитно хтео да кажем о њима…)

Током вожње ка кући, полицајаци се нису понашали мање професионално него пре, обраћајући пажњу на гонитеље (тј. новинаре) рутински говорећи један другоме шта виде. „Десно је чисто“. „Лево је чисто“. „Пажња! Фолксваген“ када је Фолксваген кренуо са паркинга после нашег проласка покрај њега, итд. Како сам возач Ладе Ниве, уверавам вас да је пут од Бривеа да моје куће сигурно трајао много краће него што обично траје.

Питали су ме где желим да ме одбаце, због тога што новинари опседају моје имање и ја сам им рекао да идемо да стазице иза оближњег шумарка. Одбацили су ме дотле и придружили ми се у мом пешачењу до куће. Објаснио сам им како планирам да уђем у башту а они су ми рекли да морају да се увере да сам ушао, пре него што оду. Праћен њиховим погледима , приближио сам се кући и када сам ушао у башту подигао сам палац у вис (прим. прев. у смислу да је све у реду). Ситуација је била помало бизарна. Четворица добро грађених и јаких младих људи, носећи ски меске и бојне рукавице али у мајцама, само стоје ту испод дрвета. Да сам сусрео такву групу док шетам са децом кроз шуму, био бих веома забринут. Размишљао сам о старој гопођи коју сам видео неколико пута на тој стази и надао се да није пошла у шетњу баш то вече…

Задњи улаз је био закључан па сам морао да дођем до предњег, али сам прво погледао да ли има неког тамо. „Обала је била чиста“ па сам отворио предња врата, која су остављена откључана (!?) и када сам затворио врата за собом, видео сам кроз прозор фотографа како прави снимке.

Репортерска руља, која је била испред полицијске станице у Бриву, почела је да се појављује, један за другим, и кренули су да сликју све. Гаражу. Кућу. Кола. Дрво у башти. Прозоре. Кола поново. Кола из другог угла. Итд. Поново и поново. Трајало је сатима. Зашто? Зашто би њиховим читаоцима или гледаоцима или коме већ, из било ког разлога, били интересантни ови мотиви?

Сва кола су била остављена откључана, на отвореном, у нашем дворишту. Једна су извезена из гараже а на другима је покривач био склоњен. Била су комплетно изложена репортерским објективима. Зашто?

Да бих зауставио нарушавање моје приватности са њихове стране, изашао сам, скривен, да увезем ауто у гаражу и покријем други. Камерман је полудео и почео је да трчи около, као лудак и све да слика.

Веома рано, следећег јутра, склонио сам и трећа кола са пута, са друге стране куће, али репортери – мало каснећи – незаконито су упали на комшијино имање и наставили да сликају, са комшијиног приватног власништва. Да, прекршили су закон само да би могли да наставе да сликају исти ауто који су сликали претходног дана… какава улов! „Сада је ауто под дрветом, иза угла куће! Ууууу!

Жалим их. Не могу да буду врло поносни на себе.

Ова фотографију сам сликао овог јутра, 20. јула 2013 године. „Све се враћа, све се плаћа“.

 

Затамњења лица и регистарских таблица (аматерско и брзо) сам урадио користећи Paint, због закона о приватности овде у Француској, које бар ја поштујем.

Ја сам сурвивалиста, па ако хоћу да останем ван њиховог погледа могу то и да урадим – буквално годинама. Узели су женине пушке али не и резерве хране и воде. Питам се да ли ТВ станице и новинске куће могу себи да приуште да држе своје репортере, овде у Француској, још дуго – или да ли су вољни да наставе све ово само да би добили још слика нашег власништва и имања. Они већ представљају сервисе који су у реалности постали сувишни. Ми имамо интернет и више нам нисте потребни. Збогом.

Видите Тероризам у Француској, I део  овде.

Видите Тероризам у Француској, II део  овде.

Видите Тероризам у Француској, IV део  овде.

NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Тероризам у Француској, II део

Варг Викернес

Изворни текст

Нажалост, био сам у притвору и раније. Заправо неколико пута. Све у свему месец дана укупно. Није уопште удобно. Само лежиш тамо, неки пут и данима, у екстремним случајевима и недељама, пре него што те пребаце у нормалан затвор и нормалну ћелију где треба да проведеш недељу или две у притвору, чекајући суђење.

У Француској ми је било допуштено да причам са адвокатом изненађујуће брзо. Он ми је рекао да сам ухапшен због „тероризма“, али изгледа да немају доказе ни било шта слично па је претпоставио да је то урађено само како би добили више времена и више легалних права везаних за наш третман.

Када ништа нису нашли у нашој изнајмљеној кући или на нашем имању што би сугерисало да моја жена и ја имамо криминалне планове, једино што им је остало било је да покушају да нас такорећи „ухвате“ да сами себе причом убацимо у невољу. Само што је изгледало да нису превише заинтересовани да нас „ухвате“. Уместо тога покушавали су да расчисте ствар. Био сам шокиран! Имајући искуства са гомилом разбојника који су познати као Норвешка криминална полиција, који нису марили за било шта друго осим да ухапсе мене и све друге без обзира на све, сада сам причао са полицајцима који су стварно радили свој посао, баш као што и нормални људи очекују и како би требало да раде. Без лажних изјава. Без намештених доказа. Без подметања илегалних предмета на наше имање. Без покушаја да изврну све што кажем тако да испаднем покварен до сржи. Без намерног погрешног схватања свега што кажем. Без покушаја да окрену Мари и мене једно против другог. Ништа, ако занемаримо неспоразум око тога шта је конфисковано и ко је био присутан када је то рађено. У исто време, локални полицајаци у Бривеу, су се понашали примерно исто тако, сви они, све време. Били су љубазни и професионални. Без урликања вулгарности ухапшеном. Без претећег понашања. Без подцењивачких осмеха или излагања поругама. Без злоупотребе моћи. Уф! Француска је стварно другачија. У том тренутку осетио сам се помало осрамоћен зато што сам Норвежанин. Можда цивилизација ипак није стигла у Норвешку, још увек.

Све је рашчишчено и веома брзо је решено да моја жена и ја нисмо имали никакве терористичке планове. Међутим, агенти из Француске унутрашње службе безбедности су радили према наређењима „са врха“ како су ми рекли, па су морали да нађу нешто што би оправдало наше хапшење, које је очигледно наређено „са врха“ и почели су да праве друге оптужнице против нас. Рецимо да ли смо одговарајући родитељи? Постављено ми је питање о камуфлажној одећи мога сина, стрељаштву и коришћења мача од стране моје ћерке на фотографијама на мом блогу.

Да ли је ово војна обука и политичка индокринација мог најстаријег сина?

Да ли је ово војна обука или политичка индокринација моје двогодишње ћерке?

Не?…У реду. Нисам имао појма о томе шта је пролазило кроз њихове главе приликом постављања ових питања, бар нису инсистирали да је ово била војна обука или политичка индокринација било које врсте. Дечаци воле да се играју са пиштољима играчкама у камуфлажним униформама. Дечаци воле дрвене штитове и мачеве. Воле да се играју скривања ( а камуфлажна одећа је добра за то). Дечаци воле лук и стреле, и ја сам када сам био мали. Мала двогодишња девојчица се игра са дрвеним мачем свог старијег брата. Не, то није војна обука или испирање мозга деце. То није политичка индокринација. То је савршено нормално.

„Човек на врху“, политичар наравно, ипак је хтео да ме ухвати због нечега. Нису откривени терористички планови првих 24 сата? Није откривена зла нацистичка индокринација деце после првих 48 сати? Merde! Морали су да нађу нешто друго да ми прикаче и тако продуже притвор за још 48 сати. Ипак, моја трудна жена је пуштена из притвора и успешно прошверцована напоље од стране Француске унутрашње службе безбедности, поред хорде новинара који су направили камп испред полицијске станице.

Видите Тероризам у Француској, I део  овде.

Видите Тероризам у Француској, III део  овде.

NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.

Превео са енглеског Александар Маслар

Тероризам у Француској, I део

Варг Викернес

Изворни текст

У уторак сам се пробудио нешто раније него обично. Обично устанем због тога што пас мора да врши нужду на нашем травњаку, око 7, али овог јутра пробудио ме је галсан прасак. Мање-више, скочио сам са кревета и видео да неко проваљује у нашу кућу. Добро је да сам моментално видео да је у питању полиција па нисам посегао за било каквим одбрамбеним средством, уместо тога сам дигао руке у вис и сачекао да полиција уђе. „То је само полиција“. Моја друга мисао је била: „Шта они траже овде? Да ли је могуће да разбијају цео улазни део само због мог блога?“. Нисам био сигуран да ли пуцају или само разбијају наш дневни боравак. После укупно три експлозије (за које се касније испоставило да су били пуцњи) и пуно ломљаве стакла и оквира врата, ушли су.

Моја трудна жена, несвесна још увек да се ради о полицији, покушала је да прекрије својим телом нашег најмлађег сина и – рекла ми је касније – хтела да дохвати своју 22 ЛР Браунинг пушку, када је схватила по мојој реакцији да је у питању полиција. Наш најмлађи син, који је те ноћи спавао у нашем кревету (због тога што нам је моја ташта била у посети), био је директно иза мене а испред цеви полицијских пушака.

Извините због дигресије, некад када купујете доњи веш добијете три пара гаћа у једном паковању и из неког разлога бар су једне у некој ужасној боји. Наравно да сам носио баш такав пар тог јутра. Пар упадљиво наранџастих гаћа. Пошто сам већ у више наврата био извлачен на улицу или у затворски ходник од стране норвешких полицајаца или затворских чувара, помислио сам како ћу бити фотографисан са својим стомачићем, проређеном косом, поцрнелим рукама које су у великом контрасту са мојим белим телом – носећи ужасне наранџасте гаће. (Свако би вероватно помислио да сам у ствари Холанђанин…)

Када сам комплетно завршио мој интелигентни низ мисли о наранџастим гаћама и свему осталом, полиција се попела уз степенице и – једноставно речено – ухапсила ме, лицем ка кревету са лисицама на леђима. На моје велико изненађење, ухапсили су и ставили лисице и мојој трудној жени, остављајући мог шокираног, најмлађег сина без заштите своје мајке. Доста  агената Француске унутрашње службе безбедности у цивилу су дошли и, очигледно њихов шеф, рекао је: „Да, то је Викернес“.

Улазна врата дневне собе после полицијске акције:

 

Захваљујући томе што је моја ташта била ту да се брине о нашој деци, нисам био забринут што се тога тиче. Чуо сам их како причају и како их ташта умирује. Дозвољено ми је – на моје велико изненађење – да обучем нешто одеће и речено да смо осумљичени за извршење или припремање извршења терористичког акта. После тога смо били под надзором док је полиција у цивилу претресала ствари у нашој канцеларији. Све у свему, претресли су целу кућу, конфисковали књиге, муницију и 5 резервних шаржера, рачунаре, УСБ стикове, хард дискове, пушке: 22 Ремингтон ЦЗ 527, 22 ЛР ЦЗ 457, 22 ЛР Браунинг, Бајкал сачмару са 12 патрона; 3 ваздушне пушке, ножеве за преживљавање, три лука са све стрелама, гладијус, сакс и два копља. Проверили су целу кућу и имање и са псима, али – наравно – ништа нису нашли. Такође су нашли и оружане листове за све пушке и муницију, као и дозволу моје жене за поседовање овог оружја.

Нису узели женин часопис о лову, ниједну од наших књига о камповању, опрему за пецање, књиге о првој помоћи, храну или било какву другу опрему за лов, преживљавање или камповање. (…)

После тога вратили су ме у дневну собу где сам видео да је мој најмлађи син повратио док га је баба држала у рукама и схватио да га је све ово веома потресло. Полицијска акције је била превише драматична за троипогодишњег дечака. Моја ташта је покушавала да га утеши. Очигледно, после свега, ситуација са децом и није била тако добра. Његова трудна мајка је смештена на столицу испред деце, са стављеним лисицама, крварећи из носа.

По нашем предњем травњаку је било паркирано мноштво полицијских аутомобила а агенти у цивилу су били посвуда. Стављена ми је капуљача на главу и брзо сам убачен у кола са још пола тима специјалаца. Моја жена је стављена у кола која су се кретала иза наших, са друго половином тима. Двоја кола су напустила имање и веома брзо кренула ка ауто-путу, којим су наставила да се крећу брзином од 160-170 км на час ка Брив-ла-Гаљарду. Полицајац је професионално маневрисао кроз саобраћај и сигурно смо стигли у Брив. Ставили су нас у одвојене ћелије. Знао сам да немају никакав разлог да би нас опужили за „тероризам“ али сећање на лоше искуство са норвешком полицијом ми се освежило у уму. Да ли и француска полиција намешта доказе? Да ли ће ме и они држати затвореног скоро годину дана пре него што ме изведу пред политизиран суд и проведу ме кроз некакву спрдњу од процеса? Још увек нисам знао па сам био забринут. Нажалост моја жена је исто била  умешана и наше троје деце је остављено да чека на наш повратак.

Видите Тероризам у Француској, II део  овде.

Видите Тероризам у Француској, II део  овде.

На срећу, полицајци су дали све од себе да уклоне стакло са пода и потрошили много времена како би били сигурни да нема делића стакла у ципелама које су дали нашој деци. Нешто стакла на поду, после усисавања дела пода око гомиле:

 

NB! Запамтите да ја немам Фејсбук профиле, дакле свако ко се претвара да је ја је преварант. Запамтите исто да је сваки Бурзум вебсајт осим burzum.org лажан, направљен од стране фанова или појединаца који ми не желе добро.

 Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/