Богиња Фреја
Варг Викернес
Изворни текст
https://www.youtube.com/watch?v=cpNaJTmJcpY
Да, њу научници описују као dís, женског ванира, богињу љубави и плодности – која спава са седам патуљака да би добила огрлицу. Рећи ће вам да је после рата између две расе богова, Фреја прихваћена међу аесире (“духове”), али да је изворно била од друге расе богова. Неки ће додати да су можда ванири били изворна раса богова, аманет матријахалног култа, који је замењен боговима и култом индо-европских људи са секирама, који су се населили и заменили европску популацију пре око хиљаду година. Или их бар асимилари. То јест, према њима је тако…
Молим вас, дозволите ми да вас пробудим из ове јудео-хришћанске фантазије.
Сваког пролећа, наши преци су организовали такмичења, такозване игре прстена, које су користили да како би бирали најбоље међу њима. “Најбољи” је дефинисан као (за жене) најлепши и највреднији, или (за мушкарце) најхрабрији, најјачи, најмудрији и најспособнији. Као што је објашњено у Светом Браку и Јабукама Вечне Младости.
Није било “рата” између различитих раса богова: само су постојале годишње Мајске игре, чија је сврха била да се изабере “најлепша” међу њима; победнице прошлогодишњих такмичења су учествовале, покушавајући да сачувају своје титуле и победе и ове године. Само божанства (= иницирани мушкарци и жене) су могли да учествују, а победници су називани ванири (“лепи”). Тако да су сви они били аесири, а победници су називани и ванири.
Са доласком духовне Црне смрти (то јест јудео-хришћанства) у Европу, ове игре су се промениле: европски човек је одбио да се одрекне свог наслеђа, чак и под претњом смрћу и мучењима, тако да су Мајске игре претворене у годишње витешке турнире, а избор “Фреје” вршен је копљем; спуштањем копља испред омиљене деве, која би везала своју марамицу за копље ако би прихватала витеза за свог првака. Тада би витез везивао марамицу око свог рукава, да би био сигуран да је неће изгубити (из тога је настала изрека: “Носити срце на свом рукаву”, енг. “Carry your heart on your sleeve”, тј. да отворено показујете осећања).
Могу да додам да су ови турнири одржавани све од периода касне антике до 19. (или чак 20.) века, мислим да су последњи били у Сакосонији у Немачкој. Могу да додам и то да се ове игре још увек одржавају у Скандинавији, сваког (у Норвешкој 17.) маја – само што су редуковане само на забавна такмичења за децу.
Фреја (или Фреир или Нјордр) није од друге расе богова. Она је само најлепша женска индивидуа у групи. Није постојала индо-европска инвазија на Европу, или освајање неких “људи са ратним секирама”; постојала је само миграција племена, напред-назад. Тада је игром случаја, језик једног од ових прилично идентичних племена, постао најпопуларнији и широко коришћен – и њихове секире су постале статусни симболи (као на пример нека кола данас). Баскијски, фински и мађарски нису ништа мање европски због овога, а ни више европски у овом смислу – и око 40% немачких речи је у ствари прото-скандинавско, а не уопште индо-европско. Мада ништа од тога није важно: и индо-европски и прото-скандинавски су еворпски језици.
Даље, није било промена у европским култовима. Практиковали смо нашу европску религију непрестано, све од праисторијских времена, промене које можемо да уочимо су веома мале. Фреја је увек била иста, још увек је. Њено име је почасна титула која се даје најлепшим божанственим (= иницираним) девојкама међу нама, оно означава “слободу” и “љубав”. Она је мајка светлих вилењака, што значи да је ваша бесмртност обезбеђена кроз Част: само часни постају светли вилењаци у гробу, чекају да се поново роде.
Ипак, морам да додам: не, Фреја није богиња “плодности”. Раније није био проблем женама да постану трудне (иако је данас што се тиче многих то случај, због савременог начина живота). Као што моја жена наглашава, проблем је био сам порођај: пошто су се изворни Европљани помешали са Хомо сапиенсима, преживљавање порођаја је постало проблем женама. Мешање врста је оставило жене са ужим и мањим пелвисом, што значи да су новорођенчад са великим европским главама често убијала мајке (и себе саме) приликом порођаја. (Да: европска новорођенчад имају веће главе од свих других на свету… а у Европи “наравно” скандинавска новорођенчад су највећа. Такође, европске жене имају најдужу трудноћу, у просеку недељу дана дужу од азијских и две недеље дужу од афричких). Због овога такозване “фигуре Венере” (из каменог доба), које уопште нису, како је моја жена нагласила, идеализовање дебелих жена, већ очигледне представе жена после порођаја: другим речима жена које су управо преживеле најопаснију ствар којој могу да буду изложене!
Коначно, забуна око мита у коме она спава са седам патуљака ад би добила ватрену огрлицу, због кога је јудео-хришћани називају куровом и дрољом. Пре свега, “патуљак” је заправо тело мртве особе, која почива под земљом са свим својим највреднијим предметима. Исто тако, ватрена огрлица представља ватре које током летње дугодневнице горе дуж обале, када се верује да се Фреја (поново) рађа; оно израња гола из воде, са одсјајем многих ватри око свог врата.
Да би бисте били поново рођени, прво морате да умрете, зар не? А ако се тела мртвих зову “патуљци”, прво морате да “спавате за патуљцима” да бисте били поново рођени. Ово је и био начин на који су наши преци постајали иницирани и божански, као што је описано у Висио сам на Ветровитом Дрвету. Да би постле Фреје, девојке морају да уђу у гроб и симболично постану поново рођене, као богиње. Завршавају овај обред прелаза тако што се скину и тако голе израњају из мора (што објашњава то зашто су је Грци звали Афродита), на летњу дугодневницу, а затим голе скачу кроз ватру, да покажу своју храброст и да се прочисте ватром.
Dwarf – патуљак
Од норвешког dvergr, у женском роду dyrgja од:
dyrr = door (врата),
gjá = opening in the ground (отвор у земљи).
Ergo: патуљак (dwarf) је првобитно био назив за отвор на загробној хумки, месту у које су стављали тела мртвих – који су због тога називани “патуљци”. Патуљци су познати и као тамни вилењаци, због тога што су тела мртвих била бледа/бела (= вилењак, тј. elf) и стављана су у таму загробне хумке. Elf значи “бео” (од протоиндоевропског корена *alba-).
Промена имена:
*Prio (“слобода,љубав”)
*Fraujon
Постаје норвешко: Фреја,
грчко: Афродита (“из морске пене рођена”),
римско: Венера (“лепа”, из истог ПИЕ корена *ven- који се може наћи у норвешкој речи vanir) и Либера (“слободна”…).
келтско: Аине
словенско: Жива или Лада
Hindu: Шива (“која доноси срећу”).
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/
Варг Викернес
Изворни текст
https://www.youtube.com/watch?v=cpNaJTmJcpY
Да, њу научници описују као dís, женског ванира, богињу љубави и плодности – која спава са седам патуљака да би добила огрлицу. Рећи ће вам да је после рата између две расе богова, Фреја прихваћена међу аесире (“духове”), али да је изворно била од друге расе богова. Неки ће додати да су можда ванири били изворна раса богова, аманет матријахалног култа, који је замењен боговима и култом индо-европских људи са секирама, који су се населили и заменили европску популацију пре око хиљаду година. Или их бар асимилари. То јест, према њима је тако…
Молим вас, дозволите ми да вас пробудим из ове јудео-хришћанске фантазије.
Сваког пролећа, наши преци су организовали такмичења, такозване игре прстена, које су користили да како би бирали најбоље међу њима. “Најбољи” је дефинисан као (за жене) најлепши и највреднији, или (за мушкарце) најхрабрији, најјачи, најмудрији и најспособнији. Као што је објашњено у Светом Браку и Јабукама Вечне Младости.
Није било “рата” између различитих раса богова: само су постојале годишње Мајске игре, чија је сврха била да се изабере “најлепша” међу њима; победнице прошлогодишњих такмичења су учествовале, покушавајући да сачувају своје титуле и победе и ове године. Само божанства (= иницирани мушкарци и жене) су могли да учествују, а победници су називани ванири (“лепи”). Тако да су сви они били аесири, а победници су називани и ванири.
Са доласком духовне Црне смрти (то јест јудео-хришћанства) у Европу, ове игре су се промениле: европски човек је одбио да се одрекне свог наслеђа, чак и под претњом смрћу и мучењима, тако да су Мајске игре претворене у годишње витешке турнире, а избор “Фреје” вршен је копљем; спуштањем копља испред омиљене деве, која би везала своју марамицу за копље ако би прихватала витеза за свог првака. Тада би витез везивао марамицу око свог рукава, да би био сигуран да је неће изгубити (из тога је настала изрека: “Носити срце на свом рукаву”, енг. “Carry your heart on your sleeve”, тј. да отворено показујете осећања).
Могу да додам да су ови турнири одржавани све од периода касне антике до 19. (или чак 20.) века, мислим да су последњи били у Сакосонији у Немачкој. Могу да додам и то да се ове игре још увек одржавају у Скандинавији, сваког (у Норвешкој 17.) маја – само што су редуковане само на забавна такмичења за децу.
Фреја (или Фреир или Нјордр) није од друге расе богова. Она је само најлепша женска индивидуа у групи. Није постојала индо-европска инвазија на Европу, или освајање неких “људи са ратним секирама”; постојала је само миграција племена, напред-назад. Тада је игром случаја, језик једног од ових прилично идентичних племена, постао најпопуларнији и широко коришћен – и њихове секире су постале статусни симболи (као на пример нека кола данас). Баскијски, фински и мађарски нису ништа мање европски због овога, а ни више европски у овом смислу – и око 40% немачких речи је у ствари прото-скандинавско, а не уопште индо-европско. Мада ништа од тога није важно: и индо-европски и прото-скандинавски су еворпски језици.
Даље, није било промена у европским култовима. Практиковали смо нашу европску религију непрестано, све од праисторијских времена, промене које можемо да уочимо су веома мале. Фреја је увек била иста, још увек је. Њено име је почасна титула која се даје најлепшим божанственим (= иницираним) девојкама међу нама, оно означава “слободу” и “љубав”. Она је мајка светлих вилењака, што значи да је ваша бесмртност обезбеђена кроз Част: само часни постају светли вилењаци у гробу, чекају да се поново роде.
Ипак, морам да додам: не, Фреја није богиња “плодности”. Раније није био проблем женама да постану трудне (иако је данас што се тиче многих то случај, због савременог начина живота). Као што моја жена наглашава, проблем је био сам порођај: пошто су се изворни Европљани помешали са Хомо сапиенсима, преживљавање порођаја је постало проблем женама. Мешање врста је оставило жене са ужим и мањим пелвисом, што значи да су новорођенчад са великим европским главама често убијала мајке (и себе саме) приликом порођаја. (Да: европска новорођенчад имају веће главе од свих других на свету… а у Европи “наравно” скандинавска новорођенчад су највећа. Такође, европске жене имају најдужу трудноћу, у просеку недељу дана дужу од азијских и две недеље дужу од афричких). Због овога такозване “фигуре Венере” (из каменог доба), које уопште нису, како је моја жена нагласила, идеализовање дебелих жена, већ очигледне представе жена после порођаја: другим речима жена које су управо преживеле најопаснију ствар којој могу да буду изложене!
Коначно, забуна око мита у коме она спава са седам патуљака ад би добила ватрену огрлицу, због кога је јудео-хришћани називају куровом и дрољом. Пре свега, “патуљак” је заправо тело мртве особе, која почива под земљом са свим својим највреднијим предметима. Исто тако, ватрена огрлица представља ватре које током летње дугодневнице горе дуж обале, када се верује да се Фреја (поново) рађа; оно израња гола из воде, са одсјајем многих ватри око свог врата.
Да би бисте били поново рођени, прво морате да умрете, зар не? А ако се тела мртвих зову “патуљци”, прво морате да “спавате за патуљцима” да бисте били поново рођени. Ово је и био начин на који су наши преци постајали иницирани и божански, као што је описано у Висио сам на Ветровитом Дрвету. Да би постле Фреје, девојке морају да уђу у гроб и симболично постану поново рођене, као богиње. Завршавају овај обред прелаза тако што се скину и тако голе израњају из мора (што објашњава то зашто су је Грци звали Афродита), на летњу дугодневницу, а затим голе скачу кроз ватру, да покажу своју храброст и да се прочисте ватром.
Dwarf – патуљак
Од норвешког dvergr, у женском роду dyrgja од:
dyrr = door (врата),
gjá = opening in the ground (отвор у земљи).
Ergo: патуљак (dwarf) је првобитно био назив за отвор на загробној хумки, месту у које су стављали тела мртвих – који су због тога називани “патуљци”. Патуљци су познати и као тамни вилењаци, због тога што су тела мртвих била бледа/бела (= вилењак, тј. elf) и стављана су у таму загробне хумке. Elf значи “бео” (од протоиндоевропског корена *alba-).
***
Фреја
је богиња љубави, слободе, младалачког здравља и лепоте (у духу и
телу). Она је “само” људско биће: најлепша од иницираних девојака у
групи, изабрана да представља божанске принципе љубави, слободе,
младалачког здравља и лепоте. Свако “обожавање” према њој, мора да се
посматра у овом светлу.
Има још тога што може да се каже о Фреји, више можете открити у постовима повезаним са Per aspera ad astra и мојој књизи Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia, али за сада и ово ће бити довољно…
Имајте
боље мишљење о њој и о својим прецима и њиховој способности да обликују
чудесна, прелепа и здрава друштва, у којима се као нигде другде
неговало оно што је добро у човеку и природи. Имајте боље мишљење о
свему европском… стргните и одбаците у страну злокобан вео лажи, који су
између вас и вашег наслеђа ставили јудео-хришћани.
Славићу
Фреју и представљаћу је као много бољи идеал за младе девојке и жене,
од било које жене које данашње друштво намеће као идеал. Сигуран сам да
су сви разумни мушкарци на мојој страни, када кажем да сањам о
“Фрејама”, а не о “Ријанама” или “Лејди Гагама” или било чему сличном.
Слава Фреји!
Промена имена:
*Prio (“слобода,љубав”)
*Fraujon
Постаје норвешко: Фреја,
грчко: Афродита (“из морске пене рођена”),
римско: Венера (“лепа”, из истог ПИЕ корена *ven- који се може наћи у норвешкој речи vanir) и Либера (“слободна”…).
келтско: Аине
словенско: Жива или Лада
Hindu: Шива (“која доноси срећу”).
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/
Нема коментара:
Постави коментар