О Краљевима и Криминалцима
Варг Викернес
За почетак мало одинске музике
…
Сви ми презиремо криминалце и већина нас мисли да су заслужили да пате у затвору, али… савршено добро знамо да велики број “криминалаца” из прошлости, нису стварно били криминалци. Већина њих су само били дисиденти, побуњеници или чак и сами жртве злочина. Зашто би онда криминалци данашњице, били другачији?
Один је виђен као бог краљева, али исто и као бог криминалаца – због тога што знамо да су они у суштини исти: краљеви данашњице биће криминалци сутрашњице, криминалци данашњице краљеви сутрашњице. Зашто онда да не сврстамо обе ове групе у исту категорију? Один је бес и надахнуће ума, он утиче на све нас, али највише на краљеве и криминалце.
Ако прескочимо причу о паразитским афро-азијским криминалцима, који су позвани у наше земље од стране “краљева”, који чине велику већину данашњих криминалаца у Европи и само се фокусирамо на криминалце који су прави Европљани, могу да вам кажем да је већина њих (бар у Скандинавији), пре свега резултат болесног друштва. То су углавном млади људи, који нису успели на нађу своје место у фанатичном, левичарском, феминистичком, екстремистичком друштву; зашто онда не би завршили у конфликту са скоро свим и свачим у том друштву? Наравно, они су неуспеси, али су праведно реаговали, само на лош начин. Нека вам буде на уму и то, да су они изгубили у игри у којој и већина од нас не жели да победи.
Погубљење криминалаца у здравом друштву; изводило се као жртва боговима, да би се друштво одржавало здравим; да би се отклањала прљавштина и показивало свима да су богови свети, као и оно што ти богови представљају!
Бити у конфликту са данашњим друштвом, знак је здравља и разумности, чак и ако због тога постанете криминалац! То само значи да сте, бар на неки начин, бољи од већине осталих! Ови “неуспеси” чине прилично велику групу оних које уобичајено презиремо и пљујемо као на “криминалце”, оних који заслужују да “труле у затвору” за њихове “злочине”.
Имајте боље мишљење о правим Европљанима који су данас криминалци, можда постану наши краљеви. Исто тако, мислите боље о онима за које данашњи краљеви тврде да су били криминалци у прошлости, на пример о Адолф Хитлеру и његовим људима; данас се на њих гледа као на криминалце, због тога што су криминалци њиховог времена данас краљеви.
Већина криминалаца који су рођени у здравим друштивима су болесни, али већина криминалаца који су рођени у болесним друштима су у ствари здрави. Тако да хомогена друштва производе, и у прошлости су производила, веома мало криминала, веома мало криминалаца, ако су их уопште и производила, због тога што су била здрава и хомогена.
Осећај за Част, не закони, је оно због чега су ова друштва била хармонична:
Варг Викернес
За почетак мало одинске музике
…
Сви ми презиремо криминалце и већина нас мисли да су заслужили да пате у затвору, али… савршено добро знамо да велики број “криминалаца” из прошлости, нису стварно били криминалци. Већина њих су само били дисиденти, побуњеници или чак и сами жртве злочина. Зашто би онда криминалци данашњице, били другачији?
Один је виђен као бог краљева, али исто и као бог криминалаца – због тога што знамо да су они у суштини исти: краљеви данашњице биће криминалци сутрашњице, криминалци данашњице краљеви сутрашњице. Зашто онда да не сврстамо обе ове групе у исту категорију? Один је бес и надахнуће ума, он утиче на све нас, али највише на краљеве и криминалце.
Ако прескочимо причу о паразитским афро-азијским криминалцима, који су позвани у наше земље од стране “краљева”, који чине велику већину данашњих криминалаца у Европи и само се фокусирамо на криминалце који су прави Европљани, могу да вам кажем да је већина њих (бар у Скандинавији), пре свега резултат болесног друштва. То су углавном млади људи, који нису успели на нађу своје место у фанатичном, левичарском, феминистичком, екстремистичком друштву; зашто онда не би завршили у конфликту са скоро свим и свачим у том друштву? Наравно, они су неуспеси, али су праведно реаговали, само на лош начин. Нека вам буде на уму и то, да су они изгубили у игри у којој и већина од нас не жели да победи.
Погубљење криминалаца у здравом друштву; изводило се као жртва боговима, да би се друштво одржавало здравим; да би се отклањала прљавштина и показивало свима да су богови свети, као и оно што ти богови представљају!
Бити у конфликту са данашњим друштвом, знак је здравља и разумности, чак и ако због тога постанете криминалац! То само значи да сте, бар на неки начин, бољи од већине осталих! Ови “неуспеси” чине прилично велику групу оних које уобичајено презиремо и пљујемо као на “криминалце”, оних који заслужују да “труле у затвору” за њихове “злочине”.
Имајте боље мишљење о правим Европљанима који су данас криминалци, можда постану наши краљеви. Исто тако, мислите боље о онима за које данашњи краљеви тврде да су били криминалци у прошлости, на пример о Адолф Хитлеру и његовим људима; данас се на њих гледа као на криминалце, због тога што су криминалци њиховог времена данас краљеви.
Већина криминалаца који су рођени у здравим друштивима су болесни, али већина криминалаца који су рођени у болесним друштима су у ствари здрави. Тако да хомогена друштва производе, и у прошлости су производила, веома мало криминала, веома мало криминалаца, ако су их уопште и производила, због тога што су била здрава и хомогена.
Осећај за Част, не закони, је оно због чега су ова друштва била хармонична:
«Plusque ibi boni mores valent quam alibi bonae leges.» Корнелије Тацит
(Добре навике су тамо [у “Германији”] ефикасније од добрих закона негде другде.)
То је било и јесте могуће само због следећег:
«Ipsos Germanos indigenas crediderim minimeque aliarum gentium adventibus et hospitiis mixtos.» Корнелије Тацит
(Германска племена треба сматрати чисоткрвним и нимало помешаним са другим расама кроз имиграцију или општење.)
Уместо
да теже здравим и хармоничним друштвима кроз расну чистоту, као што би
требали, наши краљеви стално доносе нове законе, раде то све од
гвозденог доба, у очајничком и незналачком покушају да поврате ред, који
је изгубљен онда када су пустили да поремећени и социопатски Јевреји спроводе своју вољу.
«Corruptissima re publica plurimae leges». Корнелије Тацит
(Што је искваренија држава, то су бројнији закони.)
Не
можемо да се вратимо у древну Европу, али можемо да пустимо да се
идеали, структуре, религија, стоицизам, традиције, дух, менталитет,
ништа мање и осећај за Част, древне Европе врате нама! Можемо да
прочистимо нашу европску расу, баш као што чистимо прљавштину са наше одеће, када се испрља. HailaR WôðanaR!
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/
Нема коментара:
Постави коментар