О Животу и Смрти
09/02/2013
Варг Викернес
Једна ствар која ме је увек збуњивала је то што данашње владе користе просечан животни век као меру квалитета својих друштава. Што је дужи очекивани животни век, то је боље и напредније друштво. Или бар тако мисле.
Најочигледнија негативна последице ове идеологије је чињеница да је напредна медицинска нега надвладала скоро сву природну селекцију; прерано рођеној деци или деци која су рођена у стању које би раније било фатално је омогућено да преживе. Тако да нико не разуме да је дете можда рођено прерано, због тога што га је мајка одбацила са добрим разлогом? Нико не разуме да дете које је рођено у стању које је природно смртоносно, можда треба да умре?
Како год, чињеница је да снижавање стопе смртности новорођенчади драматично повећава просечан животни век данашњег човека. Тако да се радосни због овога.
Моја пратња у Царство погинулих!
Следећа велика ствар, коју раде да би повисили просечан животни век, је то да вештачки одржавају у животу старе мушкарце и жене. Да, прикључе их на жице, напуне их лековима, замене им унутрашње органе као да су кола у радионици којима треба замена делова, уопште дају све од себе како би их одржавали у животу, што је дуже могуће. Није битно што пате. Није битан њихов понос. Није битна чињеница да Смрт долази чак и кад није позвана и не би требало да буде пуштена да чека пред вратима.
Непоштовање савременог човека према природи и свему што је природно је шокантно. Незнање савременог човека о ономе шта је добро и здраво за људску расу као врсту је екстремно.
Поштујем човека који доживи сто година, или чак и више, ако то уради у складу са природом, свакако га поздрављам као корисног и вредног човека. Али било који човек, који се вештачки одржава у животу, није вредан истог. Сваки човек, који вештачки одржава другог у животу, чини злочин против природе. Смрт није нешто чега треба да се плашимо, избегавамо по сваку цену, или одлажемо колико год можемо, свим расположивим средствима! Смрт је неизбежна, сваки човек треба да је прихвати са добродошлицом када дође, са достојанством и наклоношћу, чак и ако није позвана (а ретко јесте). Када бих имао само једну молитву у животу, само једну ствар да изговорим, то би било следеће: “Нека ми буде допуштено да живим и умрем достојанствено.” Када је смрт близу ми – помоћу инстинкта, страха и агресије – дајемо све од себе како би преживели, али никад не бисмо требали да избегавамо мирисање њеног даха или да окренемо леђа, када је испред нас. Amor fati. “Воли своју судбину”; веруј јој и пусти је да одлучи када је твоје време да умреш.
Неприродно висок просечан животни век, користи се као средство пропаганде. Прихватамо га као доказ за то колико смо бољи од наших предака. У реалности је алат геноцида; средствима њихове пропаганде, преварени смо да прихватимо срастично и драматично смањење људског квалитета у Европи. То је алат који се користи у комбинацији са модером медицином, да се уништи наша врста, да се ослаби, да се заглупи, да се учини зависном од јеврејско-прављених лекова. Да; колико сте слободни да се побуните када су вам неопходни њихови лекови да бисте преживели?
Због просечно 0,3% ДНК Хомо сапиенса, ми се разликујемо од наших предака и због тога савремен човек има озбиљне проблеме приликом рађања своје деце. Да, то је директан резултат укрштања. Ниједно живо биће на планети не пати на исти начин и у истом степену од овога. Црнци имају мање проблема, због тога што су чисти Хомо сапиенси. Са друге стране, црнкиње које су затруднеле са европским мушкарцем, имају још више проблема, нпр. у Француској доктори скоро аутоматски порађају жене у таквим случајевима помоћу царског реза. Тако да су стопе смртности, приликом порођаја европских жена, неприродно високе. Мислим да бисмо то требали да лечимо користећи модерну медицину. Такорећи, против неприродног се треба борити неприродним, све док га природа поново не исправи.
Добар начин да се оде!
Како год, не требамо да користимо нашу науку за уништење наше врсте. Уместо тога, треба да је користимо за активно побољшање наше врсте. Треба да пропагирамо здрав и на дуге стазе одржив животни став. Нека медицина помогне женама да се порађају, нека помогне рањенима и повређеним, а остало нека препустимо милости Мајке Природе.
Живот није казна. Живот није резултат рада неког “злог демиурга” кога зовем “Сатаном” и пљујемо на њега. Физички живот није проклетство, као што Јевреји желе да мислимо. Вас не чини само ваша светлост, дух који поседујете; вас чини и тело, ваше физичко биће, које омогућава светлости да обасја друге, да ојача и служи сврси. У тренутку када ваш животни циљ постане “небески вечни рај”, нисте само изгубљени, постајете терет вашој породици, вашем племену, вашем народу, вашој раси и вашој врсти! Не постоји други “рај” или “пакао” до оног који створимо овде на Земљи, нашом сопственом “светлошћу” или недостатком исте. Такође, не постоји ни права смрт, само прилика за духове који живе у оштећеним телима да добију ново и здраво тело, када се њихова светлост пребаци у следећег појединца, рођеног у роду. Дозволити да се рађају у телима која су већ оштећена је злочин.
Не плашим се смрти, али ипак имам инстинкт за преживљавање када се сусретнем са њом. Тај инстинкт ме тера, приморава ме да дам све од себе како бих остао жив, тако да у тим моментима делујем са екстремном агресијом! Убићу да бих преживео. Ако је неопходно, почупаћу главе мојих непријатеља, газићу кроз реке крви и убићу сваког ко угрошава мој живот или живот других из мог рода. Али ако ми природа подари дете које није вредно живота, желео бих да га пусте да умре и дају његовој светлости шансу да се поново роди у неоштећеном телу, касније. И због овога имам здрав став према животу и смрти. Пагански животни став. HailaR WôðanaR!
Аскелепијусов штап!
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар