Менхири још увек стоје
31/05/2013
Варг Викернес
Ово је блог који углавном говори о нашим прецима и о томе како можемо да оживимо све оно што је некад било добро, а више не постоји.
Као пагански човек, одбацујем хришћански концепт срама и понизности, када се ради о нашим прецима. Шта год да су наши преци урадили погрешно, више није овде, а све оно добро ће заувек бити са нама. Не треба само да се поносимо њима такорећи лично, приватно, већ и да активно дамо све од себе да се сачува сећање на њих. Ми смо они, јер смо потекли од њих и носимо њихов ДНК, исто тако и њихов дух. Живимо да бисмо допринели Части наших предака, ти преци смо ми сами.
Јудео-хришћани ће за све ово рећи да је “хвалисање”, али зашто би нас било брига како ће га ти неупућени робови, који обожавају Јевреје, назвати? Треба да се хвалимо нашим пореклом, ако осећамо да имамо разлога за то – а сваки велики човек у нашој породици је наравно такав разлог! Хвалите се! Реците нам од кога потичете, каква су добра чинили, шта су постигли! Радећи то, говорите нам ко сте заправо!
Када бисте раније питали Европљанина ко је он, не би вам рекао своје занимање, већ одакле потиче; имена својих родитеља, затим име њиховог имања (одала). У хришћанској ери ово се променило, људи су се представљали занимањем (занатом).
Ево како су у паганској прошлости поздрављали странце: прво би им показали празан длан руке од оружја, ако би долазили у миру, затим би им пожелели срећу и радост и рекли им ко су. Дали би им своја имена, имена својих очева и саопштили им одакле долазе, често и имена својих дедова и великих људи из њиховог рода. Били су искрени, храбри и поносни! Зашто бисмо данас били друкчији? HailaR WôðanaR!
У сећање на мртве који су се вратили!
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/01/15/%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%85%D0%B8%D1%80%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5/
31/05/2013
Варг Викернес
Ово је блог који углавном говори о нашим прецима и о томе како можемо да оживимо све оно што је некад било добро, а више не постоји.
Као пагански човек, одбацујем хришћански концепт срама и понизности, када се ради о нашим прецима. Шта год да су наши преци урадили погрешно, више није овде, а све оно добро ће заувек бити са нама. Не треба само да се поносимо њима такорећи лично, приватно, већ и да активно дамо све од себе да се сачува сећање на њих. Ми смо они, јер смо потекли од њих и носимо њихов ДНК, исто тако и њихов дух. Живимо да бисмо допринели Части наших предака, ти преци смо ми сами.
Јудео-хришћани ће за све ово рећи да је “хвалисање”, али зашто би нас било брига како ће га ти неупућени робови, који обожавају Јевреје, назвати? Треба да се хвалимо нашим пореклом, ако осећамо да имамо разлога за то – а сваки велики човек у нашој породици је наравно такав разлог! Хвалите се! Реците нам од кога потичете, каква су добра чинили, шта су постигли! Радећи то, говорите нам ко сте заправо!
Када бисте раније питали Европљанина ко је он, не би вам рекао своје занимање, већ одакле потиче; имена својих родитеља, затим име њиховог имања (одала). У хришћанској ери ово се променило, људи су се представљали занимањем (занатом).
Ево како су у паганској прошлости поздрављали странце: прво би им показали празан длан руке од оружја, ако би долазили у миру, затим би им пожелели срећу и радост и рекли им ко су. Дали би им своја имена, имена својих очева и саопштили им одакле долазе, често и имена својих дедова и великих људи из њиховог рода. Били су искрени, храбри и поносни! Зашто бисмо данас били друкчији? HailaR WôðanaR!
У сећање на мртве који су се вратили!
Превео са енглеског Александар Маслар
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/01/15/%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%85%D0%B8%D1%80%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D1%83%D0%B2%D0%B5%D0%BA-%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5/
Нема коментара:
Постави коментар