Do et des

Do et des

06/01/2013

Варг Викернес


Наше виђење прошлости у великој мери је искривљено, обогаљено, покварено од стране јудо-хришћана. Они су имали њихову Библију, коју је човек написао, и све што није било у сагласности са садржајем ове књиге је било спаљивано, разбијано, забрањивано, демонизовано, испљувано и сахрањено у лажи. То што још увек најчешће мислимо о нашим неандерталским прецима као о гротескним силеџијама, и што је још значајније, о свему што је било пре јудео-хришћанства као о дивљем, примитивном, безначајном, срамотном и потпуно неважном. Шта год да је постојало пре не треба ни најмање да нас интересује. Тога треба да се срамотимо! Свет је почео у нултој години. Јеврејски-Исус је почетак свега, у најбољем случају Ноа са његовим крдом животиња.

Да бисмо разумели прошлост морамо се отарасити предрасуда које нас спречавају. Морамо да отворимо наше умове за алтернативне начине размишљања и схватања света. Морамо прихватити наше претке као једнаке (чак и супериорније од нас) у свим аспектима. Није се збила „еволуција“ наше расе, само дегенерација; ми смо глупљи него икада пре! Посебно је битно ослободити се свих предрасуда везаних за концепт „бога“. Шта је стварно „бог“? Или још интересантније, шта је „бог“ био нашим прецима? Како су они размишљали о овом термину? Шта су они уградили у овај термин? Шта је био „бог“ за њих? Можда они о боговима нису мислили на исти начин као што то ми радимо?! Можда смо потпуно погрешно разумели целу Европску митологију зато што смо били заслепљени јудео-хришћанским начином размишљања!

Интелигентан човек је у стању да направи чудотворну технолошки-напредну цивилизацију, глуп човек није, али могуће је да још интелигентнији човек можда одлучи да не гради ни једну форму цивилизације, зато што може да сагледа њене негативне последице. Тако, колико ми знамо, наша технолошки напредна цивилизација није дошла као резултат еволуције, човека који постаје паметнији временом, већ као резултата дегенерације; због тога што човек није више довољно интелигентан да сагледа негативне последице овакве цивилизације.

Може се расправљати о томе да је цивилизација и модерна технологија донела више тога доброг него лошег, али да ли је то заиста тако ако су ово што данас радимо са технологијом само покушаји за проналажењем начина да компензујемо недостатак интелектуалних способности? Шта ако наши преци у прошлости нису правили камере, једноставно зато што су имали фотографско памћење? Шта ако нису правили рачунаре зато што им уопште нису били потребни било зашта? Данас, ове ствари су нам потребне зато што смо превише глупи да бисмо били способни да меморишемо скоро било шта. Данас једва да можемо да причамо наше матерње језике како треба.

Дакле, можемо да посматрамо долазак религије, уметности, цивилизације и културе, као резултат не еволуције већ резултат тога да смо нешто изгубили, да стално предузимамо нове мере како не бисмо изгубили наше знање и наш дух; у циљу да не бисмо изгубили наш разум.

Сада, питам поново; како су они, наши много брилијантнији преци, дефинисали појам „бог“? Зашто су смислили овај појам и шта им је он значио, како је требао да буде схваћен од стране њихових наследника? Да ли је можда био само средство да се нешто очува за касније генерације? Нека врста кода?

Оно што знам засигурно је то, да не треба да имамо такав тип односа према нашим боговима као што јудео-хришћани имају према свом лажном јеврејском „Богу“. Ми нисмо религиозни на исти начин на који су они. Ми немамо веру; имамо мудрост уместо. Ми немамо понизност; имамо понос уместо. Ми немамо грехове; имамо част уместо! Наши богови су прозори у прошлост, портали у време у којем је човек био бољи, отворени за оне који имају  мудрости, самопоуздања и храбрости да се успењу из јудео-хришћанске септичке јаме и погледају кроз њих. Лепота је непосредно пред нашим очима! Да би је видели само треба да их отворимо. Само треба да пригрлимо богове наших предака!

Превео са енглеског Александар Маслар

Извор: http://thecallofthule.wordpress.com/2013/07/09/do-et-des/

Магија нашег Света

Магија нашег Света

Варг Викернес



Пре много векова, човек би се усудио да уђе у пећину, и видевши како резбарије на зидовима пећине оживљавају док их бакља коју држи у својој руци треперећи осветљава, био би емоционално, интелектуално и духовно пробуђен. Напуштао је пећину са новим значењем у животу и са осећајем да је просветљен!

У нашем добу ми смо бомбардовани интезивним сензуалним стимулацијама, са свих страна, где год да окренемо главу. Видимо покретне тродимензионалне слике, улазимо у дигиталне и виртуалне светове и слушамо све могуће звукове које људски ум може да замисли. Доживљавамо екстремне брзине и имамо опрему да се попнемо на највише планинске врхове нашег света. Летимо изнад облака и искачемо из авиона који лете високо, само да би смо пали безбедно на земљу. Ипак, смртно се досађујемо. Истраживања показују да се, модерни европски човек и жена, плаше досаде више од било чега. Више Европљана почини самоубиство данас него икад пре.

Древне игре лова су замењене ловом на нова искуства. Свет се распада око нас, али ми немамо времена да бринемо о томе; ми смо презаузети терањем досаде и проводимо све наше време јурећи тај илузоран осећај животног смисла. Што брже трчимо, гласније вриштимо, дубље ронимо, више се успнемо, што радимо екстремније ствари, идемо све даље од свих осећања смисла живота.

Ако желите праву магију у свом свету, предлажем вам да искључите пропагандни екран (ТВ) и ваш рачунар и гледате у ватру или звездано небо. Искључите електрично светло и упалите свећу. Паркирајте ваш ауто и пешачите до најстарије шуме која вам је приступачна. Оставите Ајпод или МП3 плејер код куће и слушајте песму птица, како ветар дува и киша пада. Затворите очи и сањајте; посетите свет ваших срећних и напредних предака и схватите зашто ништа нису мењали у њиховој култури у периоду од 500.000 година.

Превео са енглеског Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/

Wotan; id est furor!

Wotan; id est furor!


Варг Викернес


Изворни текст


Као и сви остали који су живи данас, ја сам рођен у свету који вене, и у животу сам морао да газим свој пут кроз до појаса дубоко море отпада; кроз свет обликован од стране злих паразита. Значи, ја нисам чист колико бих волео да будем. Нити способан колико бих желео. Ја сам само сенка мојих предака.


Европа у рушевинама;





Као што неки од вас већ знају, ја нисам веома добар човек. Често грешим и често залутам. Године ме више чине слабим него што ме чине мудрим. Ја нисам толико скуп свих мудрости које сам сакупљао током живота, колико сам кулминација свог беса који сам стварао, све због просте чињенице да имам очи и видим свет у коме живим, и уши, па чујем шта је око мене изречено – и не најмање битно, зато што имам савест која ми говори када је нешто погрешно. Веома погрешно. Не погрешно као да је реч у књизи погрешна, већ погрешно као да је цела књига написана од лажи, написана на погрешном туђем језику, прљавим туђим писмом.





Не дивљење и љубав, за оно што је било некада, овде у Европи, или за оно што би требало да буде; већ углавном бес када видим да нешто није како би требало да буде, тера ме да се борим и даље – за опстанак биолошке Европе и свих њених позитивних карактеристика.


Можемо да волимо свет и нашу врсту колико год хоћемо, и тој је у реду, али тако нећемо променити ништа. Не требају нам Фреје које сакупљају цвеће или даме које плешу, мушкарци и жене који се држе за руке или смеју на ливадама; не требају нам традиционалне приче препричаване по пећинама или забавне бајке за децу; не треба на нам невероватна уметност или архитектура. Ми, даме и господо, смо под нападом, већ хиљаду година, и ми требамо – очајнички требамо – само бес и агресију, сву коју можемо да створимо. Ми не требамо малу лепу свећу да осветлимо наше дневне собе, већ дивљу, беснећу, пламтећу ватру да спали све што стоји на нашем путу док марширамо ка будућности Европе – а бес је оно што ће највише хранити нашу ватру!


Один значи бес! Один; исти стари бог кога знамо толико добро из такозваног „Викиншког доба“; када су наши преци разумели да им треба сав бес који могу сазвати да би се борили и бранили европску Европу! Бес! Пре и изнад свега; БЕС!


Призовите сав бес који можете да нађете; отворите сва сакривена и тајна скровишта у самом себи, отворите их и пустите напоље сав бес наших предака! Сав наш бес! Ослободите Одина! Пустите бес на овај зли свет!


…али радите у тајности, у сенкама само; где ни један човек не може да види, у тами ноћи, тамо где наши непријатељи већ бујају. Сусретните и победите звер на месту где обитава. Опустошите јазбину вечних губитника!





…и носите оклоп закона, док ово радите.


Ја сам бесан. Сви ми би требали да будемо. HailaR WôðanaR!





«Не троши више своје време расправљајући о томе какав би добар човек требао бити. Буди то!»


Марко Аурелије


Превео са енглеског Александар Маслар






http://thecallofthule.wordpress.com/

О Истраживачима, Пионирима и Авантуристима

О Истраживачима, Пионирима и Авантуристима

21/02/2013

Варг Викернес

Изворни текст

Често чујемо како су у прошлости, Европљани били велики истраживачи; они су открили различите пролазе, ртове, нове трговачке путеве, нове земље, нове типове трговачке робе и друге људе и културе.

Ако погледамо списак истраживача, приметићемо да нису само Европљани  били истраживачи, то су били и многи други – углавном Кинези и Семити. Ако изузмемо пар паганских Грка и скандинавске «Викинге», сви европски истраживачи су били хришћани.

Нисам сигуран за мотивацију грчких истраживача, верујем да је било нешто у вези са трговином. У случају скандинавски истраживача из доба Викинга они су скоро искључиво, ако не и искључиво, истраживали због тога што су били протеривани од тамо где су изворно живели, Историја нам говори веома мало, можда ни мало, о свему овоме, али од 5. века н.е., на касније, Скандинавија је искусила жестоку мисионарску активност и католика и келтских-хришћана (богумила/катара). У почетку, ово је толерисано у Скандинавији јер се још није схватило колика је стварно ово  претња њима и њиховој култури, али у 7. и 8. веку, посебно од 772 н.е., када је хришћански краљ Француске, Карло Велики, оскрнавио света, паганска места племена јужне Скандинавије (познатија као Саксонци), Скандинавци су почели да се буде и да схватају какву претњу хришћански мисионари представљају за њих. Данци су чак изградили дугачак зид, Danevirke, који се простире од Атлантика то Балтичког мора, да би држали хришћане изван.

Викиншко доба је почело тек 6. јуна или (према неким изворима) 8. јуна 793 године н.е., када је манастир на острву Lindisfare, који је био центар за покрштавање Норвешке, нападнут од стране норвешких Викинга; калуђери су завршили или убијени или заробљени а манастир је опљачкан. Од тада па све до 1066 године н.е., Скандинавци су пљачкали и пустошили хришћанске насеобине широм Европе, заправо најучесталије у Француској (пошто је Француска Карла Великог, после 772. године виђена као главни проблем).

Званична историја нам ништа не говори о немирима чак и грађанским ратовима који су се највероватније десили у Скандинавији у периоду пре овога. Једини докази да су се немири и грађански ратови догодили су рушевине запаљених манастира и цркава које датирају пре Викиншког доба, тако да су се вероватно и догодили. После неког времена, немири и грађански ратови дегенрисали су се у нама познато Викиншко доба, када Скандинавци нису само пренели нападе на хришћанске насеобине на друга места ван Скандинавије, они су напуштали Скандинавију и одлазили да живе на друга места. Међутим, они то нису радили зато што су имали баш јаку жељу за истраживањем света, за откривањем нових места и трговином са другим народима. Као што видимо, они нису били истраживачи; они су били избеглице, отеране од стране других. Били су уморни од векова немира, ратова и конфликата – изазваних покрштавањем Европе.

                                                                      ***

То што су Јевреји контролисали цркву у Европи у средњем веку, уопште не би требало да представља изненађење. Као што је сугерирано овде, они су чинили главна тела саме цркве; нису само контролисали цркву, великим делом они јесу били црква. Калуђери, свештеници, бискупи чак и неколико папа, су били веома често етнички Јевреји.

Током средњег века, Европа је до тог степена била претворена у јеврејски континент да је била на ивици самоуништења. Изузимајући неколико катедрала, у периоду од кристијанизације до ренесансе, ништа лепо није саграђено у Европи; скоро без уметности, филозофије, музике или било чега другога. На сву срећу Европа се побунила, прво поновним увођењем паганских вредности и идеја, од ренесансе па на овамо, а затим побуном против ултра-јеврејске и јеврејски вођене католичке цркве: тешко ћете наћи Европљанина у средњевековној истроији који је био више анти-јеврејски од Лутера. Дакле протестантизам, иаоко сам по себи ужасно безвредан, представљао је револт против Јевреја и њиховог утицаја на католицизам. Додатно, у осталом делу католичког света, анти-јеврејска осећања  узела су форму избацивања; Шпанија, Португал, Чешка, Немачке државе, Ђенова, Пољска, Аустрија, Холандија и још многе државе: све оне су избацивале Јевреје напоље! Чак је и папска држава избацивала Јевреје!

Исто тако као што су скандинавски „истраживачи“ били присиљени да напуштају Скандинавију током Викиншког доба, и Јевреји су били избацивани током 15. и 16. века. Када се ово догодило одједном су се драматично повећала „истраживања“. Вероватно, најпознатији од ових „Европских“ истраживача, Кристофер Колумбо, прошао је кроз много тога не били сакрио своје порекло, и „случајно“ напустио Шпанију баш на дан који је означен као последња шанса да Јевреји оду живи из Европе. Исто тако знамо да су истраживања имала за циљ откривање нових пречица за трговачке бродове, нове трговачке руте, нове земље да би се са њима трговало, нове врсте робе и друге људе које би могли експлоисати и покрштавати. – тј. не-јеврејске културе које треба уништити и заменити са јудео-хришћанством. Све се вртело око похлепе и уништвања свих не-јеврејских култура, религија и људи. Извините, али ово мени звучи као прилично јеврејски подухват.

Ипак, нису сви истраживачи који су испловљавали из Европсих лука били Јевреји. Далеко од тога. Многи од њих су били покрштени Мавари (у историји дефинисани као „португалски“ и „шпански“ истраживачи), али и многи су били етнички Европљани, и у сваком случају, многе експедиције су биле спонзорисане од стране европских краљева или краљица исто тако. Ипак ово не чини ове подухвате ништа мање јеврејским…

                                                                     ***

Пре него што наставим, на тренутк ћу да пребацим вашу пажњу на питање тога како су Јевреји регрутовали друге, у редове свог злобничког култа. Исто као и модерне криминалне банде, захтевали су од неког, да би постао „члан“, да начини тежак злочин; у њиховом случају то је било убисто недужног детета. Разлог за ово је тај што су захтевали потпуну оданост као и да спрече постојање било ког начина да се било ко врати и постане „нормалан“. Ако сте каменовали до смрти недужно дете, и Јевреји кажу то другима, бићете кажњени за злочин – ако будете имали среће, погубљени. Морате значи, да останете лојални Јеврејима. Морате да останете у њиховим редовима. Немате избора. Једном када постанете део „изабраног народа“ нема назад!

Оно о чему су многи заборавили да говоре је то, да Јевреји никада у ствари и нису престајали да регрутују чланове у своје редове. Када не-Јеврејин уради оно што је нопходно да би био прихваћен као један од њих, жени се јеврејском женком, и надаље њихова деца ће се сматрати стопроцентним Јеврејима. Ово је разлог њихове изузетно високе расне помешаности. Људи свих раса и врста се усисавају у овај Јеврејски култ.

Јеврејски менталитет да пригрле и прихвате криминалце, потпуно доминира њима, нпр. када је Џими Савил масовно силовао енглеске девојчице, он је постао један од њих. Када су крсташи масовно убијали недужне муслиманске жене и децу, прихватани су као Јевреји. Када је Андреас Брејвик убио тинејџерке, постао је један од њих. Када капиталисти експлоатишу, индиректно убијају и изаивају велику патњу код невиних, они бивају прихваћени као Јевреји. Кад год је Европљанин  довољно труо, неморалан, окрутан и под-човек, он постаје један од њих.

Џими Савил; тип човека кога је Британска краљевска фамилија прогласила за витеза а пригрлио Израел.

После стотина година хришћанства, јеврејског испирања мозгова и утицаја, многи Европљани постали су ефективно ништа бољи од Јевреја. Они су постали вештачки Јевреји. Постали су похлепни, убице невиних које обожавају злато – и ово може да објасни зашто је толико Европљана могло да учествује у експлоатацији, деструкцији, колонизацији, покрштавању и силовању остатка света. Они су престајали да буду Европљани; постајали су као Јевреји.

Данас наравно видимо исто; Јевреји се и даље узимају за не-Јевреје, али само ако су довољно трули, само ако живе по јеврејским стандардима. Више не треба – бар се надам – да неко убије недужно дете да би био примљен, али мора да ради друге ствари достојне презира и почини стравичне злочине против своје расе, као што рецимо политичари раде. Као што многи глумци и глумице раде. Као што многи наставници и предавачи раде. Као што многи бизнисмени раде. Као што многи уметници раде. Зашто? Све због хришћанства, феминизма, нихилизма, масонерије, капитализма, психологије, социјализнма, интернационализма и још дуге листе менталних-оружја, створених од стране Јевреја за уништавање Европе.

                                                                      ***

Жао ми је, али Европљани нису природно рођени за истраживање. Ми немамо никакве потребе да освајамо друге континенте, није нам у природи да радимо то. Ми смо добри и морални људи, са јаким коренима у Европи. Да, није случајност да су бивше европске колоније чију популацију чине Европљани, нпр. САД, Јужна Африка или Аустралија, инфициране Јеврејима. Исто тако није случајност да су староседеоци ових области веома пропатили у рукама ових Јевреја и њиховим полу-јеврејских Европских помоћника.

На срећу, Европљани чији преци нису женили Јевреје или индивидуе других раса, још увек имају нетакнуту крв, тако да могу да избегну то да и сами постану Јевреји, нажалост они само понекад то и ураде, због јаког јеврејског утицаја у њиховим друштвима; десетине хиљада, углавном Американаца (и Европљана, посебно Британаца), још увек почињавају масовне злочине, широм света, и због тога бивају пригрљени и прихваћени од стране њихових јеврејски господара. Ако већ нису Јевреји, постају и сами „добри“ Јевреји – у САД су чак и нагређивани за ову лојалност криминалној сврси Јевреја, тако што им је дозвољено да ожене Јеврејке, и овим постану један од њих, и наравно бивају обрезани као што и сви Јевреји раде.

Да, бивше колоније су чак и више јеврејске и труле од многих хришћанских европских земања, чак су и више зионистичке од просечних Јевреја. Хвала боговима да су наши преци избацили већину Јевреја из Европе и изазвали талас „истраживања“ и колонизације. Да нису, Европа би била јеврејизована чак и више него што већ јесте. У поређењу са нпр. САД (где 95% верује у Бога) Европа је прилично Европска, још увек…

Жалим староседеоце Америка, Јужне Африке и Океаније, али…нема баш ништа што ја данас за њих могу да урадим, осим да охрабрим Европљане да се врате кући, где припадају – у Европу. На првом месту, ви немате шта да тражите тамо. Само се побрините, да пре него што дођете, оставите ту јеврејштину којом је већина вас заражена, за собом. Ако то не урадите можете се исто тако вратити у оно што је постало ваша нова отаџбина; Израел! Ми не желимо ни Јевреје ни вештачке Јевреје (нпр. хришћане) у Европи. Европа је само за Европњане. HailaR WôðanaR!

Будућност Европе ако постанемо мањина у јеврејско-контролисаној Европи.

Амерички Јевреји и вештачки Јевреји исказују њихов угао гледања на јеврејско право за убијање осталих на територијама украденим од стране Јевреја (као што је будућа Европа).

Шта доживљавамо данас.

Превео Александар Маслар

Европска Религија наспрам Атеизма

Европска Религија наспрам Атеизма




Варг Викернес


Изворни превод


Читање о европским божанствима треба да се чини уз музику у позадини.


Ако потражите појам религија на Википедији доћи ћете до следеће дефиниције: „Религија представља скуп културних система, система веровања, и погледа на свет који се односе на човека и његов однос према натприродном и духовном“. Ако потражите појам атеизам доћи ћете до следећег: „Атеизам је, у ширем смислу, одбијање веровања у постојање божанстава. У ужем смислу, атеизам је став да не постоје божанства.“ Из истог извора можемо да прочитамо да: „Божанство је назив за претпостављено натприродно бесмртно биће које се може сматрати светим, божанственим и поштованим.“





Дефиниција са Википедије изгледа да не покрива европско схватање шта је то божанство. У Европи, божанство (рецимо бог или богиња) је једноставно било која сила која чини добро за некога или нешто. Немачки термин «god» значи добро. Назив за скандинавског свештеника је био gôði а за свештеницу gyðja (да; обе речи једноставно значе «добро», прим. прев. на енглеском good). Скандинавски богови уобичајено су се називали æsir («духови»), тј. âss, и bönd («ланац», «везивање», «обавеза»), тј. band, али су се наравно звали иgôðir («богови», тј. «добре силе»), тј. gôð. Сви ови термини говоре доста о овим божанствима и шта су наши преци мислили о њима.


N.B.! Како је већ објашњено у Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia, овдеисто, у Скандинавији не постоје „две фамилије“ богова, æsir и vanir; постоји само једна фамилија богова, али најлепши од њих се зову vanir («лепи»), тј. vanr.


Опасне силе које раде на томе да свуку доле, да разбију, да изазивају и тестирају богове се зову jötnar («гладни», «ждероње»), тј. jötunn. Они нису богови али су ипак силе које постоје у природи. Ипак, и оне су позитивне, у смислу да лоше силе дају прилику боговима да чине добра дела.





Богове Европе – не само Скандинавије – представљали су најбољи од наших предака, и на тај начин постајали и сами богови. Најбољи мушкарци за ово су бирани тако што су се такмичили у играма, данас најбоље познатим као Олимпијске игре или витешки турнири, а најбоље жене тако што су се такмичиле у играма и такмичиле у лепоти. Победнику је давана јабука. Младалачка снага, јачина и лепота су биле вредности које су се захтевале за ово божанства, и због тога су та божанства била «заувек млада» – када год божанство изгуби у годишњем такмичењу, он или она бивају замењени са неким ко је још јачим, још вештији, још лепши. Тако су божанства била «бесмртна». Никад нису умирала и држана су заувек млада јабуком која је давана победнику, сваке године.





Јötnar-и су били заробљени, али само током религијских церемонија, и били убијани после тих церемонија. Глумци су били «оживљавани» после, када су богови носили њихове «погребне остатке» до жртвеног дрвета где је била обешена њихова одећа (тј. њихова животна снага, боја и облик) коју су затим поново облачили. Све ово је веома детаљно објашњено у Sorcery and Religion in Ancient Scandinavia, a вероватно још и боље у (PDF поглављу из) MYFAROG-a. Само да приметим, MYFAROG је игра па у књизи постоје и друге ствари.


Сваки човек, може и мора да гаји богове и богиње у себи, у супротном опасне силе ће га преузети, како је објашњено у Преко Реке Ифинг.


Ако се вратимо на Википедијине дефиниције божанстава, које су поменуте раније у овом посту, постаје јасно да је европско веровање у божанства, у неком смислу, изван ових дефиниција. Исто тако постаје јасно да је атеизам, из угла европских веровања и божанстава, у ствари исто што и нихилизам. Ако су божанства оно добро и морално у човеку, онда је атеизам нихилизам; негација и одбацивање доброг и моралног у човеку.


Европско жртвовање животиња ојачава добро у онима који учествују у жртвовању; животиња је најнормалније поједена после од стране оних који представљају богове као и од њихових саплеменика. Они знају зашто једу баш ову животињу; могу да је једу за инспирацију, за љубав, за стрпљење, за снагу, за лепоту или било шта друго. За нешто добро. Ниједна жртва никад није принета за jötnar-е! Молитва вогу, молитва у самоћи, није веровање у неко натприродно биће које слуша молитве од некуд; то је форма медитације и подсетника. Буди добар, буди праведан, буди победник, буди вешт или штагод! Ниједна молитва никад није упућена jötnar-има! Исто је и са зидањем храма за божанство; када год га видите, посетите или и помислите на њега, јачате божанство у вама. Ниједан храм никад није изграђен заjötnar-е!





Европска религија је једноставно «организована форма за гајење доброте у себи». Божанства, исто као и jöntar-и, су силе које делују како у нама тако и на другим местима у природи. Она нису «натприродна бића». Она су права људска бића (или боље била…жалосно је али их ми више не представљамо), она су праве статуе, прави идеали, праве слике и прави симболи, она утичу на наш ум директно. Оно што осећамо утиче на нас. Ниједан атеиста не може то да порекне.


Бити религиозан није нешто чега треба да вас је срамота, све док сте религиозни на европски начин. Са друге стране, бити атеиста није ни мало боље него бити нихилиста; одбацивати сва божанства Европе и онога шта она представљају. Бити атеиста је уствари горе него бити хришћанин, зато што хришћани још увек вреднују добри, стари европски морал, који су припојили у њихову, иначе јеврејску веру, када већ Јевреји то нису успели током покрштавања Европе.


Метар


Хришћанство; 90% европска религија, 10% јудаизам


Ислам; 90% јудаизам 10% религија арапских племена


Атеизам који одбацује европска божанства; 100% нихилизам


Нихилизам; 100% јудаизам


Јудаизам; 100% «сатанизам» (тј. активно гајење jötnar-а у човеку)


Да бисте били Европљанин у уму и духу, морате пратити европску религију, на начин који вама одговара. Није добро пити пиће које је 90% чиста вода а «само» 10% чист отров (прим.прев. мисли се на хришћанство). Ако га пијете отроваћете ум и ваш дух а и тело. Уместо тога сви треба да постанемо, или бар да се трудимо да постанемо богови и богиње, исто као што су наши преци радили! HailaR WôðanaR!





Постови који се односе на ову тему:


The Vibrations of the Universe.


De Mysteriis Dom Sathanas.


Divine Light.


Divine Light II.


The Key & the Light.


The Sacred Dance.


Yggdrasill & the Sacred Wells of Wisdom.





Превео Александар Маслар


http://thecallofthule.wordpress.com/

Тулеанска Перспектива

Тулеанска Перспектива




Варг Викернес


Изворни текст


После читања коментара на овом блогу и нешто размишљања, мислим да најбоља ствар коју могу да урадим је да истакнем да ће филозофија, религија, идеологија, животни ставови, традиција, поглед на свет и духовност који суизражени са моје стране на овом блогу, надаље бити означени као Ôðalism (Одализам). Већину ових интерпретација европског Паганизма наћи ћете само на овом блогу, бесплатно; ако их сретнете на другом месту, особа која је одговорна за њих мора да је користила или овај блог или SRAR (Sorcery Аnd Religion In Ancient Scandinavia) као извор (што је наравно сасвим у реду). Природно, ово се не односи на све што је написано на овом блогу али се односи на све што је у вези са Паганизмом а није уобичајено да се нађе у књигама (осим у SRAS-у). На пример ово и ово. Ако сумњате у истинитост онога што говорим, охрабрујем вас да претражите сваку књигу која постоји, онлајн или папирну, и покушате да нађете доказе у супротно. Нећете успети.


Разлог због кога ово наглашавам и правим велику ствар од тога је тај што желим да дефинишем ове интерпретације и погледе као чисто одалистичке и као део Одализма (Ôðalism се изговара као «Othalism», са th као у енглеској речи that а Ôþalism се изговара као «Othalism», са th као у енглеској речи thing).


Одализам није само национализам, паганска религија, није само идеологија, није само духовност, није само брига за животну средину, није само филозофија, није само милитаризам, није само права демократија, није само традиција; он је све од горепоменутог – и по значењу се одређено разликује од значења сваког од ових појединачних појмова.


Моја амбиција, радећи ово, је да средствима чистог резоновања и показивања на истину, придружим остале Европљане Одализму као политичко-духовно религију који храни прави ослободилачки покрет у Европи. Са њим, по мом мишљењу само са њим, можемо да отерамо јудео-хришћанску таму из Европезаувек и претворимо наш вољени континент у праву Европу, поново.


Било која варница може да суво дрво претвори у пожар, али ми нисмо само варница већ прави жар наших предака, који још увек сија испод пепела Европе. Све што треба да урадимо је да додамо нешто сувог лишћа и грања у овај жар и они ће се претворити у дивљу, бесну, грмећу европску ватру, од које је и настао. Са овом ватром моћи ћемо да угрејемо и осветлимо Европу поново, и претворимо је у оно што би могла и требала да буде – и моћи ћемо да отерамо јудео-хришћанску таму заувек. Ово је само почетак. HailaR WôðanaR!



Превео Александар Маслар






http://thecallofthule.wordpress.com/

Божанствено Дрвеће

Божанствено Дрвеће



Варг Викернес


Изворни текст


Уобичајено мишљење је да су све старе шуме Европе биле велике, дубоке и тамне и да су биле сачињене од старог дрвећа. Наравно, ово није случај. На многим местима у Европи нема довољно земљишта да би у њему расло велико дрвеће, без обзира на то колико је оно старо. Поред тога, баш као и данас, муње су повремено започињале шумске пожаре у којима је уништено доста дрвећа. На крају сваког леденог доба, шуме су, такорећи, морале да почињу раст изнова, поново полако да пузе на север преко отворених пејзажа који су оставили глечери, повлачећи се. Равнице су, на већини места, коначно замењене шумама, али све је било живо, ништа није остајало статично, у дужем временском периоду. Неке врсте дрвећа су преузеле – „освојиле“ – шуме и после неког времена јављао се потпуно нови тип шуме, вероватно чак и са различитом фауном.


Данас већина дрвећа у Норвешкој је четинарска (79%), али чак и у добу Викинга ставри су биле другачије; ако се тачно сећам храстове шуме су доминирале целом обалом. Онда је дошао 15. век и храстове шуме Норвешке, исто као и целе Европе, су веома пропатиле и на већини места нестале све заједно, зато што су јеврејизоване нације Европе похлепно почеле са колонизацијом и покрштавањем (јеврејизацијом) остатка света – у дрвеним бродовима. Четинарске шуме су завладале Скандинавијом.


Иако већина дрвећа у древном свету није била онолико стара колико би ми желели да буде, постојало је много њих која су била веома стара – веома старе шуме исто – и није ни чудо што су сматрана светим, што су гледана као манифестације божанстава.


Данас, ако кренемо у дивљину или нека места на којима су обично расту, још увек можемо да сусретнемо нека од веома старих стабала и још увек нас чине задивљеним, задовољним, чине нас да осећамо нешто духовно. Нешто божанско!


Неки могу да виде светлост, љубав и наду док клече испред баналне репрезентације неког разапетог Јевреја криминалца који полако крвари до смрти на римљанској направи за погубљење, али ја морам да кажем да ипак више волим свете објекте Древне Европе. Док сам био на пешачењу данас, сусрео сам нека од веома старих стабла a нека сам и фотографисао:





Човек је способан за креацију величанствене лепоте у нашем свету али сигурно је за то способна и сама природа. HailaR WîdanaR!


PS. У MYFAROFG (прим. прев. MYFAROG – RPG који је осмислио Варг Викернес) сам укључиио информације о свих 13 божанстава у години као и 4 која представљају годишња доба, и која врста дрвета се повезује са којим божанством. Иако је то RPG, препоручио бих га сваком кога ово интересује.



Превео Александар Маслар

http://thecallofthule.wordpress.com/