уторак, 04. фебруар 2014.

Судбина (Свет Таме IV)

Судбина (Свет Таме IV)
 

Варг Викернес

Изворни текст

 http://www.youtube.com/watch?v=KOAaUsaBEj0


Транскрипт:

Свет Таме IV део, “Судбина”

Одрастао сам у ономе што волим да зовем Старом Норвешком; или пре у периоду промене између добре Старе Норвешке и Нове Норвешке. Тако да сам видео пад. Видео са како дрвеће пада. Видео сам како путеви постају црни од кола. Видео сам како се зграде уздижу, на месту где је некад дрвеће расло. Видео сам опадање квалитета културе, језика, образoвања, као и свега осталог.

Тако да сам изабрао да постанем оно што би многи назвали губитником. Чак нисам ни желео да радим и плаћам порез систему који користи тај новац за уништавање свега што сматрам драгим. Нисам желео да будем успешан у њиховом трулом систему. Нисам желео да радим ништа под њиховим условима. Чак нисам ни желео да живим у канализацији, у коју су претворили моју отаџбину, за тако кратко време.

“Нека почивају у миру
Норвешка и све остале земље, изложене
капитализму, феминизму, “хуманизму”,
јудео-хришћанству, социјализму и/или другим
геноцидним алатима.”
“Уздизање из пепела…”

Моје године, проведене у игрању RPG-а, одласцима на стрелиште, свирању гитаре у мојој дечијој соби и тренирању борилачких вештина, биле су на неки начин порицање свега. Бекство од стварности. Сањарење. Али исто тако и припрема. Да, припрема за неизбежан период промена, за који сам се надао да ће доћи, што пре, који ће све променити на боље. Рат. Трећи светски рат. 
“Слободни људи не живе у кавезима….”

Некада сам само седео тамо, са својом челичним SS шлемом и својом пушком у рукама, чекајући на кревету да почне Трећи светски рат. Гледао сам на ручни сат: “Када ће да почне?”

Онда је дошла 1989. Пао је Берлински зид, такође и моје наде да ће почети светски рат. Као и сва нада да ће се завршити текућа деградација и уништење свега што је добро и европско.

Отприлике у истом периоду, напустио сам средњу школу. Сви моји бивши пријатељи са RPG-а су похађали различите средње школе и више нису имали времена за играње RPG-а.

Још увек сам имао своје пушке, SS шлем и довољно муниције за снабдевање одреда војника, али сам изабрао своју гитару. Нисам имао ништа друго да радим. Чак нисам ни желео то, али сам је из неког разлога ипак изабрао.
Често сам мислио да сам требао да изаберем пушку и сам започнем рат, да почнем да се борим и повучем нешто срања из овог света доле са собом. Али данас мислим да сам вероватно постигао више, бирајући гитару. И музика је моћно оружје. 

Превео са енглеског Александар Маслар



http://thecallofthule.wordpress.com/

Нема коментара:

Постави коментар