Деца I
25/10/2013
Варг Викернес
Некада давно, кад сам био млад, нисмо имали рачунаре. Проводили смо наше слободно време на улицама, играјући фудбал, играјући се каубоја и индијанаца, пењући се на дрво, планинарећи на мале литице, трчећи, возећи бицикл, играјући жмурке, истражујући, скијајући, санкајући се, клизајући, шпијунирајући другу децу, градећи дрвене кућице, пливајући, борећи се са другом децом, једрећи, пецајући или возећи наше чамце између хриди. Понекад сам се играо сам, у шуми, са дрвеним мачем или ваздушном пушком, или сам правио оклопе од празних картонских кутија. Када сам био у кући, играо сам се са ЛЕГО коцкама, аутомобилчићима, малим војницима и повремено друштвеним играма.
Млађи ја:
Онда је дошао “напредак”.
Због превише аутомобила на улицама, постало је немогуће за децу да се ту играју. Већина дрвећа је било посечено, да би се направило још места за куће и станове. Више није било где да се скија или санка, а мало језеро где смо се клизали је претворено у мочвару и исушено, не би ли се направило још места за њихове станове. Више није било деце на улицама. Тада сам већ био у касним тинејџерским годинама. Мислим да сам припадао последњој генерацији у Бергену која је проводила слободно време онако како би деца и требала да проводе.
Бар сам моје слободно време провео на добар начин, нешто што не могу да кажем за време које сам проводио у обданишту и школи. Збогом детињство. Волео бих да сам провео више времена са тобом, али ми није било дозвољено. Већини деце више није. Видимо се следећи пут. Надам се да ће свет бити другачији до тада. Au revoir.
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар