Просветљење и Излечење
Варг Викернес
Многи од вас вероватно знају бајку Принцеза на Зрну Грашка(препричана верзија): “Био једном један принц, који је хтео да се ожени правом принцезом. Ишао је свуда по свету и срео многе принцезе, али увек се нашло нешто, што је указивало на то да ипак нису праве принцезе. Тужан, вратио се кући. Једне ноћи, док је напољу беснела олуја, неко је залупао на дворску капију. На улазу је стајала млада девојка, мокра као миш, сва блатњава и прљава. Али она рече да је права принцеза. “Можда је истина, а можда и није”, помислила је краљица и наредила да се брзо спреми постеља за девојку. Преко двадесет душека ставила је двадесет перина, а испод свега тога, три сува зрна грашка. Да би легла, девојка се морала лествицама попети на постељу и тако је провела ноћ. Следећег јутра упита је краљица како је спавала. “Страшно”,одговори јој девојка. “Нешто тврдо се налазило у мојој постељи и ужасно ме жуљало. Сасвим сам сломљена. Целе ноћи нисам ока склопила. “Сада је краљица била уверена да су нашли праву принцезу, јер нико други не би ни осетио три зрна грашка, скривена испод свих тих душека и перина. Врло задовољна, краљица је саопштила сину добру вест и он запроси принцезу. Од тада су живели заједно дуго и срећно.”
Присећање на ову бајку данас, тера ме на размишљање о …да: аутизму.
Данас обично аутизам обично дијагнозира људима посебних особина личности, као што је хетерогена интелигенција, хипер-сензитивност (на звукове, одрећене материјале, преомене у дневним рутинама итд.), посебна интересовања, тенденција размишљања у сликама пре него у речима, посебна способност концентрације и способност да се запазе детаљи које други не виде и/или друге особине.
Разликују се “високо функицонални” аутисти (најчешће називани “аспергери”) и “ниско функционални” аутисти. На ове последње се обично помисли, када се помене аутизам. Овде ћу причати о првим, због тога што су веома интересантни из историјске перспективе, а и све је у реду са њима – осим наравно ако немају неки проблем који нема везе са аутизмом.
Аспергери се најчешће тешко социјализују, али поседују неке особине које обични људи једноставно немају. Због тих особина су екстремно заступљени у свим врстама послова у којима је комбинација веома високе интелигенције, изузетног осећаја за детаље, комплетног необраћања пажње на то шта други мисле о њима, екстремна способност фокусирања и екстремно добра меморија, веома значајна.
Итраживачи аутизма су, помало у шали, рекли да је вероватно свака велика фигура у историји човечанства имала Аспергеров синдром: политичке вође, проналазачи, генерали, композитори, научници итд. Они тврде да само аспергери имају изванредне способности које су потребне за то (и ја се слажем).
Аспергер се данас сматра “дијагнозом”, што је веома чудно, због тога што бити аспергер само значи то да сте другачији, да ваш мозак ради на другачији начин. Аспергерима ништа не фали! Они само функционишу на различит начин.
Моја жена (и сама аспергер) сугерише, на atala.fr, да је могуће да су особине особине које имају аспергери наслеђене од наших неандерталских предака. Када су се наши преци мешали са Хомо сапиенсом, облик лобање се временом мало променио и због тога се и мозак променио. Европски човек је постао глупљи и мање срећан. Заправо толико несрећан, да је почео да ради све могуће ствари које би могле да му помогну да поправи ситуацију; створио је уметност, због тога што више није могао да види (детаље) лепоте саме природе и створио је цивилизацију и нову технологију, због тога што више није могао да поднесе живот и покушао је да га учини бољим.
И аспергери пате од ове метафизичке вртоглавице, од које сви данас патимо, а усуђујем се да кажем да аспергери посебно пате од ње; због тога што они боље виде и схватају природно и изворно стање ствари од других људи. Вероватно је да су све иновације и сва технологија измишљени од стране аспергера.
Нормални људи су више као Хомо сапиенси…, не превише инвентивни, не превише аутистични, не превише добре вође, не планирају превише унапред, очајнички требају пријатеље, обично веома брину шта други мисле о њима и не желе да буду различити итд. Нису ни веомапаметни, такође.
Аспергер је “дијагноза”, или га имате или га немате, али особине по којима се препознаје су многе и не морате да поседујете све њих, или све њих до таквог нивоа да вам буде “дијагностикован” Аспергеров синдром, да бисте били виђени као неко ко има европски ум. У Европи можемо да видимо и цела племена која размишљају на начин сличан аспергерима. Најочигледнији пример је наравно Финска, али на колективном нивоу сви Скандинавци се у приличној мери понашају као аспергери. На пример, они морају да се, у мањој или већој мери, интоксинирају алокохолом да би могли да комуницирају међусобно на “савремном” (…) нивоу. Недељу или две проведених у самоћи, у кућици у сред недођије, виде као најбољи могући одмор – далеко од свих других, што мање струје и воде то боље!
А зашто да не? Да ли мислите да су наши номадски преци били веома друштвени? Да ли мислите да је у Европи била толика гужва, да су налетали једни на друге где год да се окрену? Не! Они су били прилично сами, у малим групама (породицама), са другима су комуницирали само понекад, на унапред договореним местима за састанке (да би разменили новости и да би нашли брачне партнере за своју децу). Ултра-друштвено и високо не-европско окружење, у коме данас живимо, веома је страно нашој европској природи! Није ни чудо што морамо да се интоксинирамо не би ли “прорадили” у складу са савременим социјалним правилима!
Ова “аспергер племена”, горе у северној Европи, расно су најчистија племена у Европи, са највише неандерталских особина. Зашто онда не би имали највећи проценат ових (неандерталски) “симптома”?
После мешања са Хомо сапиенсом, Европа је постала другачије друштво, али је сигурно да су, мање или више помешани Европљани, били у стању да још увек препознају ове добре, старе, европске менталне карактеристике, што нас враћа назад на Принцезу на Зрну Грашка. Да би чували и неговали ове европске квалитете, наши преци су направили систем за њихово налажење; ово објашњава долазак европске религије, настале из неандерталског култа медведа. У бајци Принцеза на Зрну Грашка, видимо да су желели да открију да ли је девојка хипер-сензитивна; да ли може да осети зрно грашка испод 20 душека и 20 перина. Пошто је остетила зрно грашка и није могла ни да спава због тога, знали су да је права Европљанка а не само изгледом – па је принц желео да је ожени! Видите; ове неандерталске карактеристике се преносе са родитеља на децу….
Већина Европљана, који и изгледају европски, углавном имају више европски ум него афрички, чак иако нису (и вероватно им “дијагноза” не би била) “аспергери”. Али много “Европљана” нису ментално прави Европљани.
Исто тако као што морамо да обезбедимо да најбољи међу нама, у смислу лепоте/здравља, физичке снаге, креативних способности, интелигенције, искрености, храбрости итд., преживе, морамо да осигурамо неговање европског начина размишљања и европског бића. Једини начин да ово урадимо је да пригрлимо европску религију, која је креирана баш у ову сврху, у време почетка мешања врста (око пре 100.000 година). Европска религија је алат за излечење Европе и обнову европског човека, у телу и духу, у крви и уму. Слава Сварогу!
Превео са енглеског Александар Маслар
Нема коментара:
Постави коментар