Спартаков устанак
Ниједна друга људска
раса није забележила више јунака и јунакиња, него што је то Европска раса! Ми
имамо мноштво историјских, митских, легендарних и бајковитих јунака и јунакиња,
и они, који читају другачију литературу, од оних модерних који су издате од
стране јеврејских издавача, знају то врло добро. Европа је континент и раса
великих народа; Грка, Римљана, Иберијаца, Илира, Дачана, Трачана, Скита
(укључујући и Словене и Мађаре), Балтичких народа, Финаца, Келта, Скандинаваца
(укључујући ту и Германе, Франке, и Англо-саксонце), Баскијци, итд. Ми славимо
те јунаке и јунакиње, ми смо поносни што знамо за њих и узимамо их за узроре!
Ти моћни људи и жене су наши преци!
Генерација наших
родитеља се возикају у својим скупим аутомобилима, у свом великом дебелом BMW, и „фенси“ Мерцедесима,
са свим тим су их јевреји подмитили, како би дозволили јеврејима да раде шта
год пожеле са Европом. Наши родитељи (мисли се на Западњаке-прим. прев.) живе у
својим вилама и троше своје годишње одморе у кућама на обали океана, или у
зимским кабинама на планини, или у бродским кабинама или пак у луксузним
камп-кућама.
Генерација наших
родитеља није генерација обичних људи. Они такође нису ни јунаци, али нису ни
обични људи. Они су издајници и кукавице. Можда су чак и горе од тога; они су
робови, и они су ти ко су нас све увукли у ропство. Око 99% садашњих Европљана
су робови, а владајућу класу чини свего 1%, које чини Јеврејска популација и
њихови завереници. Генерација наших родитеља је, за разлику од наше генерације,
састављена је од добро угојених робова, добро поткупљених робова, који – пошто
немају савест (јер на крају крајева, јеврејска пропаганда им је то ускратила) –
лутају кроз живот са свега пар личних брига.
Наша генерација, у
свој нашој оскудици, незапослености, и
другој несрећи, може да чита о Спартанцу, једном од многих Трачанских
јунака, и о њиховој ПОБУНИ у Риму, и ми морамо да мислимо да је он учинио
заиста јуначко дело. Такође можемо читати и о другим робовима, и тада би
требало увек да се запитамо – барем се ја запитам – зашто су сви они то
толерисали? Зашто се нису једноставно
побунили? Молим вас, реците ми; Зашто се не бунимо? Наравно, ми не можемо
променути прошлост и не можемо променути чињеницу то што је генерација наших
родитеља, генерација кукавичких Алфа-робова, али зашто ми њима допуштамо да нас
држе као робове? Које је наше оправдање зашто се не бунимо?
Као прво, они су
успешно одрадили посао учинивши то да сви помислимо како нисмо робови. Модеран
човек мисли да је слободан човек. Тако они црнче и само црнче као прави робови,
и то увек за неког другог (колико нас заиста ради у свом предузећу?). Модерни
људи живе у становима које поседује неко други (банке), и таман када коначно
отплате стан, они тада морају наставити да плаћају држави порез на имовину, и
на крају када умру, њихова деца неће бити у могућности да наследе то, јер неће
имати да плаћају порез. Све више и више је нас који живимо у изнајмљеним
становима јер не можемо чак ни да приуштимо стамбени кредит у банци. Другим
речима, Ми живимо као кметови (робови) у Средњем веку. У ствари, кметовима је
било много боље, него што је нама! Новац који смо зарадили на свом робијашком
послу, јесте „великодушно“ опорезован, али већина нас нема чак ни то. Мада га
ипак некако створимо (барем већина нас).
Да би прихватили ту
ситуацију, они нас бомбардују забавама, које морамо да платимо и то са новцем
који једва зарадимо (укључујући и порез који морамо да им дајемо, свидело се то
некоме или не). Ми, идиотски робови, бежимо од наше јадне стварности тако што
вриштимо до изнемоглости на фудбалским стадионима или у некој другој спортској
арени (Колосеумима?), бежимо од стварности тако што играмо компјутерске игрице,
гледамо телевизију, одлазимо у биоскопе, слушамо музику, читамо бескорисну
литературу, итд. Не постоји тако нешто као што је „лоша“ идеја, а да не буде
усађена у наше тупоглаве лобање.
Тако да ми имамо и
хлеба и игара. И због тога се нећемо бунити, а јевреји могу да наставе слободно
са нашим уништавањем, са уништавањем наше културе, наших богова, наших идеала,
нашег морала, наше уметности, наше лепоте, наше расе. Постајемо све глупљи, све
дебљи, лењији, и све мање и мање отпорни на њихов отров. Због свега тога они
нас подмићују све мање и мање, из генерацију у генерацију. Наши родитељи су
били дебело подмићени. Моја генерација се некако бори. Млађа генерације ће
дебело заглибити и скоро па ништа неће ни имати.
Нада наравно лежи у
млађим генерацијама, да ће они толико заглибити, да неће постојати ни један
једини човек који ће имати храбрости да се побуни, као што смо ми већ одавно
требали? Време ће показати.
Реците ми онда, шта се
дешава са европским женама, зашто не погурају своје мушкарце у побуну? Шта се
дешава са европским мушкарцима, који је изабрао да ради данас као роб по цео
дан, и тако ствара овај свет још горим местом за своју децу, уместо да се
побуне?
Јесте, тачно је да,
ако данас проговориш о томе, као што смо требали јасно и гласно, где год да
одемо, када год видимо друге робове, тиме ти ризикујеш своју каријеру, али шта
је твоја каријера када се упореди са будућношћу твоје деце и будућношћу целе
Европске расе? Да ли заиста желиш успешну каријеру у овом јеврејско-креираном
мултикултурном паклу на земљу, пуним људских полутанаца? Ја сигурно не желим
то!
Ја сам Паган, тако да
ја имам осећај части, и ја више бринем о томе како ће моје име бити упамћено,
него што ћу бити добро осигуран у овом животу. У ствари, ја видим данашње време
као сјајну прилику у којој можемо многе да додамо на заиста дугачку листу
Европских јунака и јунакиња! Ово је право времен за велике победе и славу, да
постанемо Спартанци, како би наши светлокоси и плавооки наследници могли читати
о нама у блиској будућности, када једном буду желели да сазнају како и зашто се
Европа била спасила од јеврејског геноцида. Ово је, пријатељи моји, право време
за ПОБУНУ! Ово је право време да уклесаш своје име у историјске књиге и
направиш неко промену у свом животу! Ово је право време да и ви, такође, будете
Јунаци и Јунакиње Европе!
Нема коментара:
Постави коментар