Метемпсихоза
Варг Викернес
Изворни текст
За почетак мало музике…
Као што је већ објашњено овде и овде,
наши преци су веровали у реинкарнацију и вечно постојање часних људи.
Није постојала “казна” за лоше, нити друга “награда” за добро до
поновног рођења – овде на Земљи, у роду – за часне.
Они су
веровали да када умреш, твоје тело иде и Хел (“скривени”), тј. у
загробну хумку/гроб. То је било хладно, тамно и влажно место, али је
заправо само друго име за гроб. Наша мртва тела се враћају у земљу, само
то. Ваш ум (који јудео-хришћани називају “душа”) је послат у небеса,
како би га Сунце прочистило. Поново, као што је случај са Хелом, није
била укључена “казна” или “патња”. Само трева да прочишћујућа ватра
уклони лоше делове, да би се обезбедило то да се не врате, када будете
поновно рођени у новом телу.
Количина
“вас” која би требало да се поново роди, била би једнака “количини вашег
ума” који је остао после прочишћења ватром и уклањања лоших делова.
Тако би потпуно часни могли да буду поновно рођени такорећи “у целости”.
Други би у поновном рођењу имали само мале делове свог ума, а наравно
остали – потпуно покварени – просто би били склоњени. Престали би да
буду, престали да постоје. Прешли би у заборав.
Најчаснији
мртви су сахрањивани у прелепим гробовима, а када би деца довољно
порасла, могла су сама да бирају онога кроз кога ће се поново родити.
Што је часнија мртва особа била, више деце би било заинтересовано да се
роди као та особа.
Људи су
често желели да понесу своје највредније ствари са собом у гробове када
су умирали, како би били сигурни да ће моћи да их задрже и у следећем
животу – вероватно и да би намамили децу да изаберу баш њих, ако њихова
част не би била довољна. Тако да што је више части и богатства мртва
особа имала, већа је и била вероватноћа да ће дете да изабере да се роди као она.
Ако мртва
особа никад не би била изабрана од стране детета, никад и не би била
поновно рођена. Тако да сама част није била довољна: часни мртви би
морао да буде и изабран од стране детета, како би се поново родио. Није
постојало аутоматско рођење, чак ни за оне најчасније.
Европски Пагани пуштају и ватру да им прочисти живот:
Можете да
кажете да не постоји доказ који би подржао веровање у реинкарнацију.
Можете да тврдите да не постоји таква ствар. У реду, али како ја то
видим, било би боље да живимо у друштвима у којима људи верују у
реинкарнацију, него у друштвима у којима људи не верују ни у шта (атеисти)
или верују у неки измишљени “Небески Рај” (јудео-хришћани). Није битно
да ли је стварно или не: оно што је битно је то да ће људи који верују
да ће поново бити рођени овде, на Земљи, у истом друштву, дати све од
себе како би обезбедили срећу и здравље својих потомака!
Да ли
ћете изловити сву рибу у океану, побити сву дивљач у шуми, посећи сво
дрвеће или испумпати сву нафту и све то искористити у току свог живота,
ако верујете да ћете бити поново рођени овде на Земљи? Да ли ћете
оставити будућег, поновно рођеног, вас, без ичега? Наравно да нећете.
Уместо тога, покушаћете да очувате све оно што је добро, да створите још
више доброг и да покушате све то да пренесете онима који долазе после
вас – вама самима у будућим животима.
Није ме
брига да ли ћу да будем поново рођен или не, да ли је реинкарнација
стварна или не, али видим вредност таквог система веровања за моју врсту
и разумем да ће само такав систем веровања обезбедити опстанак свега
што је добро и праведно. Само такав систем веровања ће донети бољитак
нашој врсти. Без обзира шта мислили, говорили или осећали, све друге
алтернативе су горе у сваком погледу, јер свидело се то нама или не:
човек је егоистично створење. Пре него да покушавамо да потиснемо свој
его, требали би да га користимо за стварање и одржавање великих
друштава.
HailaR WôðanaR!
Прочишћавајућа ватра Сунца:
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/01/%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B7%D0%B0/
Panem et circenses (Хлеба и Игара) I
Варг Викернес
Изворни текст
Из Норвешке је стигао прилично објективан новински извештај у вези са процесом.
Ако којим случајем не знате Норвешки, увек можете да користите Гугл преводилац.
Као што
је наведено у извештају, нисам желео да дам свој коментар, али ми је
било дозвољено да га прочитам и укажем на грешке, које је г. Скјарли,
новинар, љубазно исправио.
PS.
Извињавам се због тога што вас узнемиравам овим егоцентричним и
не-митолошким постовима, али пошто сам под нападом, користим сва
расположива легална средства да се одбраним. Издржите са мном. Доћи ће
боља времена.
Париз, 17. октобар 2013.:
Стварна Божанства
Варг Викернес
Изворни текст
Као што
је објашњено овде, наши преци нису веровали у “богове” у смислу данашњег
схватања овог појма. Термин “бог” (енг. “god”) из енглеског језика је
англо-саксонски термин, изворног значења “добар” (“good”), “добра
ствар”, “добро дело”, “корисност”, “доброта”, “благостање”. Добри и
корисни духови природе слављени су као “богови”, а штетни, понекад и
злокобни духови природе, наравно нису.
Европска
божанства су била (и још увек јесу) идеали, позитивне идеје, као што је
нпр. “дух искрености” или “дух правде” и осим ако нису отеловљени кроз
глумца или глумицу који играју улогу бога или богиње, ова
божанства наравно никад нису одговарала на човекове молитве. Тако да
није постојала патолошка веза између паганског Европљанина и његових
божанстава. Није се односио према својим божанствима на начин на који се
јудео-хришћани односе према њиховом “богу”. Није чуо гласове, “божији
глас”, када у стварности није било никог ко би му се обраћао. Није
очекивао да ни од чега настане нешто. Није се обраћао ничему.
Коме се овај тип обраћа?
Његове жртве су биле намењене стварним божанствима; давао је нешто својим божанствима и добијао нешто заузврат. Његове молитве су биле упућене стварним божанствима;
тражио је нешто, преговарао са божанством и на крају би се сложили око
тога. Могао је да види, додирне и комуницира са својим божанствима: она
су била стварна! Божанства су била отеловљена од стране мушкараца или
жена од крви и меса. Била су одржавана вечно младим, бесмртним, путем
годишњих избора.
Ово је
био случај у древној Грчкој, древној Скандинавији, древној Британији,
древном Египту, древној Персији итд., свугде где је обитавао европски
сој.
Веома стварно божанство:
И духови
природе су исто тако веома стварни, називали су се духовима због тога
што нису телесни. Они су било оно што бисмо данас назвали идеалима:
искреност, храброст, правда, здравље, лепота, чистота, невиност,
доброта, љубав итд. Ови идеали – духови – виђени су у стварима у
природи. Посебно храбра животиња била би повезивана са духом храбрости,
посебно племенита са духом племенитости, посебно снажно дрво са богом
снаге итд. Увек можете да кажете да “не постоје духови”, али нећете бити
у праву ако кажете да не постоје искреност, храброст, правда, здравље,
лепота, чистота, невиност, доброта, љубав итд.
Још два стварна божанства:
Тако да су европска божанства била веома стварна.
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/01/%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0/
Чаробњак и Бог
Варг Викернес
Изворни текст
Пре много
времена, наши преци су практиковали оно што бисмо ми данас назвали
чаробњаштвом: бацали су чини како би утицали на духове природе. Неки су
били бољи у овоме од других и годишња такмичења су организована како би
се осигурало то да племе у сваком тренутку има чаробњака-краља и
чаробницу-краљицу који највише одговарају тој улози. Краљ је биран према
његовим вештинама, интелигенцији и добром здрављу. Краљица је бирана
према њеном невиношћу, стрпљењу и лепоти.
За овај Мајски пар и Мајска такмичења знамо из бајки, митологије и традиционалних песама.
Временом
је постало јасно да чаробњачке чини не делују увек, па су се нека
друштва променила: пре него да се ослањају на чаробњакове вештине бацања
чини, почели су да се обраћају духовима директније. Када се то
дешавало, хемафродитски духови су антропоморфизовани и дато им је име и
пол: тако да је дух муње назван “Муња” (“Lightning”), у Скандинавији
Локи (“lightning”, од ПИЕ корена *luk-), дух грома је назван “Громовник”
(“Thunderer”), у Скандинавији Тор (Þórr), итд. Врсте дрвећа и животиња
са којим су изворно ови духови повезивани, претворени су у особине
божанстава. Тако да се Торов храм налазио у близини храстовог дрвета, а
његове кочије су вукле козе. Фрејин храм се налазио у близини трешњиног
дрвета, а њене кочије су вукле мачке. И тако даље.
Ипак,
идеја чаробњаштва (симпатичког чаробњаштва) још увек је прожимала све
друштвене нивое, па да би добио божанске моћи, човек – тј. свештеник и
свештеница – је представљао божанство. На пример, облачећи се као
богиња, имитирајући је, узимајући њено име, девојчица би постајала
богиња и самим тим би и добијала њене моћи. Тако да су богови и богиње у
храмовима били веома стварни: били су лично присутни! Слушали су
молитве људи, јели жртвоване животиње, лечили повређене, били ношени или
вожени по пољима како би их благосиљали, итд. Божанства су била
стварна! Чаробњак-краљ и чаробница-краљица су замењени богом-краљем и
богињом-краљицом, али се у суштини нису много променила.
Годишња
такмичења су се још увек организовала, како би се обезбедило то да
племе, у сваком тренутку, има бога-краља и богињу-краљицу који су
најодговарајући тој улози. Краљ се још увек бирао на основу вештина,
снаге, интелигенције и доброг здравља. Краљица се још увек бирала на
основу невиности, стрпљења и лепоте.
Победницима
ових годишњих такмичења давана је јабука. Старији човек није имао шансе
да победи на такмичењу типа Олимпијских игара, против млађих и јачих
мушкараца, а старија девојка није могла да победи у такмичењу лепоте,
против млађих и лепших девојака. Тако да су божанства била заувек млада,
уз помоћ Идуниних (Íðunn’) јабука.
Постови у вези са овом темом овде и овде.
http://thecallofthule.wordpress.com/2014/06/01/%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%9A%D0%B0%D0%BA-%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D0%B3/
Лажне Слике
Варг Викернес
Изворни текст
Отровне лажи које долазе из Норвешке,
шире се и загађују целокупну поткултуру. Цело друштво у Норвешкој,
преплављено је лажима о мени, али је у иностранству заражена само блек
метал поткултура. Бар је било тако у почетку. А све се то догађало док
сам био у затвору, често не знајући ништа о томе, увек неспособан да
урадим било шта битније – ако сам могао и да урадим било шта – поводом
оно мало информација, које сам могао да добијем. У сваком случају, био
сам у затвору, тако да сам имао других брига. Провео сам 10 година у
изолацији, затим кош 6 међу криминалцима и само ментално преживљавање
било је довољан изазов. Зашто бих бринуо што се напољу неки говнари –
опростите на изразу – праве да су ја и говоре глупаве ствари у моје име?
Мислио сам да су људи довољно интелигентни да схвате да то не могу да
будем ја и да оно што говоре не може да буде истина. Авај! Наивност…
Авај!
Лажи из
Совјетске Норвешке су расле и умножавале се и било им је дозвољено да
расту, без протеста са моје стране. Природно, покушао сам да
протествујем, кад год сам могао, али када сам то радио нико ме није
слушао. Покушао сам да говорим, али ко би ми то дозволио? Норвешки
медији су желели само негативне вести, прљавштину, да би подржали своје
слике о мени као о “отеловљеном злу”. Неки су ме пуштали да говорим, али
њихови часописи су били мали, ретки и слабо доступни – а и када бих
покушао да се одбраним, био сам “наравно” поново нападан и за то: да сам
у тим случајевима само желео да привучем пажњу на себе. Лажи су
надвладале. Њихова измишљена слика Варга Викернеса је надвладала.
У 2003.
сам примио писмо од руског господина, који је желео да ми помогне са
овом ситуацијом, тако што ће да направи Бурзум сајт који ће се борити
против лажи и концентрисати сву истину на један сајт. На тај начин, све
лажи који други шире, о мени или у моје име, бар би биле ослабљене. То
је био почетак, добар почетак, али смо се борили против свих шанси. Шта
један сајт може да уради против моћне пропагандне машинерије Совјетске
Норвешке и хорди насамарених металаца, који шире злокобне лажи? Неки од
њих су чак мислили да ми помажу радећи то!
Сад, да
ли мислите да је то оно на шта сам желео да утрошим време, када сам
2009. коначно изашао из затвора? Да ли сам требао да потрошим своје
време свађајући се по неким форумима, пишући чланке и дајући интервјуе,
како би разоткрио многе лажи? Не. Постојале су боље ствари које сам
желео да радим. Покушаји препирке са троловима, потпуним идиотима који
немају сопствени живот и појединцима који активно раде на ширењу лажи о
теби, свакако су бескорисни. У већини случајева су чак и
контра-продуктивни.
Ипак, још
увек трошим нешто времена на исправљање и објашњавање – баш као што то
радим овде сада. Није у мојој природи да прихватим неправду. Надам се да
ће доћи дан, када ће се ценити истина, када ће победити правда и чак
иако никог није брига да слуша данас, можда ће бољи људи слушати у
будућности: ископати старе информације и наћи истину, испод много
слојева лажи.
Као што
можете да схватите, ово сада говорим због тога што следеће недеље идем
на суд у Париз, 3. јуна у 13:00 и ризикујем да се суочим са не само
лажима тужиоца, измишљених од стране одређених француских политичара
како би изнели лажне доказе о мени и повредили ме што је више могуће,
већ и са лажима пропагандиста водећих медија. Знам да су неки од њих
свесни неправде којој сам изложен, када сам оптужен за “расизам,
атни-семитизам и оправдавање ратних злочимна и злочина против
човечности”. Знам да ће неколико од њих бити тамо да кажу праву истину,
надам се да ће и већина осталих – можда чак и сви – да ураде исто, али
од толико претрпљеног постао сам мудар, тако да не очекујем ништа и само
желим унапред да вас упозорим на оно што може да дође.
Мада се
ветар окреће у нашу корист, непријатељи Европе губе битку, све више и
више Европљана, чак и новинара и уредника водећих медија, бар покушавају
да ураде исправну ствар – да престану да дозвољавају малој групи
анти-европских гангстера, да диктира о чему и на који начин ће да извештавају.
Европа
има поносну историју правде, прекидану ти и тамо на кратко време,
периодима неправде – који су долазили од “главе”, али никада нису
досезали до “прстију”. Ми смо тренутно у једном таквом периоду неправде,
сконцентрисане углавном на “нивоу “главе”, а ми смо на њеном крају – ту
смо због тога што је неправда толико екстремна и насумична, да
поврећује Европу и Европљане у толикој мери и толико је огромна, да
постаје све теже и теже да је обични људи не виде – јасно и чисто као
плаво небо. Добра ствар у ситуацијама када су појединци попут мене
злобно нападани од стране политичара који мрзе Европу и све што је Европско и чија лојалност лежи на другом месту (quand même!), је та да постаје толико јасно и очигледно да нам је потребна промена: треба да вратимо и пригрлимо Правду!
Пријатељи
Европљани, добри људи и жене, господо и даме, новинари и уредници; без
обзира шта ми се догоди 3. јуна, искористите то да разоружате
непријатеље Правде – непријатеље свега што је Европско.
Слава Правди! Слава Европи!
Варг? Ко је то?
Варг Викернес
Изворни текст
Од 1993.
па све до данашњег дана, имам проблем са норвешким медијима, чак и са
норвешким образовним системом, који систематично и намерно шире лажи о
мени, не би ли поткопали кредибилитет мог дисидентског гласа. Тако да је
данас уобичајено мишљење у Норвешкој да сам неки ретардирани лудак,
“сатаниста” и “нео-нациста”, са озбиљним менталним проблемима. Прошле
године, довели су психолога у медије (Aftenposten), који је
рекао да ако бих био данас прегледан, да би ми била постављена
дијагноза. Свакако је интересантно то, да психолог са којим никад нисам
разговарао, мисли да ми је потребна дијагноза, иако су психијатри, а не психолози, ти
који уобичајено постављају дијагонзе (после разговора са особом).
Добро: очигледно да то није случај у Норвешкој, а свакако не када тај
случај има везе са мном!
Добро нам
је позната тактика постављања дијагноза дисидентима, из Совјетског
Савеза, комунистичке Кине, Северне Кореје, Источне Немачке и других
тоталитарних режима, за поткопавање дисидента и уништавање њиховог
кредибилитета. Да: у овом смислу Норвешка није другачија од ових режима!
Мада, ово не треба да нас изненађује, имајући на уму да су добар број
политичара, новинара, репортера, предавача и наставника у Норвешкој,
били 70-тих марксисти, маоисти, присталице Енвера Хоџе и Пола Пота, неки
су чак свесно радили као агенти за Совјетски Савез или – више
уобичајено – за Источну Немачку. Када се Хладни рат завршио, бивше
државе чланице Варшавског пакта, доживеле су промене, али “Совјетска
Норвешка” је била на победничкој НАТО страни, тако да је у њој углавном
остао ужасан, репресиван, социјалистички, екстремистички систем. Једној
јединој државној ТВ станици придодата је контролисана конкуренција (Да!
Имали смо само једну државну ТВ станицу у Норвешкој до 1991!),
као и неколико државних радио станица, али се тоталитарни систем у
великој мери задржао – подржан од стране САД и НАТО-а. За обезбеђивање
економског опстанка Норвешке, довољна је нафтна индустрија – а доста од
тог “нафтног блага”, користи се како би се створила лажна слика о
Норвешкој у иностранству, чак и за подмићивање других да говоре лепе
ствари о Норвешкој: “најбоља земља за живот на свету”, без сумње.
Део
екстремистичких власти у Норвешкој покушава да ме игнорише, да се
претвара да не постојим, покушава да ме избрише из историје Норвешеке.
На пример, званична норвешка онлајн енцикопедија, даје све од себе како би то урадила: само сам поменут једном, у вези са Mayhemom – и
наравно без помена мог правог имена… називају ме само Кристиан
Викернес. Варг Викернес никад није постојао, према њима… “Варг? Ко?
Никад нисмо чули за њега.”
Новинар
који је рецензирао “Белус” 2009. и био довољно непристојан да је рекао
како му се свиђа, морао је због тога да се брани у неколико разговора на
радију. Према другом новинару, вође норвешких масмедија, договорили су
се да више не рецензирају моје албуме. Не смем да будем приказан у
позитвном светлу, а приказати ме као креативног музичара је недопуситво.
Ако ме помену, то мора да буде искључиво у негативном контексту: као
осумљиченог за тероризам, “сатанисту”, “нео-нацисту”, убицу, оног који
пали цркве и ништа мање: особу којој треба да је постављена дијагноза…
Тако да ипак знају ко је Варг, добро знају ко сам. *Уф* Умало за тренутак да помислим како умишљам сопствено постојање…
Да ли ће
ово икада да се промени? Да ли ће да наставе да ме игоришу или да шире
лажи о мени у Норвешкој? Па, ја искрено верујем да хоће. Чак и у
Норвешку, натоталитарнију земљу у Европи, информације цуре, истина
побеђује, полако али сигурно. Сада, немојте да ме схватите погрешно:
информације теку слободно, данас постоји интернет, али истина се бори да
пробије филтере-за-истину, које већина данашњих људи има, посебно
Норвежани су опремљени њима – од стране образовног система и индустрије
забаве, од самог система. Уче их како је горе заправо доле, а доле горе,
тако да морају да се боре да би видели истину, чак и ако их удари у
лице. Али као што сам рекао: истина цури унутра, полако али сигурно.
Временом ће отворити очи, а после неког времена у коме ће осећати само
срамоту, због тога што су тако лако преварени, постаће срдити – а када
то постану, захтеваће промену.
http://thecallofthule.wordpress.com/
